Dungeon Defenders, recenzija

Ako ste do sada mislili da je rat između ptica i prasića najzvučnija igra koja se sa mobilnih telefona i tablet računara skućila i na nešto većim ekranima, grdno ste se prevarili. Dovoljno je samo da bacite pogled na Dungeon Defenders pa da se zapitate kako je nekome uopšte palo na pamet da ovaj miks tower defense i role play igre prvobitno izađe samo za iOS platformu. Nešto više od godinu dana bilo je potrebno da Trendy Entertainment svoj hit portuje i na PC računare, tako da u njemu sada mogu uživati i svi oni koji se baš ne snalaze sa ekranima osetljivim na dodir.

Odmah na početku upozoravam vas da ovo nije naslov za solo-igranje. Postoji opcija za igranje u lokalu, ali sami nećete daleko odmaći. Igra ne pravi razliku da li igrate sami ili sa celim timom od četiri igrača, u oba slučaja na vas će nagrnuti isti broj protivnika tako da su vam šanse za preživljavanje u solo-varijanti gotovo ravne nuli. Broj objekata koji se mogu izgraditi u tamnici takođe je ograničen, tako da sami jednostavno nećete moći da pokrijete sva vrata kroz koja nadiru horde protivnika. Igra potencira kooperativno igranje i uvek će najbolje proći timovi koji se sastoje od različitih klasa, jer se tako međusobno dopunjuju i pokrivaju nedostatke. Ukoliko vidite da u timu nešto ne štima, tokom pauza za građenje možete promeniti lika kojim igrate, bez potrebe da napuštate partiju.

Cilj u svakoj tamnici jeste da izdržite određen broj talasa protivnika i pritom sačuvate kristal koji se obično nalazi u središnjem delu tamnice. Svaki talas se sastoji iz dve faze: jedne u kojoj se odvija borba i druge, predviđene za izgradnju kula, zamki i drugih objekata. Podizanje bilo kog objekta troši manu koja se obnavlja sakupljanjem kristala iza ubijenih neprijatelja. U mirnodobskoj fazi manu možete obnoviti otvaranjem kovčega u kojima se, pored kristala, nalaze i delovi opreme. Igra će vam pomagati prilikom izbora opreme, jer će jasno obeležavati komade koji su lošiji, odnosno bolji od opreme koju trenutno nosite (nešto slično smo videli u igri DeathSpank). U ovoj fazi možete i nesmetano popraviti oštećene kule i barijere, te dopuniti zamke i aure što takođe troši manu. Sve ove akcije moguće je obavljati i tokom borbene fazi, ali dosta sporije, a rizikujete i da budete prekinuti ukoliko vas neki od neprijatelja udari.

Kada sakupite dovoljno iskustvenih poena prelazite na sledeći nivo. Na ekranu, na kome će RPG-igrači osećati kao kod kuće, poene možete investirati u poboljšanje karakteristika samog lika (količina energije, šteta koju nanosi protivnicima, brzina kretanja i brzina pucanja) ili objekata koje pravi. Na te karakteristike bitno utiče i oprema koju nosite (oružje, oklop, kapa i čizmice), a višak neupotrebljivih predmeta u inventaru možete prodati čime povećavate količinu mane u banci. Ova ušteđena mana koristi se za kupovinu različitih  predmeta kod krčmara, npr. boljeg naoružanja ili ljubimaca koji dodatno budže statistike likova, a i učestvuju u odbrani.

Prvi na listi ponuđenih klasa jeste simpatični čarobnjak sa ogromnim zakrpljenim šeširom, koji će vam se odmah dopasti više i od vragolana pod kapuljačom iz Magicka-e. Kada vas prođe početni osećaj "jao, što je cakan", uvidećete da čarobnjak nikako nije borac za potcenjivanje, premda predstavlja najbolji izbor za početnike. Postavlja kule koje pucaju na protivnike, što je tipično za TD-igre. Kao i svaka klasa koja nosi platneni oklop tako i čarobnjak nema šta da traži u borbi prsa u prsa (mada se u odsudnim trenucima borbe može zaleteti u masu i desnim klikom miša odgurnuti, te nakratko ošamutiti protivnike), ali će zato rafalnim magijama dejstvovati sa bezbedne distance.

Sledeći izbor za početnike bio bi vitez, teško oklopljena kanta u boksericama, idealan za borbu u dometu u kome se protivncima vide beonjače. Vernim mačem naprosto melje buljuke orkova i jedina početna slabost je što je suviše spor, pa bi tu trebalo uložiti koji poen prilikom napredovanja. Njegove početne "kule" ne pucaju na protivnike već ih odguruju od sebe kada im se približe, a barijere imaju šiljke koji nanose štetu obližnjim protivnicima.

Jedini ženski lik u ovom društvancetu jeste skaut, koja uz lepotu Afrodite i gracioznost Artemide poseduje i opak samostrel (nije joj strano ni vatreno oružje u vidu kubura i kremenjača). Osnovno oružje su joj zamke (eksplozivne, otrovne, vatrene...) i aktiviraju se kada neprijatelji pređu preko njih. Svaka zamka ima određen broj punjenja, a moguće je i dopunjavanje na isti način kojim popravljate kule kod drugih likova.

Listu likova iz osnovnog paketa zaokružuje monah koji snagom volje formira moćne aure koje usporavaju protivnike, nanose im štetu ili leče saigrače. Monah predstavlja kombinaciju ranged i melee klase jer može da puca sa distance, ali je odličan i u borbi prsa u prsa. Ujedno je i najnezgodnija klasa za igranje, tako da nije za početnike.

Pored navedenih klasa koje dolaze sa osnovnom igrom, kasniji DLC-paketi doneli su i nekoliko novih klasa od kojih se izdvaja varvarin, dok su ostale samo blage varijacije već postojećih (na primer countess je ženska varijanta viteza od koga se razlikuje samo po dva specijalna poteza).

Jedina problematična stvar u vezi ove igre jeste kako naći kvalitetno društvo za igru. Ukoliko imate dovoljno prijatelja koji igraju Dungeon Defenders onda ste na konju, u suprotnom trebaće vam nešto jači nervi. Prvi problem je ozbiljan nedostatak partija za likove na nižim nivoima. Ako probate da upadnete u jaču partiju i šlepujete se nauštrb drugih igrača sva je prilika da ćete popiti instant izbacivanje iz partije. Čak i kada uspete da pronađete neke entuzijaste koji su kreirali igru sa slabijim likovima u većini slučajeva će biti vrlo negostoljubivi i izbaciti vas napolje ukoliko ne govorite njihovim maternjim jezikom. 

Ako imate prijatelje koji su zainteresovani za jednu uzbudljivu co-op avanturu onda je ovo igra koju morate pribaviti. Čak i da vam fali poznanika koji su voljni da se igraju sa vama, neophodno je samo naoružati se sa nešto strpljenja. Kroz nekoliko dana sve to će se višestruko isplatiti, dok sa novostečenim virtualnim drugarima budete satirali nebrojene orkove, trolove i druge karakondžule.

Autor teksta, Darko 'DeCoy' Mihoković, saradnik je bloga Igrorama od novembra 2009. godine.

Aktivan je saradnik mesečnika "Svet Kompjutera" od juna 2007. godine do danas, te recenzent i prevodilac na sajtu Abandonia.

Sve recenzije ovog autora