8. pro 2010.

Super Meat Boy, recenzija

Priča o junaku zvanom Meat Boy počela je u jesen 2008. godine, kada su Edmund McMillen i Jonathan McEntee objavili istoimenu flash igru na sajtu Newgrounds.com. Vrtoglavi uspeh koji je postigla ubrzo je probudio interesovanje velikih kompanija poput Nintendo-a. Edmund je okupio omanji tim i počeo da radi na naslovu zvanom Super Meat Boy. Po prvi put u svojoj kratkoj ali plodonosnoj karijeri, mladi McMillen imao je priliku da predstavi neko svoje ostvarenje izuzetno velikoj publici. Samo Steam broji preko trideset miliona korisnika, a mesto na naslovnoj strani servisa obezbedilo mu je više nego dovoljno pažnje. No, postavlja se pitanje, da li je dobro iskoristio tu šansu?


Uvodna animacija nalik nemom filmu (sa sve međunapisima) upoznaje nas sa zapletom. Protagonista je kockica od mesa, čija je lepša polovina sastavljena od flastera. Jednoga dana, dok su šetali šumom, nailaze na omraženog Dr.Fetus-a (koji je, "neočekivano", fetus u tegli). Pošto savladava našeg junaka britkim direktom u lice (poput Žan Pol Belmonda), Dr.Fetus otima Bandage Girl i beži. Posle par kratkih trenutaka samosažaljevanja, Meat Boy polazi za njima, odlučan u nameri da se povrati svoju dragu i osveti se.


Kao i svaki pošten platformer, Super Meat Boy se ne oslanja na priču da bi osvojio igrače. Ipak, jednostavni scenario poslužio je svrsi. Klupko se odmotava putem međuanimacija, koje su često duhovite, doduše, na prilično površan način.


Cilj je jednostavan - na svakom nivou je potrebno stići do Bandage Girl, koju Dr.Fetus potom odnosi na sledeći. Pored hodanja, jedine sposobnosti koje Meat Boy poseduje su trčanje i skakanje. Stoga osnovu mehanike čini preživljavanje u surovom svetu prepunom neprijatelja i smrtonosnih prepreka. Igra je sastavljena od pet svetova, a svaki od njih čini po dvadesetak nivoa. Moguće je preskočiti po nekoliko nivoa u svakom poglavlju, bez ikakvih posledica, što je više nego dobrodošla opcija u kasnijim stadijumima. Završnicu svakog sveta čini boss bitka (u malo širem smislu), u kojoj bezazleni Meat Boy pokušava da pobedi daleko nadmoćnijeg protivnika isključivo brzinom i refleksima igrača.


Nemar se ne prašta, te je delić sekunde dovoljan da nastradate. Ova strogost podsetila nas je na prepotopske naslove kao što su Ghosts 'n Goblins i Metal Slug. Ipak, broj pokušaja je neograničen, te će brojne pogibije kao posledicu imati samo povišen krvni pritisak. U svakom trenutku možete otvoriti meni i pogledati koliko ste tačno puta zaginuli. Zahvaljujući tome možete natrljavati prijateljima na nos činjenicu da ste uspeli da završite igru sa samo deset hiljada smrti.


Za opsesivnije igrače, kojima sam prelazak igre nije dovljan, ubačena je posebna poslastica. Naime, kada završite nivo za kraće vreme od propisanog, otključaćete njegov "mračni parnjak". Mračni nivoi su slični svojoj svetloj braći, ali mnogo bolje oslikavaju sadističku prirodu igre (što podosta podseća na Eversion). Svaki od njih obogaćen je dodatnim prilikama za pogibiju, te je tako prvi nivo u prvom tamnom svetu po težini jednak poslednjem u prvom svetlom.


Pored toga, u svakom svetu nalazi se po dvadeset flastera (na svetloj i tamnoj strani, zajedno) koji su razbacani po nivoima. U početku nije problem dokopati ih se, ali kako budete odmicali, flasteri ćete zaticati na sve manje pristupačnim mestima. Njihovim sakupljanjem se otključavaju novi likovi, uglavnom zvezde raznih nezavisnih igara. Svaki od njih ima jedinstvene sposobnosti, a iako je većina nivoa zamišljena tako da mogu da se pređu korišćenjem Meat Boy-a, neki su neuporedivo lakši uz pomoć drugih junaka. Tu su Steve (Minecraft), Josef (Machinarium), sluzava kuglica (World of Goo), Captain Viridian (VVVVVV) i mnogi drugi. Posle negativne reakcije društva PETA na igru, ubačen je i Tofu Boy, krhak i spor zahvaljujući nedostatku gvožđa.


Na kraju, u svakom svetu nalaze se po četiri portala. Većina njih vodi do oblasti koje su zamišljene kao omaž klasičnim naslovima kao što su Super Mario Bros, Castelvania i Megaman. Drugi otvaraju zone koje su pravljene u maniru nezavisnih hitova poput serijala Bit.Trip i igre Castle Crashers. Završavanjem potonjih zona otključavaju se likovi iz igara kojima se ovim putem odaje počast.


Vizuelno, autori su ostali dosledni originalnoj igri. Pozadine su jednostavne i simpatične. Svaki svet ima različita okruženja, koja se uglavnom svode na jedan enterijer i jedan eksterijer. Prepreke menjaju izgled kroz poglavlja, te ćete se tako susretati sa cirkularnim sečivima, vatrom, soli, špricevima i sl. Animacije su zadovoljavajuće, mada, istini za volju, nećete ni imati vremena da obraćate pažnju na njih. Hektolitri krvi, naravno, nisu izostali. Najinteresantniji po pitanju izgleda su upravo omaž-nivoi, koji odišu duhom igara kojima su posvećeni.


Pozadinsku muziku čini tridesetak MIDI kompozicija, od kojih su neke izuzetno simpatične i prijemčive, dok su druge naprosto odurne. Bilo kako bilo, po prelasku prvog sveta, i muziku ćete prestati da primećujete.


Na račun tehnikalija bih mogao da se žalim dok se ne onesvestim. Za početak, nemoguće je mapirati komande. Ako želite da igrate pomoću tastature, zaglavićete sa veoma neudobnom postavkom. Ako, pak, posedujete gamepad, moraćete da gledate u kozje iznutrice ne bi li shvatili koji taster su tvorci krstili "A". Autori ili nisu znali (ili ih nije interesovalo) da nisu svi gamepad-ovi ovog sveta kopije onog sa Xbox konzole. Lično, ovaj neukusan/amaterski potez bi me sprečio u kupovini igre. Tu je i sijaset bagova, počevši od naprasnog izbacivanja na desktop, pa do zadavanja negativnih vrednosti jačini zvuka (što se ispoljava nesnosnim krčanjem). Sreću u nesreći predstavlja činjenica da je tokom ovih nedelju dana od izlaska igra zakrpljena otprilike sto sedamdeset puta.


A presuda? Ako ste ikada igrali originalni Meat Boy, rečenica "kao Meat Boy, samo bolje" dovoljno će vam otkriti. Osnovna ideja, priča, vizuelni dizajn i odabir pojedinih okruženja doslovno su preslikani iz stare igre. Nemoguće je osporiti talenat ovog umetnika, kao ni sluh za vapaje nostalgičnih igrača željnih sadističkih igara. Ako sebe smatrate jednim ovakvim mazohistom, i ne brinu vas mnogo bagovi ili bezobrazluk/glupost prikazana u situaciji sa upravljačima, ovo je prava igra za vas. Međutim, ako ne patite previše za znojenjem dlanova i padanjem šećera u krvi, sačekajte šest meseci, da autori isprave greške koje su napravili, dodaju editor nivoa, kao i versus/co-op režime koje su obećali. A onda ih kaznite tako što ćete sačekati popust.

Kopiju igre za testiranje ustupio Team Meat.



Autor teksta, Pavle 'Ketchua' Đorđević, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od marta 2008. godine do danas, a od početka 2010. jedan je od urednika mesečnika "Gameplay". Od juna 2010. godine radi kao jedan od autora tekstova za emisiju PlayGames. Učestvovao je i u radu nekoliko internet prezentacija i projekata, uključujući Eniaroyah magazin.

Sve recenzije istog autora

Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

Broj komentara: 7:

  1. Mazohista uvek bio i bicu, barem kad su ove igre u pitanju :P
    Super je recenzija. Na pola sam hteo da stanem i da odem na Steam da vidim posto je igra i kupim je, sreca pa sam izdrzao do kraja. Mislim da cu ipak sacekati da izadje neka bolja verzija, ali definitivno ide u wishlist :)

    OdgovoriIzbriši
  2. hah fetus u tegli krade flaster :D Zvuci zanimljivo :P

    OdgovoriIzbriši
  3. Za igru svakodnevno izlaze zakrpe (npr. samo su danas izasle dve), tako da je vecina problema resena, a u narednih nedelju dana ce sigurno biti ispravljen i ostatak...

    http://store.steampowered.com/news/?feed=steam_updates&appids=40800

    Iz tog razloga mislim da je kritika "tehnikalija" malo preostra, jer na igri rade samo 2 coveka, koja se maximalno trude da sve isprave i dovedu u red!

    Pozdrav:)

    OdgovoriIzbriši
  4. Pa kažem ja, jedno dvesta puta je do sada zakrpljena. Stvar je u tome što su je pustili u prodaju tako faličnu. Nisu to neki problemi koji se javljaju jednom u deset hiljada puta, čim su se kod mene naređali tako slatko.

    Ali u pravu si, igrao sam danas ponovo i nisam imao nikakvih problema, tako da predpostavljam da je dovode u red. :)

    A to što ih je samo dvojica više ne drži vodu kao opravdanje. Mnogih drugih je bilo samo dvojica (ili manje), pa su igre koje su pravili ipak bile udobne i stabilne. ;)

    OdgovoriIzbriši
  5. Jbg, njhovo opravdanje (u koje donekle verujem) je da oni na svojim masinama nisu imali vecinu tih problema, vec se bagovi javljaju na odredjenim kombinacijama hardvera\softvera...

    U svakom slucaju, vazno je da krpe...:)

    OdgovoriIzbriši
  6. Ovaj bag sa izbacivanjem nije još uvek ispravljen. Negde od 4. sveta šansa da budete izbačeni na desktop su 30%, što ume prilično da iritira.
    Igra ima dovoljno kvaliteta da sam prešao i preko toga jer osećaj nakon završetka nekog težeg nivoa je jedinstven.

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!