Tri najčešća odgovora svakako jesu obaveza plaćanja mesečne pretplate, igračka mehanika svedena na najobičniji „grind“, te „zavisnost“ koju takve igre izazivaju. Zaista, na prvi pogled MMO izgleda kao nešto strahovito što se mora izbeći po svaku cenu. Međutim, pre nego što pobegnemo u brda da živimo od bobica i ljubavi, hajde da pogledamo izbliza svaku od ovih tačaka.
Tek objavljena MMO igra košta u proseku nekih 30-50 evra. Na tu cenu moramo dodati mesečnu pretplatu koja je, kao nekim nepisanim pravilom, obično oko 14 evra. Ukoliko zanemarimo jeftinije naslove, promocije i razne popuste i uzmemo da cena jeste čitavih 50 evra (dakle najskuplja varijanta), računica je sledeća:
Za tu sumu dobijaju se igra i 30 dana „besplatnog“ igranja. To znači da igrač koji uplati 64 evra za igru i dodatni mesec (ukupno 2 meseca igranja), zapravo plaća 32 evra mesečno, što je 1.07 evra dnevno! Ukoliko ta osoba odluči da se istim naslovom druži pola godine, računica je još povoljnija. Dnevna cena pretplate izađe samo 0.7 evra, što je niže od cene hleba!
Istina, hleb je (neko bi rekao osnovna, ali ja ga ne jedem već godinama) životna namirnica, pa ne možemo da ga poredimo sa „luksuznom zabavnom“. Ali, kako društvena zabava koja promoviše timski duh, saradnju i lepo ponašanje, a košta koliko i najjeftinija životna namirnica, može da se smatra luksuzom?
Svakako da je ovaj vid igranja mnogo manje dostupan učenicima jer većina njih nema sopstvene izvore prihoda. Međutim veliki broj MMO naslova nije ni namenjen deci već odraslima. Ukoliko imate sopstvenu zaradu, a tvrdite da ste strastveni igrač, onda cena ove vrste zabave za vas ne sme da bude izgovor. Uostalom, pretplata obezbeđuje stalni priliv novog sadržaja.
Prosečan MMO igrač provede u jednom naslovu između jedne i četiri godine. Koliko god da puta samostalno pređemo određene igre, malo je naslova za koje iskreno možemo da kažemo da smo ih igrali godinu dana. Na um padaju razna izdanja Civilizacije, ili akcione igre koje se igraju na internetu sa društvom. Probajte da se setite, koju igru ste igrali gotovo svakodnevno čitavih godinu dana, ili duže?
Međutim, šta ljudi traže u MMO igrama toliko dugo, ako se čitava mehanika svodi na „grind“, ili ti „mašinu“. To je naziv za pomoćne zadatke koji služe da vaš lik stekne dovoljno iskustva, kako bi mogao da učestvuje u timskom sadržaju. Naime, važni zadaci koji odmotavaju priču, tamnice za pet do dvadeset igrača i masovne bitke, zahtevaju da imate određeni nivo iskustva u igri, te veštine kojima ćete moći da doprinesete svom plemenu.
Da biste to postigli, neophodno je da obavite mnoštvo „ispraznih“ zadataka koji se svode na ubijanje određenog broja neprijatelja, ili putovanje od jedne do druge tačke na mapi. Međutim, po čemu su ovakvi zadaci u MMO igrama isprazni, a u nekim drugim nisu? Kako je zadatak u nekom Call of Duty naslovu puniji sočnim igračkim iskustvom, ako se i on svodi na potrebu da se ode do nekog mesta i eliminiše određeni broj protivnika?
Odgovor leži u samim igračima. Naime, svaki, pa i najbanalniji zadatak, uvek se dobija od nekog NPC lika kroz dijalog. Ukoliko se pročita samo sažetak ili zadatak prihvati i bez čitanja radi pukog sakupljanja iskustva, bez uključivanja mašte i razmišljanja o svetu čiji je deo, onda možemo da pričamo o „grindu“. Međutim, oni koji ne žele da steknu sliku o svakom pojedinom delu sveta svesno preskaču taj aspekt igre.
To je u redu, jer takve igrače zanima druga vrsta sadržaja i ceo PvE koncept (igrač protiv okoline) shvataju samo kao pripremu za PvP (igrač protiv igrača) ili tamnice. Međutim, ukoliko vas zanima zašto nešto radite, kako se to uklapa u ukupnu sliku sveta, te kako su određeni likovi povezani, niko vam ne brani da čitate, razmišljate i maštate. MMO igre sadrže više dodatnog sadržaja od 10 spojenih RP naslova za jednog igrača!
Zaista, to i nisu igre u nekadašnjem smislu, već čitavi svetovi naseljeni detaljima. Kada ste poslednji put igrali kampanju u kojoj je moguće pronaći mnoštvo artifekata, svaki sa sopstvenom istorijom i značajem, koji vam osim zadovoljstva čitanja opisa daju i dodatnu nagradu? Koji je poslednji RPG koji je nudio mogućnost asocijacije sa desetinama različitih interesnih grupa? U kojoj igri ste mogli slobodno da istražujete svet oko sebe, svakog dana shvatajući koliko ste, zapravo, malo znali ranije?
To nas opet vraća na vremenski period koji je potrebno uložiti u ovakve naslove. Zaista, posvećenom igraču koji želi da vidi, pipne i okusi ceo svet, biće potrebno mnogo vremena. Takmičarski nastrojenim osobama trebaće još više, kako bi uvežbale svoje i veštine celog tima ljudi. Međutim, ukoliko pričamo o ljudima koji žele i mogu da finansiraju sopstveni hobi, zašto je to loše?
Često se na domaćem internetu snishodljivim tonom odbacuje cela populacija igrača koji su se fokusirali na samo jednu igru. Najčešće pričamo o ljubiteljima Counter Strike, ili eventualno World of Warcraft. Šta je sa Minecraft-om? U redu, igra je genijalna, zahteva dosta mašte, pruža ogromnu slobodu... ali isto je i sa MMO ostvarenjima. Štaviše, Minecraft je zamišljen da se igra sa mnoštvom drugih ljudi – na internetu!
Želim da kažem da, ako mi novinari moramo svakog meseca da skačemo na nove igre, većina igrača ne pati od te vrste "prokletstva". Šta je loše u tome što neko pronađe naslov koji voli i onda ga igra, uživa u njemu? Zar to nije trenutak u kojem prosto ispunjavanje vremena zabavnim sadržajem prerasta u hobi? MMO naslovi ne zahtevaju stalno učenje novih pravila i trikova, mogu da se igraju onoliko vremena koliko im posvetite, a na duže staze mnogo su jeftiniji nego da svakog meseca kupite novu igru.
Sećate se kada ste igrali RPG sa drugovima, koristeći čepove mesto figurica i išpartanu hartiju za prikaz tamnice? Pre vašeg vremena? U redu, kada ste vodili šestočlanu družinu duboko u podzemlje da se suprotstavi tajnom kultu? Morali da upravljate pojedinačnim veštinama i zdravljem svakog lika u grupi? Zamislite sad da upravljate samo jednim likom direktno, a da ostale vode vaši drugovi, komšije, ili nepoznati ljudi iz celog sveta.
Odjednom, više nije dovoljno da vi budete odličan „tenk“ ili "rogue". Sada vaš život i misija zavise od čarobnjaka čije ime ne znate ni da izgovorite. Zauzvrat, njegov život je u vašim rukama, a misija je zajednička, pa je njemu u cilju da uspe koliko i vama. Saradnja u timu, uzajamna povezanost i odgovornost koju osećate kada vašom greškom nastrada cela ekipa, ono su što čini ove igre uzbudljivim.
Svet oko nas možda deluje „civilizovan“ i "ukroćen" do krajnjih granica trenutnog tehnološkog razvoja. Zapravo, ukroćeni smo samo mi. Društvo je uništilo pleme i neuspešno pokušalo da prenese njegove dužnosti na državu ili užu porodicu. Deca više ne uče o životu iz iskustva već čitaju mrtva slova, skrajnuta u kalupe koje, sasvim ironično, zovemo „škole“, da ne smetaju dok ne stasaju.
Pa opet, kad odrastemo, sa setom se prisetimo tog više od decenije dugog „grinda“. Možda nemamo snage da stvorimo svet iznova. Sigurno nemamo tehnologiju i mogućnosti da pronađemo nove, drugačije svetove u svemiru. Ali MMO igre svakodnevno iznova izmišljaju najrazličitije svetove, dostupne skoro svakom od nas po, kako smo videli, zaista pristupačnoj ceni. Omogućavaju nam da upoznamo ljude, izučimo veštine, proživimo čitave živote. Zašto tražiti izgovor da se to ne uradi?
Ima i ljudi koji će reći da su to sve gluposti. Njima su virtuelni svetovi smešan pojam o kojem ne žele ni da razmišljaju, jer jedino na šta ih asocira igranje uopšte jeste gubljenje vremena. Međutim, ovaj članak nije ni namenjen njima. Oni ne čitaju tekstove po igračkim blogovima. Namenjen je vama koji znate da video igre vrede vremena i novca koje smo spremni da uložimo u njih, inače ne bismo ni bili igrači. Šta vi kažete? Zašto (ne) igrate neki MMO?
Zato sto ono sto ja volim da igram je generalno najmanje postrebno grupama(magova ima k'o zutih). Zadatci su zbog broja cesto veoma ispastali po pogledu price. U 10h igre Rifta sam naisao na jedan zanimljiv quest, od cega su sami zadatci do samog krtaja bili nezanimljivi(inace ja sam jedan od onih stcitaju sve sto NPC kaze). I najvise: oni sa kojima bih i mogao da to igram su obicno previse zaludjeni, pa idu previse ispred mene, jer oni ne zastajkuju da procitaju tekst zadatka. Oni mogu da uzivaju u grindu. Oni mogu da podnesu zadatak ciji je cilj ubiti deset vukova, ni krivih ni duznih, koje moze da ubije bilo koji NPC dvesta metara dalje (par nivoa vise). Do sada sam vise od mesec dana igrao samo WoW i Dofus (Od cega drugi vise, zbog humora) oba su veoma dobra. Ali vise od obe igre sam igrao Oblivion. Kupim jednom, a onda igra evoluira pred mojim ocima, uz konstantne udatove. Moja instalacija OB uospte nije onaj OB koji je bio na disku. A sto je najbolje, mogu sam da biram koji udate dodajem a igru. Sa drustvom, hvala, vise volim da budem u istoj prostorijji kad igram igre. tl;dr: mmo=bad rpg
OdgovoriIzbrišiNe želim da igram igre sa drugim ljudima, ne želim nikakav vid interakcije sa drugim ljudima u igri, ne želim da drugi ocenjuju moju veštinu igranja u toku igre (dalje od postovanja skorova na shmups.system11 ne idem), ne želim da drugo ljudsko biće zavisi od mene u igri i obrnuto. Zato ne igram ni jedan MMO.
OdgovoriIzbrišiKao prvo, hleb je postao luxuz, a jeftiniji je od te "dnevne" pretplate. A takodje, hleb ne moras da kupis svaki dan, ako neces da jedes. Ovde uplatis 6 meseci igrao ti, ili ne igrao.
OdgovoriIzbrišiA ako pogledas, za duplo manje od tih 0.7€ dnevno, mozes da uzmes nov komp sa i3 procesorom, za vec nekih 0.4€ dnevno mozes i i5 da uzmes :D
Ali ajde, neki mogu to sebi da priuste.
Ovo mogu da priuste uglavnom srednjoskolci (na zalost vecina nas nije u toj grupi) koji imaju dovoljno velik dzeparac ili eventualno studenti koji imaju neki posao, mada znamo koliko studenti imaju vremena, pogotovo u vreme ispitnog roka.
Ako uzmes da to mogu da priuste i ti, gorepomenitu, zaposleni ljudi koji rade neko normalno vreme od 8 do 16 + vreme dok dodju do kuce od 30 do 60 min, pa dok jedu to mu dodje nekih 17-18h kad mogu da igraju igre. A ako uzmemo u obzir i svakodnevne obaveze, to jos moze da se otegne. E sad, ako jos ti neki slucajno imaju i porodicu pa moraju da potrose neko vreme i sa njima, ostaje im samo da igraju u toku noci. A da bi i dalje mogli da priuste sebi ovakvu zabavu, moraju da ustanu ujutru i da idu opet na posao i tako imaju samo par sati da se igraju. Posto svi znamo kako su "zarazne" MMO igre, koristice svo moguce vreme koje imaju, a kraja nigde nema. A i par sati dnevno za jedan MMO nije nista, svi ce mnogo vise napredovati od tih nasih zaposlenih (jer u svetu ima mnoooogooo dokonih ljudi sa puno para), pa ce i zelja za igrom opasti.
Ako uzmes sad te iste osobe koje uzmu neki naslov i igraju na primer vikendom samo ili svaki treci-cetvrti dan, jedna neprespavana noc nedeljno i nije toliko strasna. Ili nedelju dana konstantnog igranja i zanemarivanja svih obaveza samo da se igra predje, a posle toga vracanje na normalu... To mi je sve nekako logicnije i lakse nego igranje MMO igara :P
Sa druge (ili vec trece) strane, ti zavisis od drugih ljudi i jos gore, drugi ljudi zavise od tebe. Ako nisi dovljno posvecen, drugi ce ispastati.
To da ne može svako da nađe odgovarajuće društvo za igranje (Igor) ili da neko uopšte ne voli da se igra sa drugima (Astaroth) razumem, ali gde si ti Executioner našao "nov kompa sa i3 ili i5 procesorom" za 72 evra? :)
OdgovoriIzbrišiNek' je i 120 (ako računamo 0.7) "ušteđeno" u tom polugodišnjem periodu (jer jelte, nisi plaćao pretplatu), opet jedva da možeš da uzmeš sam procesor.
To da mora da se igra određeni broj sati nije istina. Potražiš guild u kojem su ljudi slični tebi - većina "casual friendly" ekipa igra svakodnevno sat-dva druženja radi, a ide u dungeone i masovne akcije jednom sedmično (jer to traje preko 2 sata), najčešće subotom.
"ne želim da drugo ljudsko biće zavisi od mene u igri i obrnuto."
OdgovoriIzbrišiThis. Uvek sam imao neki trip da ću biti okružen profesionalcima, i da ću biti jedini nub u igri.
Ali TOR ću definitivno igrati, makar i solo (ali nadam se da ću uspeti da nađem par normalnih ljudi za igru).
Doduše, ako nađeš iole normalne likove, bez nekih kompetitivnih tripova, sve bi trebalo da funkcioniše lepo.
Walker је тако написао овај текст да не знам ни сам како да одговорим на питање. Дође ми да сутра одмах почнем да играм неки ММО.:D Стварно не знам зашто не играм ни један ММО сада. Играо сам WoW једно време и пробао сам пар бесплатних, највише Cabal и Runes of Magic. Не знам, увек дођем у ситуацију да ме игра потпуно смори и да више не могу да уживам у њој, играње ми постане као обавеза и посао уместо забаве. Ни WoW нисам играо дуже од око пола године тако да не могу да замислим себе како проводим четири године уз један ММО. Не знам зашто је тако, волим RPG са великим светом и са доста ликоција и тајни. Увек сам волео и Diablo и сличне игре тако да ми гринд није проблем. Не плаши ме ни то да ћу направити неку грашку док играм са другима па да ће ме друштво после зезати или да ћу чути оно фамозно lol n00b. Отупео сам на то још док сам играо CS и Battlefield.:D
OdgovoriIzbrišiДакле, одговор на питање је: немам појма!
@Walker: U gigatronu, idi na njihov katalog, pa ces videti. Ima za 34din dnevno komp sa i3 procesorom, a za 40din dnevno ima i sa i5. A posto 6 meseci placanja po 0.7€ dnevno nije nista strasno, ni 3 godine nije mnogo vise...kad tako gledas, sta ti je 35 dinara dnevno?
OdgovoriIzbrišiCela poenta toga je bila da ne mozes da gledas te stvari na dnevnom nivou..
MMO igre zahtevaju posvećenje. U Aziji je po samoj kulturi življenja odavnina posvećenje nešto pozitivno. Zato tamo ima najviše MMO igrača. Na zapadu, uslovi života su teški, a organizacija rada otuđuje ljde. MMO ih spaja, a katolička tradicija, ma koliko razorena ipak ostavlja zamisao posvećenja izvan mraka. Za nas, decu komunizma i ratnih godina, posvećenje je jednako zaluđivanje. Ništa nas ne zanima, sve je smor, bleja je zakon. Kako onda da igramo MMO? A opet, klanovi iz Srbije uvek su bili jaki u kojoj god igri se 'zapate'. Naravno, tamo gde je takmičenje i rat (Ogame, Planetarion, EVE Online), tamo gde je nagrada, tamo gde ako si dobar možeš da ne platiš za to što se igraš... Možda svetski gurui MMO marketinga na to ne obraćaju dovoljno pažnje. Trebalo bi, za nas Srbe, da naprave posebnu zonu gde će prave pare da ispadaju iz mobova...
OdgovoriIzbrišiLi Mun, svaka igra dosadi vremenom. Čak i ona koju sa zadovoljstvom pređeš 9 puta, desetog će da bude toliko poznata da jednostavno nema smisla igrati je opet. Nema ni potrebe igrati MMO ili solo igru kad se ta granica prekorači - isto kao što nema potrebe (niti obaveze) terati se na određen broj časova dnevno ili sedmično.
OdgovoriIzbrišiDrago mi je da je Vulee pomenuo taj strah od odbacivanja - jer je to nešto o čemu vredi prodiskutovati. Znam da mnogi i u stvarnom životu propuštaju brojne stvari usled identičnog straha, a verujem da nema razloga. Doduše, to što ja nemam negativna iskustva ne znači da se nekom nisu desile neprijatnosti, pa bi bilo lepo da čujemo nešto i o tome... tj. da li se takve stvari zaista dešavaju, ili je strah posve neosnovan?
Executioner, naravno da mogu. Uostalom, ako već računar možeš da platiš na rate, što ne bi mogao i igru? Čak je i kupovina "za govotinu" slična, dobiješ značajan popust ako odmah uplatiš 3 ili 6 meseci ;)
Ranko, vaistinu!
Igram trenutno Spiral Knight odlična co-op mmo h&s igra. Preporuka od mene :D
OdgovoriIzbrišiKupovinom na rate uglavnom platis duplo vise ili bar 50% vise od onoga sto bi platio u keshu, a i to "nije velika" investicija. Tako da nisam bas siguran da moze igra da se uzme na rate.
OdgovoriIzbrišiMada pljunuti 125€ u keshu nije sitnica, za nas..
Probao sam veliki broj F2P naslova i uglavnom se nisam dugo zadržavao, osim u Allods Online.U toj igri sam dosta questovao sa strancima i baš mi se svidelo, ali opet sam se smorio posle mesec-dva igranja.Više mi odgovaraju single player igre, a u P2P MMO igre ne želim da se upuštam jer jednostavno ne želim da plaćam pretplatu (doduše možda me SW:ToR natera).
OdgovoriIzbrišiExecutioner, kako ne može kad se pretplata i plaća mesečno, osim ako ne izabereš drugačije?
OdgovoriIzbrišiPrvo porediš trogodišnju otplatu hardvera sa šest meseci pretplate za igru (taj tvoj računar bi, kad bi se plaćao u šest meseci, izašao najmanje 2.4 evra dnevno ili nešto više od 6000 dinara mesečno, što je u samo jednoj rati skuplje od cele igre sa besplatnih mesec dana igranja), a sad kažeš da igra ne može da se plaća mesečno? Jesi li igrao nekad MMO za koji se plaća pretplata?
Lepo sam napisao da zaista nije dostupna ova vrsta zabave svakom - logično je da osoba bez ikakvih primanja ne može da se igra - ali otkud takvoj osobi računar, odeća, novac za račune? Decu ne računam, jer su igre ove vrste uglavnom sa oznakom 17+ Uostalom, otići u bioskop sa društvom košta, voziti skejt košta, praviti makete košta, trenirati neki sport košta - sve zavisi šta ko više voli.
Ukoliko se ti radije odlučuješ da novac potrošiš na nešto drugo, to je u redu i tvoj je izbor, ali nemoj zbog tog da mešaš babe i žabe kako bi ispalo da su ove igre preskupe ako nisu.
-
Skylight, probao sam i ja dosta "F2P" naslova, ne sećam se da je i jedan bio dobar. Čak i ako neki deluje da bi mogao biti ok, traži da se plaća pretplata kako bi se mogao igrati normalno a pati od brojnih problema koje "redovne" igre te vrste nemaju baš zahvaljujući timu koji dežura jer je plaćen - parama od pretplate.
Zavisnost i vreme. ММО igre možda i više volim nego solo igre, ali ne igram ni jednu niti ću igrati... Ako bih igrao MMO, hteo bih da budem dobar, štaviše hteo bih da budem u vrhu, što znači da bi trebalo da budem baš baš posvećen toj igri, što je nemoguće. Ako nešto radim, želim da u tome budem najbolji što mogu. Solo igre imaju kraj, to mogu da gustiram i da igram kada i koliko hoću. MMO nema kraja i uvek postoji mogućnost napretka... vreme potrebno za to nemam, prema tome izbegavam sve što u prefiksu ima MMO. Pravilo kod mene je tretutno - MMO u penziji ;)
OdgovoriIzbrišiDobro društvo može od loše igre da napravi dobru i obrnuto, zbog lošeg društva i dobra igra ostavlja gorak ukus nakon igranja. Posle fenomenalnog gilda i društva u Runes of Magic, svaki drugi MMORPG koji sam posle probao nije bio isti, čak iako je ponekad sama igra bila dosta kvalitetnija. Ako više ikada budem posvećeno igrao (znači puno radno vreme :) ) neku igru ovog žanra biće to Guild Wars 2 koji će, nadam se, zaigrati i mnogi dobri ljudi koje znam.
OdgovoriIzbrišiA igre koje zahtevaju mesečni harač neću da igram iz principa. Svaka igra može u potpunosti da se održava od prodaje kostima, petova i mounta koji nemaju nikakav gamebreaking uticaj, a budale se primaju na to (slično kao šeširi u TF2). Naravno kupovina same igre se podrazumeva.
Ovo sto rece DeCoy je nenormalno tacno. Secam se da sam imao jedan Guild u Dofusu gde su svi bili blejaci, pa smo u tamnice isli u trenutcima kad nas se skupi dovoljno, a neko hoce da ide. Najvise smo tamnica obrnuli za emote (animacije koje nemaju apsolutno nikakvu gameplay vrednost, ali se nalaze na kraju obbicno relativno teskih tamnica). A od wowa sam prestao kada su ljudi odlucili da naprave nedeljni raspored igranja i tamnica. Usput se javljam, barem cu pokusati da igram, za razliku od drugih, sad 27.4 izlazi Wakfu na englishu, pa to ocekujem da ce biti zanimljivo. Dofus je bio jedina igra gde sam rouge klasu mogao da takticki vise iskoristim nego magove.
OdgovoriIzbrišiZato sto nemam vremena da se bahcem! Drugo, pretplata je sranje zivo.. kada posle 1-4 godina svedes racunicu, kajaces se sta si scve mogao kupiti, umesto igre koja te je smorija! Trece, ja igre smatram za umetnickko delo, i to vise cenim od puke zabave. MMO nikada nece biti umetniceko delo, zato sto zavisi od jeftine zabave 'rulje'! SP all the way, for me!!!!!!!
OdgovoriIzbrišiSpoj zavisnosti, vremena i novca. Sto se tice socijalnog aspekta tj komunikacije sa ljudima preko neta/zajednicko prelazenje odredjenih delova igre... pa zar nije bolje da se nadjemo u gradu il' kod nekog u stanu :)... ok, to nije izvodljivo sa osobom iz juzne koreje isl. ali ipak tvrdim da je bolje provesti dobar deo dana uzivo sa prijateljima pa nakon toga malo vremena posvetiti nekoj kvalitetnoj igri ili sa tim istim prijateljima korporativno prelaziti igricu.
OdgovoriIzbrišiMislim da posle 5 godina provedenih u WOWu, kao zaposlena individua, sa oko 35 sati u samom MMOu nedeljno, sam se sprzio. Pored Wow-a, procesljao sam kompletnu F2P scenu zarad pisanja o istoj, i dosao do sledeceg zakljucka. WOW je funkcionalan MMO Facebook, i nekako se podrazumeva da pored emaila, FB naloga imash i WOW nalog. Zbog toga je igra i prikupila toliko poklonika. EVE sa druge strane me je strasno privukao, ali sam shvatio da nikad nista u njemu necu videti ako ne dupliram sate koje sam trosio u WOWu. F2P model se uglavnom svodi na jednu zajednicku strukturu igrackog dozivljaja, a to je igraj dzabe - duplo posla. Nikad nisam imao problem sa placanjem u F2P igrama. Ako igra sadrzi nesto sto me privlaci, bravo, evo mog dinara. Sa druge strane, budzeti za takve igre su jako mali. Sam lore i script u istim su malcice bogatiji od Windowsovog prozora "Delete items in Recycle Bin?" "Yes" "No".
OdgovoriIzbrišiMani je manjak slobodnog vremena najveći problem. Pre ili kasnije ću ponovo početi da igram neki MMO. Najverovatnije će to biti Rift ili The Old Republic.
OdgovoriIzbrišiDosta dobar clanak, moram priznati. Mozda pocnem neki MMO preko leta, ako sredim studenstske obaveze na vreme :)
OdgovoriIzbrišiJeste li videli ovo ludilo? Klinja spasio sestru od divlje zveri koristeći "znanja" iz wowa!
OdgovoriIzbrišiimgur.com/gallery/63YL2
U suštini nisu te igrice loše za onog ko zna da se kontroliše. Samo umereno!
@ Petar
OdgovoriIzbrišiU suštini to je ono što se zove "common sense", ali očigledno da ga današnja deca ne poseduju kada moraju da ga stiču kroz video igre.
BTW ja bih losa prvo stunovao sa jednim čardžom, naravno ako mi je u rejndžu.
@Walker: Ne bih rekao da su problemi u F2P MMO igrama greške. Ili barem ne slučajne. :) Veliki broj takvih igara ipak zarađuje pristojno, što reče Dikoj, zahvaljujući ljudima koji hoće šešire. Sve se one stalno krpe i obogaćuju sadržajem, tako da ima neko ko radi na njima. Pre bih rekao da se radi o udovoljavanju određenom profilu publike.
OdgovoriIzbrišiklincima su igrice bogom dane i oni se dele na one koji imaju pristup njima i na one koji nemaju... vremenom se odvajamo na oni koji se zrtvuju da bi imali pristup, dal, kintom, kukanjem, ili proucavanjem, i na one koji odbace to kao nesto decije i odu da muvaju ribe, jure karijeru, i tako nesto odraslo... ha! mozda nekad, kad su igre zahtevale velike zrtve, al komp je postao ko frizider svima treba, kao i net, sito ljudi koji se razumeju bar zbog toga sto se blamiraju, troseci vreme i kintu bilo je malo... sada kada nije tolika frka imati komp i net, igrice su logican izbor, kalupi su preveliki, preopsti, a izbor saigraca nasumican kao gsp... e sad opet, kad smo bili klinci, te stvari smo prihvatali zdravo za gotovo, drustvo smo birali ali okruzenje ne, kako postajemo matoriji imamo osecaj da biramo i okruzenje, pa upisemo faks, radimo u banci, izlazimo samo na odredjena mesta i koncerte... i razmazimo se, pa nam sama ideja da se vratimo na "odeljenski nivo" deluje ponizavajuca, ili cak rizicna... osim ako smo vec nasili ekipu koja ce nas pratiti u ovu avanturu ili nas "zivot" natera rejd sa bilo kim kako bi smo ubili neko vreme a nista se ne zapitali... al onda, bolje rejd nego trafika...
OdgovoriIzbriši