23. svi 2011.

Capsized, recenzija

Uz taktove pesme "Video Killed a Radio Star" setno se prisećam nekadašnjih hitova poput Commander Keen-a, Turrican-a, Abuse-a, Metal Slug-a, Ruff`n`Tumble-a i mnogih drugih arkadnih pucačina koje su nekada žarile i palile igračkom scenom. Nažalost, analogija iz sveta muzike može se preneti i na svet video igara: 3D igre ubile su 2D igre. Preuzele su primat. Neki će reći da je to prirodan tok evolucije, opstanak najjačih, sposobnost prilagođavanja nemilosrdnim uslovima borbe, ali sasvim sam siguran da ove igre i dalje zaslužuju svoje mesto pod suncem, oazu u kojoj će se nesmetano razvijati, daleko od vreve i halabuke današnjeg igračkog tržišta.

Momci, a možda i devojke, iz kanadskog nezavisnog razvojnog tima Alien Trap očigledno dele moje mišljenje, jer su odlučili da prvu igru, Capsized, naprave u maniru pomenutih legendi. Glavni junak platformske pucačine jeste bezimeni astronaut koji na jednom od  kosmičkih putešestvija preživljava havariju. U poslednjem momentu, mališa nekako uspeva da se domogne kapsule za spasavanje i uspeva da izbegne smrt. Njegova sreća ipak nije dugo trajala, jer se kapsula prizemljila na nepoznatoj, negostoljubivoj planeti, na kojoj gotovo svi pripadnici flore i faune jedva čekaju da od našeg astronauta naprave meze.


Izvođenje je u retro-stilu, uz pogled sa strane i nivoe u obliku lavirinta sa mnoštvom platformi, uskih hodnika, opasnih ponora i još opasnijih neprijatelja. Zaista na početku nećete znati da li je neka čudna biljka samo deo eksterijera ili se sprema da vas ščepa ukoliko se približite, tako da je taktika "prvo pucaj, pa onda postavljaj pitanja" i više nego dobrodošla. Dodatan problem je što se neprijatelji savršeno utapaju u šareniš nivoa, pa ih je teško i primetiti dok ne zapucaju ili se ustreme na vas. Ali ni naš mali kosmonaut nije bespomoćan i pored vernog lasera ima i zavidne akrobatske sposobnosti. Tome u prilog ide i niska gravitacija planete na kojoj ste se obreli pa ćete lako praviti ogromne skokove ili serijom kratkih skovova verati se uz gotovo vertikalne zidove. Ako se ipak ne uspete da uzverete do neke platforme možete prosto odleteti do nje uz pomoć raketnog ranca, ali kako je gorivo ograničeno treba biti ekonomičan i čuvati ga samo za beizlazne situacije. Cilj na svakom nivou je doći do izlaza, kasnije uz dodatne uslove poput uništavanja čudnih kipova ili eliminacije vanzemaljskih vođa.


Najzanimljivija spravica koju posedujete jeste energetski zrak pomoću koga možete da se zakačite za bilo koju površinu i iskoristite ga kao čekrk da biste se popeli na neku platformu. No, to nije njegova jedina funkcija. Ako ste obožavali da se zezate koristeći gravity gun u Half-Life 2 onda se spremite za još malo uživanja. Pomoću ovog zraka možete "uhvatiti" bilo koji predmet (stene, kamene blokove ili ploče, komade drveta i metala) nakon čega će on početi da lebdi u vazduhu. Lebdeće predmete možete upotrebiti kao oružje za razračunavanje sa protivnicima (jednostavno ga lansirate u njihovom pravcu) ili kao zaklon od neprijateljske paljbe. Takođe, može vam pomoći da očistite zagušene prolaze ili za pravljenje ad hoc odskočnih platformi.


Upravljate kosmonautom putem tastature i miša. Za kretanje je zadužena standardna WASD kombinacija dok mišem kontrolišete nišan, tj. smer u kome pucate. Ako ovome još dodamo tastere za letenje, upotrebu energetskog zraka, tri dugmeta na mišu od kojih svako ima posebnu funkciju, te neverovatnu agilnost našeg junaka ubrzo dolazimo do zaključka da miš plus tastarura baš i nije najsrećnija kombinacija za ovu igru. Mnogo bolji izbor bio bi gejmped, ali tu dolazi do još jednog problema. Kako je ova igra izašla i u verziji za Microsoft-ovu konzolu podržan je jedino Xbox kontroler, a o kineskim "zverkama" koje vladaju ovim prostorima nema ni govora. Naravno, postoji rešenje u vidu korišćenja eksternih programa koji emuliraju gejmped sa ove konzole, ali to je moglo biti mnogo elegantnije odrađeno ubacivanjem podrške za širu paletu kontrolera u samu igru. Ukoliko se ne snađete sa emulacijom ili ne posedujete gejmped onda zaboravite i na prelaženje kampanje u kooperativnom modu.


Osim osnovnog lasera sa neograničenom municijom koji, istini za volju, i nije preterano efikasno oružje, pronaći ćete i pulsni mitraljez, bacač raketa i granata (izbegavajte upotrebu u bliskoj borbi jer eksplozije i vama skidaju energiju) i imolator, modernu verziju bacača plamena koji umesto vatre "baca" plazmu. Interesantan detalj je da kako se skala energije bliži nuli u uglovima ekrana će se pojaviti naprsline koje predstavljaju oštećenja vizira skafandera, a kada ostanete na jedan-dva podeoka krvave mrlje će vam skoro potpuno zamutiti ekran, dočaravajući borbu na život ili smrt.


Još jedna retro-sitnica koju nisam imao prilike da vidim u igrama u poslednje vreme, jesu životi. Kada skala energije padne na nulu gubite jedan život, a igra će vas vratiti na početak nivoa ili na poslednji checkpoint, ukoliko ste ga otkrili. Kada izgubite sve živote uslediće omraženi game over, ali ne morate igrati celu igru ispočetka već samo nivo na kome ste izginuli. Kao što je i običaj u ovakvim igrama, po nivoima su razbacani životi, municija, obnove energije i goriva za raketni ranac koje možete pokupiti, ali se  po pravilu nalaze na skrivenim i teško dostupnim mestima.


Pored osnovne kampanje tu je i nekoliko modova koji će obezbediti da druženje sa ovom igrom potraje još neko vreme. Svakako najzanimljiviji je duel u kome ćete se direktno boriti protiv prijatelja pri čemu se ekran deli na dva dela. U deathmatch-u će vam društvo praviti AI vođeni botovi, dok je time trial mod sa ograničenim vremenom koje se dopunjuje sakupljanjem boca sa kiseonikom. Sledi survival mod u kome ćete se truditi da preživite što više talasa nadirućih protivnika, a ponudu zaokružuje armless i podrazumeva borbu bez ikakvog naoružanja. Loša strana je što morate preći određeni procenat kampanje kako biste otključali ove modove, što može biti problem ukoliko se u kampanji zaglavite na nekom nivou.


Iako nije bez mana Capsized svakako zavređuje vašu pažnju, pre svega ako ste mladost proveli družeći se sa šesnaestobitnim računarima i konzolama (ili nedajbože, pupu, osmobitnim – prim. ur). Dvanaest nivoa naizgled je malo, no ovo nikako nije laka igra i trebaće vam nešto vremena da se naviknete na kontrole. Kada malo uđete u štos pozovite prijatelja i sa njim se oprobajte u co-op modu koji je jako zabavan, mada i prilično mušičav jer kamera ume da poludi ukoliko se suviše udaljite od saigrača. Jedinstven grafički dizajn sa uniformnim bojama koje uz nenametljivu ambijentalnu muziku savršeno dočaravaju atmosferu misterioznog sveta na kome ste se obreli, dodatni je razlog da se odlučite za nabavku ove igre.


Autor teksta, Darko 'DeCoy' Mihoković, recenzent je bloga Igrorama od novembra 2009. godine.

Aktivan je saradnik mesečnika "Svet Kompjutera" od juna 2007. godine do danas, te recenzent i prevodilac na sajtu Abandonia.

Sve recenzije ovog autora


Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

Broj komentara: 6:

  1. Ja sam od ovoga izgleda imao potpuno pogrešna očekivanja. Najavljivali su Capsized kao 2D platformer fokusiran na eksploraciju a ja sam zbog toga odmah zaključio da će biti metroidvania. Blesavo. A i moraš priznati da neki screenovi definitivno liče na Super Metroid. Tako da sam se prilično razočarao kada sam odigrao demo i video da je ovo level based igra. To što sam se ja razočarao nipošto ne znači da je ovo loša igra, samo sam ja očekivao nešto drugačije.

    OdgovoriIzbriši
  2. Добар опис. Демо је био прилично забаван али не верујем да ћу купити ову игру ускоро.

    Надам се да су каснији нивоу већи пошто сам демо прешао доста брзо. Што се мене тиче нема потребе за гејмпедом. Мени ове миш тастатура контроле са нишањењем помоћу миша као у Abuse савршено одговарају.;) Ако ми се нешто не допада онда су то неки монструми које је тешко уочити чак и када се крећу и то што су оне тајне просторије са залихама превише видљиве па их је доста лако наћи. Игра је иначе сасвим добра, веома лепо изгледа и разумно је тешка.

    OdgovoriIzbriši
  3. I ja takodje nakon odigranog demoa mislim da su mis i tastatura bolja kombinacija od gejmpeda. Simpaticna retro igra, ali ce ipak cucati na wishlisti sve dok ne dodje do odgovarajuceg popusta :)

    OdgovoriIzbriši
  4. Možda imate kvalitetnijeg miša od ovog mog stock primerka, ali je meni bilo pravo mučenje da brzo okrenem nišan, a samim tim i svemirca sa jedne na drugu stranu. Na džojpedu treba mnogo više vežbe da se nauči, ali mi se nekako činilo da mi bolje leži.

    OdgovoriIzbriši
  5. @Astaroth: Da, ima nekakav "vania" vajb. Možda sam baš zato posle igranja demo-a obrnuo Symphony of The Night na emulatoru opet. :)

    U svakom slučaju, nisam se razočarao što je level based. Dikoj je razrešio neke nedoumice koje sam imao, te ću je definitivno kupiti nekom prilikom.

    OdgovoriIzbriši
  6. DeCoy, браво.

    Мада, тешко да ћу скоро доћи у прилику да ово пробам.

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!