Beneath A Steel Sky, retro

Britanska softverska kuća Revolution Software izgradila je reputaciju još 1992. godine, kada je na tržište P&C avantura plasirala prvenac Lure Of The Temptress. Iako ta avantura nije donela ništa revolucionarno, nekoliko svežih ideja i odlične tehničke karakteristike doprinele su da Revolution postane ime cenjeno kod tadašnjih ljubitelja avantura. Najveća inovacija koju je doneo Lure Of The Temptress je bio orginalan pristup u rešavanju problema. U slučaju da niste hteli da „prljate ruke“ mogli ste ubediti nekog od likova da sve što treba odradi za vas, dok su se za rešavanje zagonetki koristile jedinstvene osobine lika koji je u tom trenutku bio voljan da vam pomogne. Na taj način mnogo veći akcenat stavljen je na dijaloge nego, kao do tada, na inventarske zagonetke.

Naravno, momci iz Revolution-a nisu sedeli skrštenih ruku, već su posle dve godine po oprobanom receptu objavili i drugu avanturu. Beneath A Steel Sky u neku ruku je duhovni naslednik Lure Of The Temptress-a. Provereni koncept prethodne igre ovde se proširuje; broj NPC likova sa kojima je moguće stupiti u kontakt dosta je veći, kao i prostor na kojem se igra odvija. Mali tim zagrizao je veliki zalogaj; pokušali su da naprave igru koja je gotovo četiri puta obimnija od prethodnika. Zato su mnoga dizajnerska rešenja pojednostavljena u odnosu na Lure. Ipak, Beneath A Steel Sky predstavlja evoluciju Virtual Theatre Engine-a u kome je rađena i Lure of the Temptress.

Te davne 1994. godine igra je dolazila na 6 velikih disketa u verziji za PC, odnosno čak 15 u slučaju da ste imali Amigu. U to vreme CD je takođe stidljivo započinjao proboj na tržište, tako da su srećnici koji su imali CD ROM uživali u „talkie“ verziji igre, koju krasi digitalizovani govor i stripovana uvodna sekvenca za koju je zaslužan Dave Gibbons. Zanimljiva naučno-fantastična priča vodi nas u budućnost, u postapokaliptična prostranstva današnje Australije.

Radnja se vrti oko mladića Roberta, koga pleme urođenika nalazi na mestu helikopterskog udesa. Mesto dešavanja je pustara zvana The Gap, koja predstavlja slobodan prostor koji nije obuhvaćen megalopolisima budućnosti, a naseljena je otpadnicima i nomadima. U jednom takvom plemenu naš protagnista našao je nov život, otkrivajući nadarenost za lov i veoma dobro razumevanje elektronike. Idiličnu svakodnevicu narušiće zvuk helikoptera i dolazak ljudi koji će Roberta odvesti u megalopolis Union City, pritom uništivši i selo i seljane. Srećom po našeg junaka, helikopter doživljava kvar i ruši se iznad grada. Mladić vešto koristi ukazanu priliku da se oslobodi i umakne progniteljima - i tu počinje igra. Robert naravno odlučuje da osveti pale prijatelje i da usput istraži zašto je on tako važan agentima koji su ga odveli, te koja je njegova uloga u događajima koji slede.

Početak ga zatiče u fabrici iznad koje je doživeo udes. Prvo što treba da uradi je da umakne progoniteljima i da osposobi vernog pratioca - robota Joey-a koji je nastradao u metežu. Joey poseduje jedinstvenu matičnu ploču sa memorijom, tako da je potrebno „oživeti“ ga i naći mu novo telo. Usput, Robert treba da se probije do nižih nivoa grada i potraži pomoć. Ubrzo će shvatiti da budućnost čovečanstva u kojoj se obreo nije nimalo svetla.

Prezagađenost na sve strane, zgrade koje usled prenaseljenosti rastu kilometrima u visinu, tako da većina stanovnika nikada nije ni kročila na pravo tle, te gomila obespravljenih ljudi koji danonoćno rade kao robovi, predstavljaju stvarnost megapolisa. Ceo sistem nalazi se pod kontrolom super-računara zvanog LINC, kome je prepuštena kontrola nad životima ljudi. Union City koncipiran je tako da u višim nivoima obitavaju siromašne mase, dok su niži nivoi mesto života bogatijih klasa. Princip je jednostavan – što veći ugled i bogatstvo, to je mesto prebivanja bliže pravoj površini. Shodno tome, viši nivoi su predstavljeni industrijskim zonama, a ispod se nalaze stambeni blokovi, parkovi i bašte, koje su stecište imućnih građana.

Kontrole u igri veoma su jednostavne. Levi taster miša ima funkciju posmatranja (Look), dok je desni rezervisan za korišćenje predmeta (Use). Inventar krasi preglednost, a predmete možete i kombinovati. Iako je kursor osetljiv i zna da prepozna sva bitna mesta na ekranu, ipak je potrebno obratiti malo više pažnje jer se lako može desiti da vam nešto promakne. Dijalozi su prilično zanimljivi. Tome doprinosi doza sarkazma i crnog humora kroz koji se provlači kroz razgovore, te parodija na poznata SF ostvarenja i literaturu. Sarkazmom naročito obiluju dijalozi glavnog junaka i Joey-a, koji će u toku igre imati više prilika da promeni svoje telo, obično nezadovoljan svakim novim oklopom. Joey će vam biti nezamenljiva pomoć i "desna ruka" prilikom rešavanja mnogih problema u toku igre, jer njegove sposobnosti zavise od ljušture u kojoj se trenutno nalazi. Same zagonetke prilično su logične i nisu preterano teške, a dobar deo problema rešava se ili kroz dijaloge, ubeđivanjem prijateljski nastrojenih likova, ili tako što će vam Joey staviti na raspolaganje svoje veštine. Preporučljivo je često snimati poziciju, jer se lako može desiti da se zaglavite ako nešto previdite, ili ne uradite kako treba.

Ovo ostvarenje veoma je igrivo čak i danas. Grafika ima relativno malo boja, ali sve je urađeno u obilju nijansi što samo dodatno doprinosi mračnoj cyberpunk atmosferi. Muzika verno prati radnju, bilo da su u pitanju simatične MIDI numere ili turobne deonice koj odgovaraju ambijentu u kojem se nalazite. Glasovna gluma bila je vrhunac tehnologije, pa je malo ko primetio da glumci imaju savršene britanske naglaske, premda je radnja igre smeštena u Australiji. Da sve bude još smešnije, jedan od likova, vrtlar Eduardo stvarno ima australijski naglasak. Jedan od glumaca je bio amerikanac, pa je njegova imitacija britanskog jezika bila komična, ali i nerazumljiva. Replike glumaca nisu se uvek poklapale sa ponuđenim dijaloškim opcijama; ispis je nudio izbor na britanskom engleskom, a glasovna pratnja glumaca izgovarala je australijski sleng. Ipak, ono vreme nikom nije bilo do lova na greške. Talkie igre bile su tada zaista pravo čudo.

Na kraju priče ostaje samo preporuka, kako mlađim igračima tako i veteranima, da ovaj naslov probaju ako ga nisu igrali ili su ga propustili u vreme kada se pojavio. Valja napomenuti da je 2003. godine Revolution Software igru ponudio potpuno besplatno, pa je sada je bez ikakvih problema i pravnih začkoljica možete preuzeti sa interneta. Čak i danas ova sjajna avantura vrlo je zabavna i izazovna za igranje, a ako volite cyberpunk tematiku i literaturu tipa Neuromancer, uživaćete još više. Kao šlag na torti, tu je humor koji igru prožima i daje joj posebnu notu, što i čini ovo ostvarenje obaveznim štivom za sve avanturiste.

Igra je besplatno dostupna na sajtu GOG

Autor teksta, Mladen 'dwm' Stepanović, saradnik je bloga Igrorama od jula 2010. godine.

Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od avgusta 2008. godine do danas. O programima otvorenog koda pisao je i za "eniaroyah eMagazin".

Sve recenzije istog autora