4. pro 2010.

DeathSpank, recenzija

DeathSpank je veoma neobična igra koju autori ukratko opisuju kao mešavinu Diabla i Monkey Islanda. Ova naizgled nespojiva kombinacija postaće malo jasnija ukoliko vam kažem da iza ovog naslova stoji Ron Gilbert, "otac" Gajbraša Tripvuda i tvorac nekih od najboljih avantura poput Monkey Island serijala, Maniac Mansion ili Indiana Jones and the Last Crusade, a u poslednje vreme poznat kao autor internet stripa Grumpy Gamer. Kako je zajednički činilac gotovo svih igara iz njegovog opusa humor, sa pravom sam očekivao da me ova parodija hack & slash žanra doslovno obori sa stolice. A da li me je oborila, saznaćete ako nastavite dalje...


Igra vas smešta u ljubičasti triko DeathSpanka, superheroja dobrice koji je ceo svoj život posvetio ispravljanju nepravdi i pomaganju slabijima, kako bi postao dostojan mističnog Artefakta koji poseduje neslućene moći. Trnoviti put rizikovanja sopstvenog života zarad drugih gotovo je pri kraju, potrebno je još samo privoleti vešticu na saradnju i Artefakt će se naći u njegovim rukama...


Dakle, dobro pripremite kažiprste i postarajte da levo dugme miša može izdržati torturu koja mu predstoji u narednih nekoliko sati. Jer osnovu ove igre čini najbazičniji hack & slash, tj. besomučno kliktanje po stotinama raznoraznih zverova i nedefinisanih spodoba u rasponu od minijaturnih smetala koje ćete jedva uspeti da nabodete mišem do ogromnih behemota koji će zauzeti pola ekrana. Srećom po levo dugme, katkada ćete koristiti i sekundarno oružje (obično neko dalekometno za "navlačenje" protivnika ili topuz koji će ih nakratko ošamutiti), koje se aktivira klikom na desno dugme miša. Sa svakim upućenim udarcem lagano se puni tzv. justice skala. Kada dostigne svoj maksimum dobijate mogućnost da upotrebite posebni udarac, karakterističan za različite vrste oružja.



Obično smo u ovakvim igrama navikli da se za brzo kretanje između otkrivenih oblasti koriste nekakvi portali, no DeathSpank u ovu svrhu koristi poljski WC. Pored toga, daščani toalet služi i kao mesto na kome ćete se pojaviti ukoliko negde zaginete ili izađete iz igre. Na svu sreću ima ih na svakom koraku, tako da nećete morati puno da šipčite do mesta na kome ste neslavno skončali. Napredovanje kroz nivoe je potpuno uprošćeno jer se svodi na izbor jedne od tri ponuđene kartice koje vam donose razne bonuse kao što su povećanje brzine kretanja ili štete koju nanosite protivnicima. Bonusi sa istih karata se sabiraju, tako imajte to u vidu prilikom izbora.


Pošto će DeathSpank menjati opremu češće nego svoje purpurne tange, jednostavno nemate onaj osećaj ushićenja kada dobijete novi epic buzdovan ili rukavice kojima ste kompletirali set, jer će vam u roku od pet minuta sigurno pasti novi, jači predmet. Oprema se razlikuje isključivo po količini HP-a koju vam dodaje (ponegde još povećava i otpornost na neki od elemenata) tako da nećete imati dilemu koji oklop da stavite na sebe. Čak vam i sama igra to sugeriše jer je najbolja oprema koju posedujete u inventaru uvek označena plavom bojom.


Da je u pitanju igra koja igra na kartu duhovitosti primetićete čim čujete glas glavnog junaka. Glumac je korektno odradio svoj posao, tako da DeathSpank zvuči kao nekakav srednjevekovni Johnny Bravo, ali nažalost i sadržaj izgovorenih rečenica bi se mogao poistovetiti sa ovim crtanim junakom. Gilbert je očigledno želeo da od DeathSpanka napravi stand-up komičara koji će svojim forama i opaskama uveseljavati publiku, ali većina tih fazona deluje pomalo isforsirano i usiljeno. Prosto vam nedostaje onaj smeh iz američkih sitkoma da bi znali kada je glavni junak prosuo neki vic i kada bi i vi trebalo da se nasmejete. Svakako da igra ima i uspelih momenata koji će vam zaista nabaciti osmeh na lice (klaustrofobični speleolog, travar po imenu Bong, leprekonska mafija...), ali ipak nedovoljno da bi opravdala reputaciju urnebesno smešne igre za kakvu se izdaje. Razgovori sa drugim likovima u igri u potpunosti su podređeni podgrevanju humorističke atmosfere, tako da uglavnom samo prva ponuđena opcija služi da bi dobili neke konkretne informacije dok ćete klikom na preostale čuti manje ili više zabavne fazone. Ostatak glumačke postave se baš i nije proslavio, pre svega zbog loše karikiranih stereotipa i akcenata.


Autori su želeli da od ove igre naprave miks krljačine i avanture sa rešavanjem zagonetki, ali nažalost sve je ostalo u domenu želja. Zadaci su uglavnom jednostavni i većina ih podseća na neki MMORPG (ubijaj te i te mobove dok jedan ne baci određeni predmet, sakupi n iznutrica, itd...), a nekolicina onih koji zahtevaju malo kombinatorike ne predstavljaju prevelik zalogaj ni za osnovce. Upravo je zato tu, pored ekrana sa inventarom oružja i opreme, i ekran na kome možete kombinovati različite predmete koje pokupite, mada ga nećete često posećivati. Za one koji ipak ne uspeju da se snađu tu su dodatni hintovi koje otključavate sakupljajući kolačiće sudbine.


Vizuelno, igra je zaista nesvakidašnje iskustvo jer imate osećaj kao da se nalazite u pravom crtanom filmu. Likovi i teren su trodimenzionalni, dok su svi objekti urađeni u dve dimenzije zbog čega igra podseća na one dečje knjige u kojima se objekti usprave kada se knjiga otvori. Predeli u kojima se igra odvija zaista su fantastično osmišljeni i ovo je svakako najuspeliji element igre. Kamera je fiksna i jedino je možete zumirati, te zbog toga ponekad ume da bude nepregledna posebno kada se spuštate niz neko brdo ili ukoliko se nađete iza objekta koji vam zaklanja pogled. Dodao bih još i da igra ima akutne napade konzolitisa, čiji se simptomi manifestuju u nepostojanju nikakvih grafičkih podešavanja osim promene rezolucije i veličine prozora za igru. Muzička podloga je sasvim na mestu i odlično se uklapa verno prenesenu atmosferu crtanog filma.


Da se razumemo, DeathSpank uopšte nije loša igra. Nudi solidnu zabavu za jedno popodne, koliko je otprilike i potrebno da biste je završili, ali ništa više od toga. Ukoliko ste casual igrač koji traži jedino nekoliko sati instant zabave bez preteranog udubljivanja, ova igra može biti ispunjenje vaših snova. Kao ukusni šlag na torti dobre zabave dolazi i kooperativni mod u kome drugi igrač preuzima ulogu šašavog čarobnjaka Sparklesa. Međutim, ako od igre očekujete mnogo više od puke zabave, možda bi bilo pametnije da svoj novac investirate u neki drugi naslov jer će DeathSpank sve svoje adute ispucati već u prvih pola sata igranja. Za kraj napomena da je Thongs of Virtue, druga epizoda ove igre pre koji dan izašla i u PC verziji.


Autor teksta, Darko 'DeCoy' Mihoković, recenzent je bloga Igrorama od novembra 2009. godine.

Aktivan je saradnik mesečnika "Svet Kompjutera" od juna 2007. godine do danas, te recenzent i prevodilac na sajtu Abandonia.

Sve recenzije ovog autora


Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

Broj komentara: 6:

  1. Evo ja igram Monkey island 2 Special Edition i umirem od smeha, a DeathSpank sam probao kratko i odmah uklonio sa računara. Ne dopada mi se ni grafički ni funkcionalno, al' moguće je da je posredi moj prezir ka HnS igrama, na koje sam alergičan.

    OdgovoriIzbriši
  2. Ova igra je k'o pravljena za mene, samo se nadam da me nece razocarati taj humor. Ako me razocara, moracu opet da igram Monkey Island ili Sam & Max :D

    OdgovoriIzbriši
  3. Vala sve i da je najbolja igra ikada, ne bih je kupio od vašljivog Hothead-a, posle svega što su uradili. Na svu sreću, očigledno je daleko od najbolje. :) Kosmička pravda, ili tako nešto...

    OdgovoriIzbriši
  4. Usao sam u igru ocekujuci da cu crci od smeha. Probao sam da uzivam. I nisam uspeo. A licno volim HnS igre, Oba dela diabla mi i dalje bleje na kompu, ali... nesto fali...

    OdgovoriIzbriši
  5. Mene je igra u startu impresionirala, kada sam i poželeo da je opišem. Međutim, posle sat-dva sam se opasno smorio od šetnje po mapama i kliktanja tako da sam jedva čekao kraj. Doduše, nisam igrao nijedan H&S još od Sacreda...

    OdgovoriIzbriši
  6. Skino sam ga danas, baš ga oprobam.

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!