1. stu 2010.

Civilization V, recenzija

Pošto su se pojavile prve sličice koje su najavljivale Civilization 5, novinari i igrači uskliknuli su: "Civilizacija sa heksovima!" Naizgled, beznačajna opaska. Prave ljudi novu igru, kakve veze ima da li se igra na kvadratnoj mreži ili na 'saću'? Ima veze. Za pronciljive, kojima su šestougaonici dobro poznati iz ratnih igara (boardgames & wargames), već to je bilo dovoljno da naslute pripodu novog izdanja slavnog Civ-serijala...




Glavni dizajner Jon Shafer napomenuo je da Civ 5 treba prihvatiti kao novu granu serijala, a ne kao skretanje sa puta. Teško mi je da zamislim da će ulagati u serijal koji je vrhunac dostigao igrom Beyond the Sword. Ipak, izjava pokazuje opreznost, kao da nisu bili sigurni kako će ljubitelji Civ-a prihvatiti donekle bogohulna dizajnerska rešenja.


Grafika je osavremenjena, ali kao da nije dovoljno dobro iskorišćena. Stari, dobrodržeći Gamebryo Engine dopuštao je veoma krupan zum, bez gubitka ljupkosti modela i animacije. Novo grafičko okruženje može da se čini pomalo siromašno; boje su manje pastelne, detalji sitniji, a modeli i animacije premda urađeni u superiornoj DX 11-tehnologiji ne pružaju utsak da je grafika ta kojom se novi Civ izdvaja od starog. Ako ništa drugo i ovde se odaje izmenjena priroda igre - jer, premda su svi detalji vrhunski izvajani, modeli vojske ističu se naspram gradova, sela, svetskih čuda i ostalog pejzaža. Upadljivo je smanjen šareniš - opis tehnologija, civipedia, svetska čuda, pomoćni ekrani sa savetnicima i statistikama - sve je na ivici asketizma, u poređenju sa starijom generacijom. A opet, sve je to nekakav subjektivni utisak jer kada se dobro pogleda, Civ 5 je grafički sjajno uobličen. Zamerke su sasvim sitne; reke su ružne, posebno ušća, led i glečer prekrivaju teren i izgledaju neprirodno, a nedostaju i animacije za obradu zemlje, pa se sa glavne mape ne vidi šta se radi i na kom terenu. Takođe se dešava da vidite budalaštine kao što su svetska čuda pod vodom ili loše iscrtane šablone tamo gde su teksture 'prsle'.


Slično je i sa muzikom, tj. utiskom o muzici. Civilizacija 5, naime, svira nekoliko melodija, ali ne smenjuje ih iz jedne ere u drugu. Muzika je uvek u pozadini i ne doprinosi atmosferi onoliko koliko su arije značile u igri Civ 4. Jedinice se glasaju, zvučni efekti su usavršeni, ali osim svetskih vođa, sve imaju iste povike. Vođe govore savršeno jezik svoje civilizacije i to je veoma zabavno čuti i videti prvi put. No, kad shvatite da uvek vrte u krug iste tri-četiri rečenice, smorite se. Kao i u grafici, i u muzičkom smislu Civ 5 deluje asketski, u poređenju sa raskošnim efektima i melodijama Civ-a 4.

Dobro, to - nego, kakva je igra?

Pa, drugačija je, to je jasno. Vođa razvojnog tima Jon Shefer složio se sa saradnicima da je Civ 4, zaključno sa ekspanzijom Beyond the Sword, vrhunac serijala. Ne možemo da usavršavamo savršenstvo, zaključioje Shefer i odlučio da Civ 5 pojača tamo gde su sve prethodne bile slabe - u ratovanju ili kako igrači kažu 'warmongering'). Krenućemo redom, jer kao što znate, najjača strana serijala Civlization jeste povezanost svih elemenata.

Civilizacije

Amerikanci, Arapi, Asteci, Kinezi, Egipćani, Englezi, Francuzi, Nemci, Grci, Indijci, Irokezi, Japanci, Turci, Persijanci, Rimljani, Rusi, Tajlanđani (Sijam), Songaji i Vavilonci (u DLC-u). Kao što vidimo, manje-više standardna postavka. Svaka civilizacija dobija posebnu spospobnost i jednu jedinstvenu jedinicu. Druga posebna jedinica kod nekih je zamenjena jedinstvenom građevinom. Tako na primer, Japan ima samuraje i lovac marke zero, dok Kinezi dobijaju poboljšanu vrstu samostrelaca i radionicu papira koja zamenjuje biblioteku. Premda će igrači dati konačni sud za šest meseci do godinu dana, čini mi se da su sve civilizacije dobar izbor za igranje. Nema više onih "krš" vođa koji su valjali samo kao izazov. Čini mi se da su dizajneri igre obratili pažnju na manje poznate civilizacije, pa su tako Amerika, Engleska i Francuska znatno oslabljeni u odnosu na njihov položaj u igri Civ 4. Svaka civlizacija ima svoju strategiju i taktiku koja se vrti oko njenih posebnosti, ali budući da je igra naklonjena ratobornim igračima najbolje civilizacije su Japan, Kina i Persija, s Nemcima koji su tu negde.


Ličnost svakog vojskovođe određena je kroz dvadeset pet odrednica grupisanih u kategorije kao što su ratobornost, količina izviđanja, naglasak na mornarici, stopa razvoja, rasta i proširenja, mikro ili makro strategija i sl. Svaka kategorija boduje se od jedan do deset, dok u svakoj partiji vojskovođe dobijaju plus-minus dva poena. Teoretski, to bi trebalo da znači da će u jednoj partiji Rusija, kojoj je osvajanje ocenjeno osmicom, biti gotovo hitlerovski napadna, dok će u drugoj biti tek nešto iznad proseka raspoložena za proširenje vojnom silom. U praksi, stil igre se ne menja. Postoje civilizacije koje idu na tehnološki napredne jedinice (Kina) i one koje idu na veliki broj jedinica (Montezuma). Neki pokušavaju da se nametnu kao svetske vođe (Persijanci), dok su drugi srazmerno malo zainteresovani za inostranu politiku (Japan). Igravši od najslabijeg nivoa težine ka najjačem, primetio sam da se isti tok ponašanja AI-ja ponavlja. Komšije pokušavaju da zabiju jedni drugima nož u leđa, a one udaljenije civilizacije bi da vas nagovore da zapodenete rat sa dežurnim psihopatama (Irokezi, Asteci, Nemci).

Gradovi

Kao i u svim prethodnim civ-igrama, gradovi su osnova civilizacije. Kad izgubite poslednji grad, igra je gotova. Umesto "debelog krsta" (za neupućene, to je prostor koji grad zauzima i sa koga crpe sredstva za rast i proizvodnju), početni grad zauzima sedam polja (sredinu i šest saća oko nje). Dalje širenje kupuje se poenima kulture ili novcem. Domet gradova je tri polja od centra, što znači da ćete u drugom krugu imati još dvanaest polja, a u trećem još osamnaest. Tek grad veličine trideset sedam (!!!) može da obrađuje sva polja. U praksi, to znači da gradovi više ne moraju da budu mreža "krstača", takođe znači da možete da ih gradite na mešovitom terenu, pa da im menjate ulogu. Strategiju možete prilagoditi kratkoročnim i dugoročnim planovima. Tako možete imati raštrkane gradove koji zapremaju najveći dozvoljeni prostor ili zgusnutija naselja čije granice oslikavaju ekonomske potrebe – a i veoma dobro izgledaju. Mapa više nije prekrivena naseljima geometrijskih oblika, već oblik grada prati prirodu njegovih potreba.


Gradovi imaju garnizon, sa svojim hit poenima, odbranom i sopstvenim dalekometnim napadom. Vrednosti vojne snage grada zavise od tehnološke ere, veličine grada kao i garnizonske jedinice. Ispostavlja se da više ne morate da gradove natrpavate jedinicama (a i ne možete, po novim pravilima koja ne dozvoljavaju više jedinica na jednom heksu). Osvojene gradove možete razoriti, pripojiti carstvu (donose više muke nego koristi) ili ih pretvoriti u marionete (ne možete im naređivati, ali znatno manje štete donose u smislu nezadovoljstva). Glavne gradove poraženih civilizacija ne možete razoriti. Gradovi zahtevaju izvore skupocenosti, a nabavka tražene robe donosi veliki bonus (We Love The King Day). Specijalisti nisu mnogo menjani. Osim dodatnih resursa, ubrzavaju dobijanje velikana (Great Persons) i smeštaju se u određene građevine.

Svetska čuda i građevine

Spisak čuda preuzet je, uz manje izmene, iz prethodnih igara. Bonusi su drugačiji, čini mi se umereniji. Čudo je i dalje čudo, ali ne postoje superiorna čuda koja jednostavno morate da imate (setićemo se Oracle-a), koja preokreću igru. Čuda su tu da ojačaju strategiju i to bi trebalo da vam je dovoljno. Zanimljivo je to što pojedina čuda moraju da se nalaze u gradu kraj planine. Do sada smo imali samo "vodena" čuda (Great Lighthouse), a sada su tu i planinska. Nacionalna čuda grade se tek kada ste podigli građevinu u svim svojim naseobinama. Nacionalni koledž podižete tek kada u svakom gradu postoji biblioteka, herojski ep kada u svakom gradu imate kasarnu, oksfordski univerzitet kada u svakom gradu imate univerzitet. Veliki projekti jesu delovi za svemirski brod i utopija. Naime, za kulturnu pobedu nije dovoljno da ispunite pet od deset grana društvene politike (Social Policy), već i da podignete projekat Utopija. Zgrade neću pobrajati. Vratilo se održavanje, pa svaka košta od jedan do pet zlatnika po potezu, što znači da ćete ih graditi štedljivo. Donose lepe bonuse i uglavnom su raslojeni. Na primer, livnica donosi 15% za izgradnju kopenih jedinica, dok luka donosi 25% za izgradnju brodova. U pojedine građevine možete da smestite stanovnike i pretvorite ih u specijaliste.

Mapa i teren

Vrste terena i pokrivke (led, šuma, džungla) ostali su isti, čak i bonusi koje donose. Osim tehnoloških čuda, Civ 5 donosi prirodne lepote. Ukoliko nabasate na slavne planine (Krakatoa, Everest) ili pronađete Veliki koralni greben, dobijate bonus na sreću stanovništva. Izvori su podeljeni na strateške (aluminijum, nafta, ugalj, gvožđe), izvore skupocene robe (vuna, krzna, dijamanti, zlato, slonovača) i dodatne (banane, stoka, ovce). Strateške sirovine ograničavaju broj posebnih jedinica koje možete da izgradite. U eri kada svi nose drvena koplja i kremene sekire, grupa mačevalaca veoma je vredna, ali troši zalihe gvožđa. Dakle, za razliku od igre Civ 4 – u kojoj je dovoljno posedovati izvor sirovine – u igri Civ 5, svaki rudnik donosi ograničenu količinu materijala. Skupocena roba donosi sreću samo za prvi izvor koji posedujete. Ostalim možete trgovati sa stranim silama, premda određeni rudnici (kao što su rudnik srebra ili zlata) donose veliki bonus u sprezi sa odgovarajućom građevinom.


Bitno je izmenjen način na koji deluju poboljšanja terena (worker improvements). Farma donosi jednu dodatnu jabuku (oznaka za hranu), a tek sa unapređenjem tehnologije dve (najpre pod uslovom da se heks nalazi uz reku ili jezero, a sledećim napretkom tehnologije svaka oranica donosi dve jabuke). Umesto kućica koje napreduju i donose sve više zlata (cottage), novčani bonus donosi trgovačka postaja (trading post) i ne povećava vrednost protokom vremena. Izvore nije neophodno povezivati putevima. To je ujedno dramatična promena u odnosu na prethodnike. Putevi i železnica užasno su skupi za održavanje, te ih mogu priuštiti samo napredne civilizacije. Spajanje kolonija sa matičnim gradom donosi novčani prihod, dok spajanje železnicom donosi unapređenje proizvodnje. Umesto onih koliba u kojima se kriju razna iznenađenja, u ovoj igri imamo drevne ruševine. Unapređenje igre su i zgrade koje na terenu izvan grada podižu velike ličnosti. Naučnik gradi akademiju (+5 na tehnologiju), veliki vojskovođa citadelu (+100% na odbranu), umetnik gradi znamenitost (izgleda kao spomenik, tj. holivudski znak i donosi bonus na proizvodnju kulture) i sl.

Tehnologije i istraživanje

Diplomatija je dobila novu opciju, a to je zajedničko istraživanje. U odnosu na cenu buduće tehnologije, dve nacije ulažu pozamašnu sumu zlatnika (početna iznosti 200). Ako opstanu određeni broj poteza u miru, obe nacije dobijaju nasumično odabranu neistraženu tehnologiju, a ugovor može da se obnovi. Prisutne su gotovo sve tehnologije iz prethodnih igara, usaglašene sa novim ritmom dobijanja građevina i svetskih čuda. Postoje i tri tehnologije budućnosti, pre nego što krenu da se smenjuju dobro poznate Future tech. Tehnološka pobeda stiče se izgradnjom svemirske letelice koja uspešno kolonizuje drugu planetu. Utisak mi je da je tehnološko stablo postavljeno zdravo za gotovo. Postoje, naime, propusti koji omogućavaju da posedujete modernu pešadiju, a pre nego što ste od musketa napredovali ka puškama. To da je civilizacija mogla imati banke pre izuma točka, uverljivo je, ali da će se garandovi karabini, Mk 98 mauzeri i šarci razviti pravo iz musketa, malo je verovatno.

Sreća i nesreća

Lestvica zadovoljstva u igri Civ 5 meri se na nacionalnom nivou. To znači da u jednom gradu stanovnici mogu biti izrazito nezadovoljni, u drugom presrećni, pa će se ravnoteža održati. Na povećanje sreće utiču prirodne lepote, izvori skupocene robe, zgrade (koloseum, cirkus, pozorište), svetska čuda koja su za to namenjena (Notr Dam, viseći vrtovi), društvena politika (i o tome detaljnije tu malo dalje). Nesreću donose broj gradova, broj stanovnika u gradu, okupirani gradovi (toliko su baksuzni da se uglavnom više isplati razoriti i podići ga iznova). Ako zbir ode u minus, građani su najpre nezadovoljni. Dramatično se usporava priraštaj. U sledećem koraku stanovništvo je ljutito što donosi poteškoće u borbi, onemogućeno je građenje novih kolonija i sl. Kao i drugo u ovoj verziji Civilizacije, sve je podređeno igračima zabasalim u strateški žanr, kao i ratobornima. Video sam na forumima ljubitelja Civ-a strategije koje se pletu tako da se zanemare efekti nesreće, pa sam doveo u pitanje prvobitno mišljenje da je ovaj sistem dobro zamišljen.

Društvena politika (tačnije društvene vrednosti)

Zamenjuju one civics-e iz prethodne grane serijala. Za razliku od igre Civ 4, gde ste u trenu mogli da izmenite način vladavine (uz kaznu jednog poteza anarhije, mada je i to moglo da se izbegne), društvena politika se određuje jednom i stoji do kraja igre. Svaka društvena vrednost predstavlja jednu oblast u kojoj vaša nacija može da se razvija, kroz tri grane za svaku oblast. Pojedine društvene vrednosti su suprotne, pa se morate odlučiti za jednu. Popunjavanjem pet celih oblasti društvene politike otvara se mogućnost izgradnje projekta utopije i kulturološka pobeda. Vrednosti su tradicija, slobodarstvo čast, pobožnost (isključuje racionalizam), pokroviteljstvo (gradova-klijenata), trgovina, racionalizam, sloboda, red, autokratija. Svaka vrednost donosi bonus prilikom otključavanja, pri čemu se otvara pet društvenih politika svrstanih u tri grane. Zamišljene su tako da u sprezi ocrtavaju karakter nacije i način igranja. Ratničke kulture osloniće se svakako na čast, s tim što će osvajačima biti draža autokratija od slobode. Racionalizam donosi veliki rast nauke i tehnike, dok pobožnost otvara mogućnosti za veliko zadovoljstvo nacije.


Sami po sebi, bonusi se čine neznatni (po jedan dodatni čekić u svakom gradu), ali u sprezi i u mnoštvu imaju snagu. Naravno, pojedine društvene politike deluju veoma moćno (smanjenje troškova održanja vojske za trećinu), dok se druge čine gotovo nepotrebne (još jedan general, ranjene jedinice se bore za četvrtinu snažnije. Premda širina izbora ukazuje na mogućnost pletenja veoma raznolikih društava, akcenat na ratovanju polarizuje svaki izbor: ili ćete razvijati civilizaciju sa oskudnim brojem gradova ili sa veoma velikim brojem gradova. Svaki grad donosi otežavajuće okolnosti (nezadovoljstvo, povećanje cene delovima društvene politike – plaća se u poenima kulture). Time se, ponovo, podstiču ratoborni. Naime, pokoreni gradovi pretvoreni u marionete ne računaju se kao dodatna naselja (premda proizvode robu i građevine i doprinose celini). Praktično, gradite svoje naselje samo tamo gde nema komšija koje možete pokoriti ili poput prave kolonijalne sile, tamo gde su bogati izvori strateških sirovina.

Diplomatija

Ne postoji. Ne, bez šale. Naravno da možete da se susrećete sa drugim nacijama i pregovarate sa njihovim vođama. U odnosu na ponašanje AI-ja u igri Civ 4, diplomatija u petici postoji samo reda radi. Moguće je sklapati ugovore o tajnoj saradnji protiv treće strane (premda ne znam čemu služi, a koliko vidim niko nije načisto), ugovore o zajedničkoj odbrani, ugovore o trampi (nema više međunarodne trgovine, menjaju se resursi i novac). AI vojskovođe prave sumanute paktove i uglavnom dosađuju. Ratovanje je glavno, a o (ne)važnosti dipomatije rečito govori diplomatski ekran koji je krajnje štur, da ne kažem kus.


Diplomatsku pobedu stičete podizanjem zgrade Ujedinjenih Nacija. Ako vas izglasaju (a vrlo je malo verovatno da neće, s obzirom na to da u glasanju učestvuju i klijentski gradovi), štiklirajte pobedu. Klijentski gradovi su nezavisni gradovi-države. Ovo je možda i najbolja inovacija serijala. Gradovi države učestvuju u igri; razvijaju se, napreduju, stiču izvore sirovina, ratuju – ali se ne takmiče sa velikim igračima, niti zauzimaju druge gradove. Možete ih napasti i osvojiti, ali se značajni bonusi ostvaruju ako gradove države privolite na prijateljstvo ili savez. Bonusi postaju sve veći sa svakom tehnološkom erom. Gradovi mogu biti pomorski (dodaju hranu, čime poboljšavate rast gradova), kulturni (dodaju na proizvodnju kulture) i vojni centri (poklanjaju vam vojsku). Ukoliko ste u savezu, izvori sirovina koje grad obrađuje takođe su vam dostupni. Gradovi države teže nezavisnosti, pa se svaki poen negativnog odnosa popravlja za po jedan stepen u potezu, dok svaki poen pozitivnog odnosa propada za po jedan stepen u potezu. Nezavisne gradove možete podmititi (još jedno pojednostavljenje igre, sve se kupuje novcem u Civ-u 5), osloboditi od osvajača (postaju vam gotovo doživotno zahvalni) ili ih zadovoljiti izvršenjem misija. Zadaci su raznovrsni; sticanje određenog resursa ili velike ličnosti, izgradnja čuda, otkriće priodnih lepota, spajanje putem ili železnicom, odbrana od varvara i sl. Beograd je zastupljen kao, naravno, vojni centar.


Društvena politika pokroviteljstva poboljšava odnose sa gradovima državama, a Sijamsko i Grčko carstvo imaju ugrađene prednosti koje se tiču nezavisnih zemalja. Gradu možete ponuditi zaštitu čime se stavlja do znanja protivničkim nacijama vaša sfera uticaja. Zaista sve pohvale razvojnom timu koji je ovim pokazao da ima nade za unapređenje savršenstva. Varvari se stvaraju u "tamnim" delovima mape, na unapred određenim tačkama i prave prosečno snažne jedinice koje haraju. Više su dosadni nego opasni, a Nemci imaju značajnu prednost da mogu da pretvore varvare u svoje jedinice. Uništena varvarska palisada donosi novac, a ukoliko su se zamerili gradu državi, njihovu naklonost.

Zlatno doba

Što srećnija nacija, to se brže ulazi u zlatno doba civlizacije. Bonusi su veliki, a pojedine nacije dobijaju prednost u borbi. Pored ratovanja koje je temelj ove igre, glavni zadatak je da što duže i što češće prizivate zlatno doba. Velike ličnosti takođe pokreću procvat, ali je svaki put sve kraći, dok na kraju ne traje svega tri poteza. Ipak, uz pomoć svetskih čuda i pravilnog odabira tehnološkog napretka moguće je proživeti i preko 80% odigranih poteza pod blagodetima zlatnog doba.

Vojska i rat

Najslađe, za kraj. Dakle, Civ 5 nije više Civilizacija. Raznovrsnost igre je prigušena. Civ 5 više liči na stratešku igru, a manje na upravljačku simulaciju. Diplomatija je osakaćena, svetska čuda obrezana, tehnologija je neizbežna ali i ona uglavnom znači vojni napredak. Mnogi elementi igre uprošćeni su, a sve da bi se igraču omogućilo da što pre počne da se kolje sa susedima. Čak je i nasumično postavljanje mape uštrojeno, pa se ostale civlizacije nalaze veoma blizu vašeg glavnog grada, a s ciljem da svetski rat počne što pre. Zaboravite na onaj scenario; sagradili ste oazu mira negde u bespuću i pobedićete tehnologijom, uz jedan ili nekoliko gradova. Dok ste rekli renesansa – ili ste pokorili ceo kontinent i spremate se za svetski rat u modernoj eri – ili ste šačica pepela i igra je završena. Čak iako vas protivnici preteknu u tehnologiji ili svetskim čudima, pobeda je izvesna ukoliko im pokorite gradove. Na ruku vam ide loš AI. Tačnije, AI nije toliko rđav koliko su mu rođeni programeri otežali posao.


Dakle, kao što ste već verovatno čuli, u igri Civ 5 jedinice ne mogu da dele heks. Izuzetak su vojskovođe, radnici i vazdušne jedinice, ali i one ne dele prostor jedne s drugima. Dakle, kopljanik i radnik – može, ali bombarder i vojskovođa – ne može, baš kao što tenk i pešadija ne mogu da se preklapaju. Taktička komponenta (a la Pazer General) čini svu zaraznost igre. Ratovi konačno izgledaju ratnički, a ne kao besmisleno naređane jedinice koje se međusobno potiru. Dok sam u igri Civ 4 jedva završavao igru na Warlord nivou, ovde lako pobeđujem u ratu protiv tri ili četiri protivnika odjednom i dominiram mapom čak i na Prince-u. Nisam se ja izveštio, već kompjuter ne ume da igra s onim što su mu dali programeri. Premda je izazov pravim igračima ugušen, a tek mulitiplayer partija donosi potrebnu dozu adrenalina, na mene je wargaming pete civilizacije delovao kao opojna droga. Danima sam uživao posmatrajući pravila ratovanja na delu. Jedinice se teško proizvode i vredne su, a unapređenja koja stiču značajna. Kopljanici nikad ne mogu da unište tenkovsku brigadu, ali desetorici se možda i posreći. To je zbog toga što jedinice dobijaju bonus za udar s boka, blizinu generala, sadejstvo sa prijateljskom vojskom. Takođe, oslabljene jedinice neophodno je zameniti svežim, i neprestano voditi računa o snabdevanju (tj. prilivu novih snaga), komunikacijama (prohodnost terena) te drugim elementima ratovanja.


Dok bi u Civilizaciji 4 Sun Cu Vu mogao samo da slegne ramenima i savetuje da naštancate mnoštvo raznih jedinica – u Civilizaciji 5 svaki njegov savet zlata vredi. Bitke neće dobiti samo tehnološki naprednija vojska, već ona koja ima podršku, čije jedinice sadejstvuju. Naravno, oklopna pešadija gazi mačevaoce i zauzima gradove koje brane katapulti, ali trupe koje razdvaja jedan tehnološki nivo još mogu biti upotrebljive protiv naprednijeg protivnika. Primera radi, dobro postavljena grupa samuraja može da iz nekoliko juriša iskasapi modernu pešadiju. Izginuće i iskrvariti, ali će možda pobediti ili bar osakatiti protivnika, dovoljno da obustavi napad na grad. Tenkovi će ugaziti pomenute samuraje, kao i svaka avijacija, ali s druge strane dobro postavljena artiljerija može da omogući napoleonovskoj pešadiji da pobedi jedinice tehnološki daleko naprednije.


Svaka era ima svoje jedinice. Isprva ćete ratovati kombinacijom strelaca i pešadije. Zatim ide nekoliko poboljšanja dok ne stignete do prvih pravih opsadnih mašina. Sledeći korak su vatreno oružje i artiljerija. Konjica prilično dugo ostaje efikasna. S pojavom oklopnih trupa kreće se u savremeno ratovanje gde se avijacija pojavljuje kao nova sila. Nadalje slede projektili konvencionalni i nuklerani, dok su za futurističko doba rezervisani mecha-oklopnici i slične karakondžule. Ratovanje nije savršeno uravnoteženo, ali je veoma zabavno i uverljivo. Na primer, s pojavom vatrenog oružja i pešadije pojačava se vatrena moć, ali domet ostaje borba prsa u prsa. U tom smislu kineski samostrelci koji pucaju dva puta u potezu i dalekometna artiljerija u vidu opsadnih sprava i topova iz Prvog svetskog rata, ako su dobro izvežbani (čitaj, sakupili dovoljno unapređenja), mogu biti smrtonosniji od odreda padobranaca, a u svakom slučaju korisni za pojačavanje odbrane ili napada. Mornarica je lepo nijansirana, premda uzalud, jer AI ne ume da je koristi.

Zaključak

Jedan vatreni obožavalac Civ-a 4 napisao je: "To se moralo dogoditi pre ili kasnije. Civ je umro kao serijal. Slava mu. Dobro nas je zabavljao proteklih dvadset godina. Plakao sam. Cele noći. Nikada više neću videti svoju najdražu igru u punom sjaju. Neka poživi u našim srcima i sećanjima. Pričajte unucima o slavi Civilizacije. Neka vas s okicama punim suza pitaju da im iznova i iznova pripovedate o satima, danima i godinama zabave."

Mislim da preteruje.


Ipak, napominjem da je Civ 5 ratna strategija, čak bih se usudio da primetim – konzolnog tipa. Puna je nedostataka. Uglavnom tehnološke prirode. Premda mi se činilo da je to nemoguće da se dogodi Firaxis-u, Civ 5 je prerano objavljen. Sitni bagovi i nepraktičnosti, teško je reći da li su rezultat pojednostavljivanja igre ili smandrljanog kodiranja. Civipedija je oskudna. Mnogi podaci netačno su navedeni (npr. ne piše da li imate minus na borbu dok ste u močvari, netačno izračunati bonusi i sl.). Zum je očajan kao i nivo zumiranja u oba smera. Velike ličnosti imaju dve osobine, jednu beskorisnu, jednu prejaku. Osakaćena im je vrednost, a ostavljeni su kao važan element. Ekran za upravljanje gradom ima niz nepraktičnih procedura, meniji za upravljanje su uglavnom zagušeni i loše dizajnirani. Resursi su zgurani na štur diplomatski ekran, vojni pregled je neupotrebljiv. Trgovina je ne samo osujećena, već je teško pogoditi šta je sagovorniku neophodno, te se uglavnom svaki dijalog ponavlja mnogo puta dok ne nabodete. Prečice su netačno navedene ili ukinute.


Pregled jedinica je oskudan. Igra je troma i zahteva daleko veću memoriju nego što je navedeno u tehničkoj listi za konfiguracije. Građevine se iscrtavaju na vodi ili pod vodom, teksture pucaju. AI ne ume da se bori, niti da vodi diplomatiju, automatizacija radnika je ogavna, agresivne civilizacije ne brane svoje gradove, AI veoma loše bira put za svoje i vaše jedinice. Artiljerija koja napreduje u raketnu i dalje zadržava nužnost postavljanja u borbeni položaj čime se napredak obesmišljava. Kazna za nezadovoljne građane je toliko mala, da je ušla u spisak strategija (kako ostati u nezadovoljstvu i svoje resurse bolje iskoristiti, nego što bi ih trošili na održavanje minimalne sreće). AI igra veoma sporo, potezi se čekaju sve duže i duže (memory leak?).


Besmislene dizajnerske odluke – npr. građevine koje ubrzavaju gradnju jedinica, što je imalo smisla u Civ-u 4, ne toliko u Civ-u 5 gde nikada i ne vodite preveliki broj trupa. Nema posvećenih servera za multiplejer, lag je ogroman, teško se pronalaze partneri za igru, igra se gasi iz nepoznatih razloga, ne moguće je vratiti se u igru ako ispadnete zbog lagovanja. Nema više animacija (ni za svetska čuda ni za pobedu).

Čak i sa svim navedenim bagovima, mene je Civ 5 otrovao tako da sam se jedva skinuo i nastavio porodični, društveni i proizvodni život. Ako bih morao sve ovo pisanije da svedem na jednu rečenicu: "Nema više ničeg 'starog dobrog' pa ni Civilizacije. Serijal je i zvanično prešao na realnost koju čine konzole i casual igrači. Zaboravite na "civilizaciju pet", dobro došli u "militarizaciju jedan".





Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Novinar je mesečnika "Gameplay" od januara 2006. godine, a glavni i odgovorni urednik od januara 2010. godine. Bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.



Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

Broj komentara: 6:

  1. Uh bre... dugačak, ali dobar tekst :)

    Puno zanimljivih promena u petici, [blasphemy]jeste malo sve prilagođenije za igranje gejmpedom[/blasphemy], ali opet meni se Civ nikada nije doimao kao preterano komplikovana igra sa morem menija i opcija. Nedovršenost... kao što sam već negde rekao... pa i čika Sid mora od nečega `leba da jede u narednih 4-5 godina. Tu su DLC-ovi, ekspanzije... tako da će tek za godinu do dve ovaj Civ izgledati onako kako treba da izgleda :)

    Dobra igra, ali opet... dosadila mi je posle 2 partije... možda je do mene?!?

    OdgovoriIzbriši
  2. Mislim da se ipak priklonim onoj, kralj je mrtav, pokoj mu. Oprobam je, ali ako me od nje ne zaboli glava, ne natjera me da nađem nove načine razmišljanja da bi potukao nadmoćnijega neprijatelja odustanem od CIV. Pružili su mi prošli nastavci mnogo sretnih dana, ali na koncu mora doći kraj.

    OdgovoriIzbriši
  3. [OZBILJAN KOMENTAR]Nikada nisam bio neki preterani ljubitelj Civilizacije iako sam originalnu igru imao još u vreme "prijateljice" dok je više ličila na C64 port nego na nešto što je prilagođeno da radi na Amigi.

    Čak i tada kao i danas jedan detalj u vezi igre me poprilično iritira i nikako ne pomaže da se "utopim" u igru - generisanje nasumičnih mapa sa isto tako nasumičnim raspoređivanjem civilizacija. Shvatam da su autori verovatno strepeli da bi statičko poziciniranje civilizacija potencijalno uništilo nepredvidivost igre ali ako sam ja lično do danas mogao da obrnem bar jedno sto puta KOEII (Kingdoms of England: Vikings) i to na jednoj statičnoj i neporomenjljivoj mapi a da mi ne bude dosadno... Well... Poenta je valjda jasna :)[/OZBILJAN KOMENTAR]

    OdgovoriIzbriši
  4. iscrni ih bre mnogo, a ishvali četvorku... ma...
    evo, ja se javljam kao čovek koji celog života igra civ i mislim da je petica sasvim dobra. prilično je zabavna, a za sada mi pažnju održava ništa manje nego raniji delovi. naravno da očekujemo da će da pokrpe izvesne nedostatke, ali da je neki kralj umro, to ne. oni koji su hteli da dobiju istu igru kao ranije mogu jednostavno da upale onu staru. što ja zapravo i radim ponekad sa "Test of time"-om, koji je bio moj lični favorit mladalčkih dana.
    ja bih svim civašima ipak preporučio peticu. bez plakanja i drame.

    OdgovoriIzbriši
  5. Eh, sad, ne ocrni je, pa priznao sam da sam se otrovao i da sam je igrao danonocno. Dobra je kao ratna igra, ali nije Civ. Doduse taj ratni deo je xxxbeno dobar i to ga vadi. Jos samo da poprave AI

    OdgovoriIzbriši
  6. Kod mene se Civ vodi kao jedna od najigranijih igara na steamu, a opet nemam pojma gde ode vreme :) Jedva da sam i zagrebao po površini (ovo je prvi civ koji igram uostalom). Jedina stvar koja mi ide na živce (za sad) su preterano dugi "turnovi" u kasnijem toku igre... prosto se ne isplati igrati na većoj mapi sa dosta učesnika.

    Pitanje - kako se menja prikaz da izgleda kao na prvoj slici? :)

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!