27. tra 2011.

Trapped Dead, recenzija

Vampiri vladaju industrijom zabave. Film, serija ili knjiga koja makar i pominje vampire trenutno je najtraženija roba na zapadnom tržištu. A zombiji? Pa, hodajući mrtvaci drže se već dvadesetak godina kao neka vrsta ljubimaca intelektualne elite. Revnosni pratioci zombi-žanra mahom potiču iz raznih potkultura, te ništa neobično što su u računarskim igrama zombiji daleko zastupljeniji od krvopija. Osnovu mitologije o neživim mogzoljupcima postavio je američki reditelj Džordž Endru Romero. Trapped Dead je akciona avantura (reklamiraju ga kao RTS, što je delimično tačno) koji na neki način daje omaž istoriji zombija i donekle popunjava prazninu koju je ostavio ogavni Fort Zombie. Izdavač je Headup Games (pokrovitelj igre Grotesque Tactics), a razvojni tim nemački Crenetic. Niste čuli za njih, naravno, mali su tim koji se izdržava tezgarenjem za druge proizvođače. Radili su na mnoštvu igara za NDS, mobilne telefone, a sarađivali su i na igri Sacred 2 (radili su menije i nešto na verziji za X360).


Radnja je smeštena u rane osamdesete u američki gradić Hedž Hil u blizini Kanzas Sitija. Sađenje genetski modifikovanog kukurza mutiralo je virus koji pretvara ljude u zombije. Zabačeni gradić postaje leglo zaraze i poprište horor-igre Trapped Dead. Majk i Džerard dva su mladića koji proslavljaju upis na fakultet. Ponestalo im je piva i benzina, te staju na osamljenu stanicu da natoče dragocene tečnosti. Avaj, Majk se susreće sa "kanibalima", a Džerarda ugriza jedan od pobesnelih. Sledeći uredno sva pravila žanra, mladići odlaze u gradsku bolnicu gde razmere epidemije postaju jasne. Zombiji se roje oko leševa, napuštena policijska i bolnička kola, svuda krv i iznutrice...


Premda je zaplet jednostavan i vrti se oko dobro poznatog predložka – okupiti preživele, izdržati napad, pronaći lek, pobeći iz grada – radnja je uzbudljiva, a scenario (neću vam ga otkrivati) dobro napisan. Samo ću naglasiti da u igri možete da vodite šest različitih likova koji takođe podležu stereotipu; sebičnjak, specijalista za oružje, specijalista za blisku borbu, okretna i koketna ženska. Međutim ovo nećete uzeti za zlo, s obzirom na to da smisao horora i jeste u pletenju neverovatne priče, pa klišei nisu presudan nedostatak. Osim toga, Nemci su se potrudili da scenario osveže, a najveće iznenađenje je doktor u invalidskim kolicima koji se vrlo autentično kreće (u skladu sa sopstvenim prevoznim sredstvom). Humor je takođe očekivan u zombi-žanru, pa ne čude protkane pošalice (bolnica se naziva G.A. Romero). Dijalozi i pripovedanje, pak, drže se dramskog registra, te nisu naročito smešni – što je takođe pohvalno. Na silu gurati humor greška je koju igrači teško praštaju, a razvojni timovi tako teško ispravljaju. Humor izbija upravo iz preterane ozbiljnosti, jer glasovna gluma je – kako smo već navikli od Nemaca – poptuno komična i obojena onom vrstom dramatičnosti koja krasi radio-drame. U svakom slučaju, zvuk je možda i najslabija karika.


Grafika je prilično dobra za igru nezavisnog tima. Možda nije najsavremenija, ali teren je ocrtan s mnogo pojedinosti, a dizajn je uverljiv. Utisak ruži nezgrapna kamera, te nesklad između iscrtanih objekata i mogućnosti za interakciju. Mislim, ponajpre, na nelogičnosti; zaključana vrata ne mogu se razvaliti pucanjem u bravu, najobičnija kancelarijska stolica odbija metke, zombije nije moguće upucati kroz zatvorske rešetke, ali jeste kroz obična vrata i sl. Igra koristi PhysX endžin, ali osim ragdoll fizike i proračuna trajektorije metaka nema neku veću primenu u igri. O, da razvojni tim se potrudio da na svakom nivou bude bar po jedna zamka u koju možete namamiti zombije i jednim potezom ih utamaniti, ali mislim da su endžin za fiziku mogli da upotrebe daleko bolje. Pomenuo sam nezgrapnu kameru, tačnije kontrole. Nemci imaju neki svoj fazon kad je posredi upravljanje, sećam se da su vazda imali drugačije podešenu tastauru i miša od američkih RTS strategija. Kamera je katkad troma, zgrade zaklanjaju vidik, kamera iz ptičje perspektive jeste dobra za borbu, ali je vidokrug mali. Više ćete provesti rvajući se sa kamerom nego ubijajući zombije, koji vas često usmrte baš zato što ste bili zauzeti "kadriranjem". Animacije su pristojne, hodajući mrtvaci se bore na različite načine u odnosu na "poreklo". Obični građani pružaju ruke ka našim junacima, pokušavaju da ih ugrizu za vrat, dok zombiji vaskrsli u zatvoru nabadaju glavom, pesniče se i sl. Dobro je postavljeno i to što kržljava džogerka jedva ima 50 hit-poena, dok je debelom kuvaru koji je naoružaj sataricom neophodno skinuti čak 666 hit-poena.


Kad smo već kod borbe, pojednostavljena je i svodi se na to da odaberete oružje, te odredite cilj ili ciljeve. Naši junaci, naime, mogu da se upuste u borbu sa pojedinačnim hodajućim lešom, a možete i obeležiti grupu koju će hrabri borac da utamani, jednog po jednog, čim dođu u domet. Imajte na umu da su komande trome i da odziv nikada nije dovoljno hitar. Osim toga što je borcima neophodno nekoliko sekundi da uzmu oružje iz ranca, još nekoliko sekundi da ga dopune municijom, a potrošiće pola sekunde da se osvrnu u pravcu napdača. Rezultat je smrtna panika kad shvatite da su zombiji veoma ubitačni, a naši heroji spori kao... uspaničeni ljudi kojima prisustvo zombija oduzima dah. Ipak, postoji granica do koje tehnički nedostatak igre ide u prilog scenariju. Očito je da su tvorci igre zamislili da se Trapped Dead igra kao strategija, u stilu Commandos-a i Desperados-a, pre nego frontalnim o-ruk obračunom protiv zombifikovanih građana. Pohvalno je to što je arsenal više nego zadovoljavajući. Na raspolaganju su bezbolke, sekire, bombe, pištolji i revolveri, sačmare i snajperske puške, samostreli ali i kese krvi iz transfuzije. Ček, ček, kako kese pune krvi mogu biti oružje? Pa, naš borac iz zafrljači u žejenom smeru, a krv privlači zombije. Tako možete da ih namamite u zamku ili odmamite od ugroženog saborca. U istu stvrhu može da posluži i ranjeni drug (he-he-he). Lako ranjeni borci (jedan ugriz) ne krvare, ali sve preko toga pravi lepe crvene mrlje i privlači miomirisom hodajuće leševe.


Između misija odvija se pripovedanje kroz dijaloge glavnih junaka. Upotrebljen je stripovski dizajn koji se umeće u igru kad god je to neophodno (novi zadatak, dijalog, objašnjenja i sl.). U tom smislu bunker koji je utočište junaka lepo je iscrtan. U bunkeru je štek u koji možete da smeštate rezervnu municiju i pribor za prvu pomoć, te višak naoružanja. Takođe iz bunkera birate sledeću misiju. Kako je igra linearna, nema mnogo razlike šta odaberete, tim pre što je izbor često određen zravim razumom: naravno da se prvo treba opremiti i okupiti preživele, pre nego što se juriša na leglo zombija. Snimanje pozicije je ograničeno na posebna mesta na mapi, što je sjajna odluka. Dešava se da junaci imaju pred sobom težak izbor, da li da prokrče put do bezbednosti save point-a ili da se kockaju i krenu hrabro napred do sledećeg neizvesnog predaha. Ako igrate oprezno i prepustite se dobroj atmosferi koju igra gradi, snimljenih pozicija biće taman koliko treba. No, zaletite li se eto vas po ko zna koji put na učitavanju. Mislim da je igra u to pogledu dobro odmerena. Dizajn nivoa je uprošćen i uglavnom vodi u krug, tako da nema lutanja i nema iznenađenja zbog kojih bi morali da otvarate snimljenu poziciju. Nedostatak igre vidim u tome što ne postoji način da se osamljeni junak brani sam, već po crvenoj boji u pozadini portreta znate da je ugrožen. Alternativa je da se likovi drže zajedno što, zbog trapavog snalaženja na mapi, dovodi do zaglavljivanja – borci ne umeju da zamaknu za ugao ili da prođu kroz vrata jedan po jedan, a često im i prenjanje uz stepenice predstavlja izazov.


Sve u svemu, Trapped Dead je uzbudljiva igra koja boluje od nedorađenosti, bagova i loše optimizovanog koda. U trenutku dok ovo pišem pojavila se nova zakrpa (koja verziju 1.0.48 diže na 1.0.71) koja otklanja neke najstrašnije tegobe, ali ne otklanja prirođene nedostatke igre. Ne verujem da će joj oprostiti igrači koji nisu ljubitelji zombi-žanra, ali za mene koji dugo čekam ovakvu igru Trapped Dead je blagoslov. Igra podržava i multiplejer co-op mod, ali serveri su trenutno praznjikavi, što nije neobično s obzirom na to da se igra tek pojavila. U svakom slučaju, cena od 30 EUR je previsoka, mislim da igru vredi nabaviti tek ako je vidite da na popustu košta ne više od 15 EUR.


Primerak igre za testiranje ustupio GamersGate.com


Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora


Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

1 komentar:

  1. Slažem se sa zaključkom, skroz nedorađena igra, puno bagova, kontrole i kamera užasni ali sam ipak stigao do kraja, najviše zbog atmosfere. Počinju da me smaraju igre sa otvorenim krajem... u ovoj se praktično ništa nije desilo.
    Jedna od igara kojoj se više neću vraćati.

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!