Sengoku, recenzija

Prvi video klip u sklopu najave za igru Sengoku doneli smo vam krajem februara ove godine. Već tada je prorokovano da ću baš ja pisati opis igre, a prvi put smo imali komentare koji su poredili Sengoku sa igrom Total War: Shogun 2. Zatim smo u maju dobili deset sličica iz igre i poziv na beta-testiranje (na koje nas nisu primili).Tada je najavljeno da će igra izići 13. septembra - i Paradox Interactive je obećanje i ispunio. Igra će se zaista pojaviti za tri dana u prodaji, a pred vama je opis sastavljen na osnovu novinarskog primerka cele igre koji smo dobili ljubaznošću Paradox-a i Gamer's Gate-a. Pre nedelju dana čitali ste prikaz verzije Beta 7 (prvi utisak), a pre nekoliko dana priliku da vidite poslednji video zapis o igri. Stoga, da vas ne bi ugnjavio ponovnim opisivanjem igre, predstaviću vam je kroz AAR iz koga ćete videti šta je novo u odnosu na betu (igrao sam verziju v1.01b), kako izgleda interfejs i druge pojedinosti.

Godina je 1467. Pred nama je karta Japana. Mogao sam da počnem kao vođa jedne provincije, te da pokušam da se dodvorim gospodaru i uzdignem. Nisam odabrao da budem daymio, vođa jedne pokrajine, već sam uzeo predvodnika celog klana. Počeo sam kao Uesugi Akisada. Prvenstveno zato što je Uesugi veoma dinamičan klan. Njihova istorija bila je veoma burna, a vidim iz demonstracije sa poslednjeg Paradox-ovog video-klipa da je tako i u igri. Vraćam vas odmah na to da je Sengoku veoma dobro komponovana igra u istorijskom smislu. Vladar jedne provincije je kokujin, a vladar nekoliko provincija u okviru pokrajine (Kuni) nosi titulu daymio. Nekoliko takvih gospodara čini klan. Vođa klana ne mora biti istovremeno daymio, ali jeste kokujin. Njemu su ostali daymio-plemići vazali, a kokujini ovima. U celo zamešateljstvo uračunajte još i porodice, jer pripadnici jedne dinastije ne moraju biti u istom klanu. Ako vam zvuči umršeno i jeste, ali to je feudalna struktura i Paradox je savršeno prenosi u igru. No, kao što su u Japanu stalno pravili spletke kako da smaknu one iznad sebe, tako je i u Sengoku-u.

Sveščica nije korisna kao u EU3

Akisada ima tek dvanaest godina. Odlučujem da uredim klan i učvrstim vlast, te postavljam tri najvažnije dvorske funkcije. Glavni meni nalazi se u gornjem levom uglu ispod sličice koja predstavlja trenutno odabranu ličnost. Osam kružnih ikonica predstavlja; dvor, clan, vojsku, zavere, diplomatija, pretraga po ličnostima, nindže i verske frakcije. Postavljam najboljeg diplomatu da bude ceremonijal-majstor. On će unapređivati ekonomiju, skupljati poreze i poboljšavati odnose sa pojedinim vladarima. Biram gospodara oružnika koji će nadgledati zidanje dvorca, smirivati pobune i regrutovati ronine. Na kraju postavljam i zapovednika bezbednosti koji upravlja esnafima, seje razdor među neprijatelje i regrutuje klanove nindži. Pogled na pregled klana pokazuje mi da ko će me naslediti. Ovo je važno zato što je igra gotova ukoliko umrete bez naslednika. Kao maloletnik, nemam još ni ženu, a ni naslednike, pa će sledeći načelnik klana biti gospodar pokrajine Ećigo. Vidim da su mi on i gospodar Segamija odani, a i ja njima, dok sam sa ostala dva u zavadi. S obzriom da nas vojska trenutno ne zanima, a da nema ništa ponuđeno od zavera, dolazim do diplomatskog ekrana. Tu je samo pregled trenutnog stanja. U ratu smo sa klanom Koga-Ašikaga. To su nam neki rođaci, ali vidim da počinju da skupljaju vojsku. Ups! Odlučujem da se priključim budističkoj frakciji jer donose bonus na regrutovanje novih feudalnih vojski (levy). Nema još nindži, a i pretraga mi mnogo ne znači u ovom trenutku.

Pre nego što preduzmem nešto povodom rata, moram da smirim plemiće. Obratite pažnju na mini-mapu. Sa desne strane su tehnikalije; pozivanje glavnog menija, pregled statistike svih igrača (prilično štur izveštaj), povratak na matičnu provinciju, pretraga po imenu provincije/gospodara, te kontrole zumiranja mape. Sa leve strane mape su filteri koji su od presudne važnosti za igru. Odozgo nadole filteri su: reljefna karta, prikaz klanova, prikaz vlastitih poseda, podela po Kuni-pokrajinama, pregled diplomatskih odnosa (sa kim ste u ratu, ko vam je vazal), skala odnosa (crveno su oni gospodari koji vas ne vole, zeleno oni koji vas vole), zastupljenost frakcija (budisti su označeni crvenom bojom, šintoisti žutom, a hrišćani sivom) i na kraju veoma važan pregled buntovnih provincija. Koliko imam blaga? Trenutno oko 175 (novčića? hiljada kokua? ko će ga znati). Čini se kao mnogo novca, ali zapravo će se istopiti čim dignem vojsku. No, to nisam znao pa sam počeo da delim poklone šakom i kapom. Otvorio sam klanski pregled, našao nezadovoljnika i kliknuo na sličicu. Otvara se pregled ko mu je porodica, kom klanu i dinastiji pripada, koja mu je titula, da li ima naslednika, ženu, te kolike su mu sposobnosti (diplomatija, ratovanje i intriga), ko su mu senior i vazali, te koje posebne osobine ga krase (o njima više kasnije). Desnim dugmetom miša dok ste na sličici dobijate mali meni. Ikonica u gornjem levom uglu vodi vas u provinciju u kojoj je trenutno odabrani lik. U donjem levom je izlazak iz menija, u donjem desnom je podešavanje poruka vezanih za dotičnu ličnost, a koje će se pojavljivati u sekciji za poruke. U gornjem desnom jeste prelazak na diplomatski meni.

Pesnica označava da moj šef bezbednosti tu operiše

Opcije u diplomatiji vezane su za klan (pridruži se klanu, napravi novi klan, pozovi da pristupi tvom klanu). Dvojranina bez zemlje možete poslati u manastir (praktično izbaciti iz igre). U igri ne postoje savezništva, ali sa vođom drugog klana možete razmeniti taoce kao jemce da neće biti uzajamnog napadanja sledećih pet godina. Možete oduzeti titulu i zemlju lordu iz vašeg klana. Tu je i objava rata, zatim slanje poklona, sklapanje braka (ako vi ili on imate slobodnu ćerku za udaju i manje od četiri žene u haremu). Vladaru možete dodeliti zemlju na upravljanje ili narediti da izvrši sepuku. Kod protivničkih gospodara tu su još ponuda da bude glavni pregovarač u diplomatskim odnosima sa zajedničkim protivnikom ili zahtevanje da vi budete glavni. Ukoliko imate aktivnu intrigu, možete pozvati odabranog lika da vam se pridruži. Sve akcije, osim poklona i dodele zemlje troše čast (honor). To je druga veoma važna "valuta" u igri, možda i preča od novca. Davanjem titula i poklanjanjem novca dobijate nešto malo časti, a i međusobni odnosi se popravljaju.  Većinu akcija suprotna strana mora da prihvati i odobri, a uslovljene su visinom časti ili razlikom vrednosti između vas i druge stranke. Hm, moja čast je trenutno 26. Moji vazali misle da sam neki slabić, klinac koji nije vredan lojalnosti. Iznenada, dobijam regenta, on menja dvor, čime su gospodari koje sam ja postavio veoma uvređeni. Bajno. Trošim novac da pokušam da kupim lojalnost, ali učinak je neznatan i mogu da ga ponovim tek posle određenog vremena (mogu i odmah, ali samo ću napuniti kasu protivnicima). Vreme je da krenem u akciju...

Stajaća vojska košta, ali je bolja od feudalnih trupa

Prvo okupljam ličnu oružanu pratnju (retainers). Njih svaki gospodar plaća iz svog džepa i naređuje im po sopstvenom nahođenju. Drugim rečima, moji rođaci dižu lične stajaće vojske i kreću se ka zemljama Koga-Ašikage. Ukoliko skupe više vojske od mene, mogu samostalno da se kreću i sami biraju ciljeve. No, ako se moja lična garda nađe na istom bojištu, ja preuzimam komandu, kao stariji po rangu. Naređujem da se digne na noge ceo klan i regrutuje feudalna vojska (levy). Osnovna jedinica je puk (regiment) i sastoji se od 250 ljudi. U zavisnosti od veličine tvrđave i još nekih građevina svaki kokujin može da digne određeni broj pukova pešadije (ašigaru) ili konjice. Kad dođu Portugalci i izgradim radionce, moći ću da opremam i musketare. Stajaća vojska obeležena je plavom bojom, dok je feudalni kontingent zelen. Naređujem im da krenu ka jugoistoku. Jedna grupa će povesti protivnapad protiv osam pukova Koga-Ašikage koji opsedaju zamak mog vazala, dok će ostali zagaziti na protivničku teritoriju. Nisam se ni osvrnuo, kad odjednom mapa menja boju, a poruke se roje (ima ih dve vrste, važne i manje važne, možete da ih pregledate, brišete ili sve uklonite jednim potezom).

Vrlo brzo možete sanznati sve o vojskama vazala

Isto ono što je programer Paradox-a uradio klanu Uesugi u onom video klipu, moji vazali su uradili meni. Grupa vazala se otcepila i proglasila klan Nagao. Zanimljivo je da se ovo zaista istorijski desilo, tako je na vlast u klanu Uesugi došao slavni Uesugi Kenšin (ranije Nagao Kagetora). Još važnije, ovaj događaj nije deo skripte, već posledica početne postavke igre Sengoku koja je veoma brižljivo pripremljena po istorijskom predlošku. S obzirom na to da je moj lik Uesugi Asikada klinac, gotovo bez časti, sa dubokim razdorom među porodicama, do otcepljenja je moralo da dođe. AI u tom pogledu igra dobro. Šta je-tu je, Nagao klan je slab da bi mi objavio rat, pa sam poveo preostalu vojsku protiv Koga-Ašikage. Mali klanovi iz okoline počeli su da nude taoce, kako ih ne bih napao; Ojama, Satomi, Sakai, Matsujasa. Prihvatam i počinje bitka za pokrajinu Šimoza. Istovremeno počinju napadi nindža. Uglavnom pokušavaju da destabilizuju moje južne provincije i podbune narod. Neke šinobije smo uhvatili i ubili, drugi su priznali da ih plaća klan Koga-Ašikaga. Zbog toga što nindže nikad ne puštam na slobodu, dobijam osobinu da sam nemilosrdan.

Napadi nindže uzbudljivi su kao muva u sakeu

Osobine krase ili ruže ličnosti u igri. Deluju veoma slično kao lične odlike (traits) u igri Europa Universalis: Rome. U mom slučaju, to što sam nemilosrdan donosi mi plus na intrigu. Kasnije ću dobiti i titulu kukavica jer dugo nisam na bojište lično predvodio snage (nisam imao para, sve mi se istopilo u dvogodišnjem ratu protiv Koga-Ašikage). Obično se oko ključnih događaja ili velikih prevrata pojavi kratka pričica sa izborom u dnu. Bira se obično između plaćanja danka u novcu ili časti i trpljenja (štete, odlaganja ili nadevanja nove osobine). Nisu svi događaji mračni, neki mogu da vam donesu čast, novac ili poboljšane odnose sa vazalima. Osobine su važne kad birate ženu, jer prva žena dodaje vam polovinu svojih vrednosti. Ostale tri žene samo poboljšavaju izglede da dobijete naslednika, te znače čvršće veze sa klanovima i porodicama iz kojih dolaze. Ovo je takođe omaž japanskim damama koje su zakulisno imale značajan uticaj na vladare razdoblja Sengoku.

Tek što se rat protiv Koga-Ašikage završio, severni susedi Date objavljuju mi rat u nadi da će da ućare nešto. Zbog bankrota kase, raspustio sam vojsku čim sam zbrisao ceo klan Koga-Ašikaga, pa klan Date (premda je od mene veoma udaljen) šalje trupe u pokrajinu Ećigo, nadajući se lakoj pobedi. Provincije koje sam osvojio zapovedajući lično ili upravljajući feudalnom vojskom automatski se dodeljuju meni, dok one koje su zauzeli moji rođaci oni zadržavaju za sebe. Ipak, po pravilima igre jedan gospodar ne može da drži više od pet provincija bez ozbiljnih penala, te višak delim onima koji me baš i ne vole. Razlika je ogromna. Dojučerašnji bundžije zaklinju se na vernost, a zbog pobeda, dobrih odluka i poklanjanja zemlje stičem solidnu svotu časti. Vazali se time još više primiruju, jer maleni Akisaga sada ima petnaest, blizu je punoletstvu i dokazao se kao vojskovođa.

U pokrajinu mi stiže nindža klan. Vreme je za malo intrige. Nindže koje dođu u vašu provinciju možete regrutovati. Na ekranu za nindže pokazuje se ime klana, njihova sposobnost i njihova tajnovitost, te misija na kojoj trenutno rade. Zadaci za koje ih možete unajmiti su sledeći: atentat, zaštita od drugih nindža, otmica, spasavanje taoca (ako želite da prekinete savez), slabljenje odbrane provincije, podrivanje odnosa vladara i frakcije, spaljivanje jedne esnafske zgrade, podmetanje spletke kojom žrtva gubi čast. Odmah da vas upozorim nindže su jeftine i srazmernog učinka. Tek klanovi sa vrednostima preko deset mogu nešto zaista da urade. Osim toga napadi gotovo nikad ne uspevaju protiv feudalnih gospodara i vođa klanova, već služe da maknete nekog nezgodnog generala, ubijete nekom naslednika i sl. Nindže su najefikasnije u širenju straha i nereda, pa su ih tako i protiv mene najviše koristili. Dakle, šaljem klan da obeščaste (i-ju!) jednog od vazala novonastalog klana Nagao. Takođe pokrećem intrigu. Da bi se spletka uspešno odvila neophodno je obezbediti sve uslove. Prevashodno, odnos snaga mora da bude takav da je spletka izvodiva. Nemoguće je intrigom napasti neke mučenike koje biste inače mogli da pregazite. Osim odnosa snaga na koji malo imate uticaja, morate u spletku da pozovete saučesnike. Ovo je teži deo posla jer zaverenici moraju biti u dobrim odnosima i videti zajednički interes u spletkarenju. Samim tim vođe klanova teško se upuštaju u spletke osim na nivou Japana (koga napasti od suseda). Češće su zavere nižih gospodara po rangu. Njihove spletke pokazuju vam se kao ambicije. Neko želi da smakne rivala, drugi da postane proglašen šefom bezbednosti ili daimyo-om cele pokrajine. Srećom, jedan od malih klanova u dobrim je odnosima sa mnom pa ga uvlačim u spletku. No, pre nego što sam uspeo da izvedem napad, klan Nagao se raspao i nastala su dva nova. Tako im i treba!

Poruka od tasta

Posle kratkog razdoblja mira, vođa klana Uesugi postaje punoletan. Ženim se sestrama i ćerkama vazala kako bih učvrstio vlast. Iskoristio sam primirje da podignem tvrđave, unapredim ekonomiju pokrajina, dignem hramove i otvorim esnafske zgrade koje mi ojačavaju vojsku i privredu, regrutujem nove pratioce i steknem prijatelje. Rat objavljujem klanu Satake, kao i malenom klanu Sakai čiji se gospodar drznuo da neprestano šalje nindže u moje južne provincije. Sada sam iskusniji i brže vodim rat. Nema onih zamornih proganjanja protivnika dok ga ne uništite kao u igrama serijala Europa Universalis. Opsade zamka su i dalje igra žmurke, ali kad dođe do bitke uglavnom su žestoke i ishoduju uništenjem armije. Vaše ili protivničke, o tome odlučuje kvalitet vojske, moral (u suštini predstavlja koliko je vojska iscrpljena), te kvalitet zapovednika. Kad padne i poslednja provincija protivnički klan je poražen. Nekad će se desiti da se klan raspadne pre nego što izgubi rat i pretvori u novi, čime se rat prekida. Vladari pregaženih provincija dolaze na dvor seniora, pa se brzo može dogoditi da budete okruženi nezadovoljnim bezemljašima. Pratnja gospodara koji su nestali sa scene može da vam se pridruži. Osim njih možete regrutovati i ronine i njhovu družinu. Kako vreme odmiče, feudalne vojske će sve manje vredeti na bojištu, a sve više ćete se oslanjati na stajaću vojsku  sastavljenu od prekaljenih boraca, samuraja bez gospodara.

Midono će dobiti zamak, a Nita pijacu

Rat protiv Sakaija i Satakea trajao je oko dve godine, ali zahvaljujući nizu pobeda moja čast raste. Povremeno sam prinuđen da raspustim deo ili sav feudalni kontingent, popunim rezerve i ponovo ih povedem na bojište. Ovo takođe verno oslikava prilike feudalnog ratovanja. Uporedo sa pobedama i sve zadovoljnijim vazalima, počinju pobune seljaka. Izmučeni ratom, nametima i glađu, seljaci, propali samuraji i manastiri udružuju se u komune posvećene zajedničkoj odbrani od bandita. Uskoro se pojavljuje i prvi globalni događaj kad se u jugozapadu Japana oformi velika takva zajednica. Nazvani ikko-ikki, ovi ustanci buktaće sporadično širom zemlje, ali daleko smo od bitke kod Azukizake gotovo sto godina. 

Nekad odliku steknete iz čista mira

Važno je da napomenem da su događaji koje sam opisao, ratovi, pobune, zavere, ustanci, cepanje klanova, pregovori i primirja odigrali za manje od deset godina. U stvarnom vremenu prošlo je oko pola sata, možda četrdeset pet minuta najviše. Hoću da kažem, igra može biti veoma dinamična. Većina igara ovog tipa zahteva da se stotinama godina izgrađujete da biste sakupili dovoljno sirovina da biste bili veliki igrač na svetskoj sceni. Sengoku je mnogo dinamičniji, ali i cikličan. Imaćete dobre godine mira i razvoja, imaćete burne ustanke i godine teškoće. Možete igrati i neki od klanova udaljen od svega. U prvoj partiji bio sam vođa klana Šimazu koji se bavio drugim nevoljama, a ne osvajanjem Japana. Kako da održi lojalnost vazala, kako da njegov sin ponovo nasledi vođstvo i otera stričeve koji su se domogli vlasti. Kasnije sam čitao da je ovaj klan manje-više zaista tako proveo Sengoku Jidai (Razdoblje zaraćenih država), u miru i bogatstvu, ali podržavajući plemenite zamisli ujedinjenja Japana. 

Gospodin Nobumasa je narodski rečeno - bitanga

Ostaje sam još da vam odgovorim na pitanje za koga je ova igra? Puna je istorijskih pojedinosti, puna čudnih japanskih imena, sličica feudalnih gospodara koji uglavnom liče jedni na druge. Jedna je od onih igara u kojima istovremeno ima mnogo sitnih poluga, a istovremeno nema velikih i dramatičnih prevrata koje igrač može svojevoljno da pokrene. AI je dobar i ponaša se u skladu sa svojim interesima, dok mu pripomažu skriptovani događaji koji se povremeno pojavljuju. Grafika jeste najbolja do sada, u punom 3D sjaju, sa divnim šumama, planinama, rekama i figuricama ratnika koje marširaju preko table. No, sva je prilika da nećete u njih piljiti već u šarene mape i brojke. Sengoku će svakako ceniti ljubitelji istorije Japana, kao i oni koji su voleli prethodne Paradox-ove igre. Na igru bi tebalo da zaborave svi kojima je poređenje sa igrom Shogun 2 u glavi, ili na bilo koji način očekuju da je ovo nešto slično. Istina je da je dinamikom igre Paradox napravio korak ka igračima koji se inače ne bi upustili u gusto tkanje njihovih Grand Strategy-igara. Ipak, pored dobro napisanog tutorijala koji se uporno pojavljuje kad god otvorite novi element, za Sengoku će vam biti neophodno bar sat i po da uđete u igru. Dok prođete faze potpune zapanjenosti, razabiranja kako što radi, preko odabira središnjih klaonva i drskosti da se uhvatite u koštac sa velikim klanom kao što su Takeda, Uesugi, Toki ili Šiba. Nadam se da će lepotom grafike, te bržim ritmom igre Sengoku privući još igrača u žanr strategija.

Igru smo dobili ljubaznošću firme Paradox Interactive i GamersGate.com-a

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora