Kingdoms of Amalur: Reckoning jeste naslov koji spaja akciju i RPG. Učiniće vam se da je spoj God of War-a, Oblivion-ovog sveta i neumirućeg pera gospodina R.A.Salvatore-a. Velika je ovo mešavina, koju bi najpribližnije odredio kao solo-MMORPG (apsurdno, znam) ili koljkolj-RPG (hack n slash).
Sudnji dan za Tuatha-e je stigao!
Mesto dešavanja priče je Faelands, vilinski svet. Nastanili su ga ljudi, gnomi, tamni i šumski vilenjaci. Fae, večne vile, po kojima je ovaj kontinent nazvan nisu uobičajeni fantazijski vilenjaci, već su bliži izvornm škotskom folkloru koji ih deli na „dvore leta“ i „dvore zime“. Oličenje su rađanja i smrti. Žive u ravnoteži podelivši kontinent na istočni i zapadni deo. Haos nastaje onoga trenutka kada Gadflow, dvorska luda, ubija „Kralja zime“ i uzima presto za sebe. Ispunjen neverovatnim moćima koje mu je tek podario neki bog kome se on lično klanja, te armijom zimskih vila i fanatika koji su na njegovoj strani, nastaje opasna armija Tuatha. Cilj je je jednostavan, istrebljenje nižih bića koja su se besramno smestila u njihov rodni svet.
Toliko lep svet, da čovek poželi otići na izlet negde.
Svet je obuhvaćen velom sudbine, kosmičkom silom u kojoj je svaki ishod zapisan i koja kaže da će Tuatha armija pobediti. Fateless One, sveže oživljeni, otrgnut je od sudbine. U ulozi ste tog oživljenog bića bez povezanosti sa sudbinom koje jedino može spasiti Amalur.
Dvoručni mač jeste sporiji, ali kad udari...
Svet je kolosalne veličine, ali se deli na „svetli“ istok i „mračni“ zapad između kojih je veliko rečno korito. Dalje, podeljeni su na oblasti. Prava je uživancija istraživati. Bogat obrok koji se guta i žvaće polako. Ne znate na šta ćete nabasati, ipak je drugačije kada to zaista vidite od nacrtanog prikaza na mapi. Velike zelene površine pune sekvoja za kratko vreme mogu da se ispune paučinom i zaklone Sunce, da pređu u stenovite oblasti strmoglavih visina i jakih rečnih tokova, te crvene pustinje surovog izgleda. Zapad oduševljava takođe, jer močvare, šume tame i paklena grotla upotpunjuje jedinstvena kristalizovana pustara. Zadovoljstvo od početka do kraja, oivičeno pričom.
Jedna od najtmurnijih oblasti je tamo gde se nalazi i samo Stablo Smrti.
Najmanje jedinice svake oblasti su naseljeno mesto i nekolicina tamnica ili tvrđava. Što udaljenije oblasti to su opasnije. Sadrže i veće naseobine i više tvrđava i tamnica. Grubo rečeno, ekvivalent nemačkom naslovu Sacred. Međutim, ne morate da krčite put dalje. Dovoljno je da kročite negde i otvara se mogućnost brzog putovanja. Ali, iskreno rečeno, to ćete samo u krajnjem slučaju raditi, jer nema ništa zabavnijeg od odlaska u nepoznato. Što se same grafike tiče, odlikuje se jednostavnošću WoW-stila. Nenametljiva konfiguraciji računara, dovoljno detaljna, te jedinstvenog izgleda, izgleda kao da učestvujete u modernoj bajci.
Balor, veliki Niskaru, misli da je X-Men.
Ratnik, Lopov i Mag su osnovne klase. To je ukupno tri stabla borbenih sposobnosti, a sastoje se iz onih koja zahtevaju određena oržuja i magičnih. Oružja (i oklopa) ima na pretek, tako da zavisi od vas za šta ćete se opredeliti. Kada su mi dosadila vilin-sečiva, prešao sam na dvoručni mač koji mi je legao k'o budali šamar. Mag nije lišen akcije, a duša me boli što nisam detaljno isprobao čakrame. Potezi su izlistani u meniju vašeg lika, gde je i invertar, te kako stičete iskustvene poene buždite sve vrste sposobnosti.
I sa tako malo energije, Troll lako neće pasti.
Oružje ne zahteva manu. Magične sposobnosti da. Ipak, pazite na HP jer se štit iz nekog razloga, vadi posebno. Pomaže vam pri kontranapadima. Da ne zastranim, mag će imati najviše mane, lopov i ratnik moraju da krknu poneki napitak. Lopov će koristiti zamke i skokove neuhvatljivih brzina sa preciznim napadima, kao i ubojito skrivanje. Ratnik kada spoji krikove i razarajuće trenutke besa, sa vrteškama smrti, bukvalno čisti ekran. Ali mag kada pusti meteorsku kišu ili otvori elementalnu crnu rupu, tu trava više ne raste.
Zamalo da ostane i bez glave, ovako mu samo HP fali.
Od posebne pažnje je Reckoning Mode, paralela na bes u akcionim igrama. Kada se napuni, aktivirate ga za slow-mo efekat i izaberte protivnika. Dokrajčite ga brzim kliktanjem određenog dugmeta, što donosi bonus iskustva. Litre su krvi lipte, kao u japanskom filmu.
Prelaženje igre, izuzev borbe, dosta je sveden posao. Posetite mesto, nađete zadatak, rešite ga i idete dalje ili preskočite celu oblast. Odlično je to što su zadaci svrstani po važnosti. Posle glavnih, frakcijski su najzanimljivi i dosta teški, ali je nagrada vredna.
Moja preporuka je da dobro razmislite kod nekih izbora, nije svejedno.
Osim borbenih, postoje sposobnosti poput obijanja brave, šunjanja, nalaženja skrivenog, kovanja, alhemije itd. Ubeđivanje je zanimljivo, jer u pravom smislu reči vadi vas iz sukoba ili donosi dobit.
Y U NO ACCEPT FATE???
NPC likova je na pretek, a sasvim dovoljno informacija vam daju. Usmere vam maštu, te neiskazan najsitniji detalj doživite sami u sebi, a najbolje je kada čovek može da zamisli slike sam za sebe. Agarth, čitač sudbine koji dobije srčku kada shvati šta ste, i Alyn Shin su najbitniji likovi, a nisu jedini koji će vam ostaviti lepi utisak. Kada sam već kod „čitača“, za lepe pare možete da uradite ponovnu raspodelu poena (respec lika). Zaboravite dosadno planiranje. Međutim, kako se osnovne klase mogu pomešati na osobit način, šlag na torti je univerzalista koji koristi borbene sposobnosti sve tri.
Alabastra predeo je poslednja i verovatno najbolja etapa igre.
Muzika se služi moćnim instrumentalima. Pri većem sukobu stvaraju legendarni utisak. Takva je poslednja etapa igre. Kada sam završio tamo, došao sam do zaključka. Ovaj naslov vam nudi ogroman svet koji će vas na razne načine prijatno iznenađivati i pružati vam zadovoljstvo. Borba je fenomenalna i ne dosađuje. Šta da pričam, cena je fer. Za pare koje traže, dobije se mesec dana kvalitetnog makljanja. Trajanje se duplira ukoliko poželite da uradite baš sve zadatke. Ni DLC vam neće biti neophodan. Pošteno i zabavno, vredno pažnje. Toplo preporučujem.
Autor teksta, Nebojša 'Link Pain' Nikodijević, šegrt je bloga Igrorama od novembra 2011. godine.
Diplomirao je japanski jezik, a najviše voli postapokaliptične igre. Vatreni je obožavalac serijala Fallout.
Sve recenzije ovog autora
Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima:
Uh što nisi isključio taj postprocesing. Ja nikako ne mogu da podnesem takve efekte u igrama. Samo pogledaj drugu sliku, meni bi tako preterani efekti u kombinaciji sa jarkim bojama izazvali zamor očiju za desetak minuta...
OdgovoriIzbrišiProbao sam demo i sviđa mi se. Kada budem imao vremena za ovakvu igru igraću ovo na PCju pošto se postprocesing srećom može isključiti u podešavanjima. Inače bih igrao ovo na konzoli pošto je igra definitivno za gejmped a ne volim da igram na PCju gejmepdom ali...
Administrator je uklonio komentar.
OdgovoriIzbrišiMeni je igra bila interesantna prvih 5-6 sati, dok sve nije postalo dosadno.Posle nekoliko pocetnih dungeona iako sam igrao na hard igra je prestala da bude i trunku izazovna-oruzje koje sam craftovao pravilo je ogroman damage a ako bih i primio neki udarac sluzio se health potionima kojih mi nikad nije nestajalo. Sto se tice price za mene je to bio najveci letdown, iako svet interesantan igra me nije naterala da se vise zainteresujem sta se tu zbiva, kao nekog ko tu treba da spasi njihov svet.Ogromna vecina likova koje sam sreo bili su dosadni i bez malo zivota u njima, Npc-jevi su bili pokrete audio knjige koji su tu samo da ti kazu nesto malo vise o svetu a ponasali se tako kao da ih bas boli uvo za vas i za njih. bez ikakve imerzije. Sve to i jos dosta drugih stvari me je sprecavalo da se uzivim u i zavolim njen svet iako sam zaista pokusao iz petnih zila. Combat system je svarno super i dosta je raznolik a mogucnost kombinovanja talenata na sve moguce nacine i mixovanja talent tree-ja mi se zaista svidelo. Sve u svemu igra nije losa ali je to moglo mnogo bolje. Toliko od mene.
OdgovoriIzbriši@Predrag Mihajlovic
OdgovoriIzbrišiPa ne smeta to toliko, bar meni nije. Nije ni blur preteran. Sasvim ok. Komande takođe, nikakav problem da igraš preko miša i tastature. Odziv je odličan. Mada, gejmped realno je bolji za ruku. U suprotnom, neko će da dobije klasičan RSI simptom na zglobu od tenzije :) Bezveze što na Xbox-u ne može da se isključi post processing na konzoli, ja bih ti preporučio da na Xbox-u igraš ako ga već imaš. Mada je svejedno u suštini.
@SadFacePanda
Ako ćemo realno, ništa ni Skajrim nije bolji. Čak je i gori po tom pitanju kovanja. Po meni je ova igra dobra jer to što nudi to i dostavi, sasvim fer (ne treba ni DLC, a ni modifikacija). Igrao sam oba Sacred-a, na šta ovo liči najviše, hack'n slash koji je zanimljiv kao i generičan kao i svaki drugi ipak. To što ljudi pogrešno zalepe cRPG etiketu na ovakvu igru, pa neko to shvati bukvalno kao da je ovo legendarni Planescape ili Baldur's Gate, je sasvim druga stvar.
Priča jeste prežvakana, ali barem nema kodeksčinu već je sve usmeno preneto natenane. Kraj ispunjava, objašnjen je dovoljno i nije jedan od "očekivanih", iako je sama kraljica bila prelaka.
Sve sto je rekao SadFacePanda, plus jos neupotrebljivost velike vecine skilova. Mada jesam uzivao nesto duze, recimo prvih 15-20 sati igre. Od druge polovine sam bukvalno jurio samo glavni kvest i proklinjao sebe sto moram da isteram svaku igru do kraja, umesto da je prekinem i ulepsam sebi zivot.
OdgovoriIzbrišiY U NO!
OdgovoriIzbriši@Link_Pain
OdgovoriIzbrišiE pa meni je to problem i zato ne mogu da igram ovu igru na konzoli. Moje oči jednostavno ne podnose efekte kao što je bloom i isključujem ih kad god je moguće. Neki recimo ne podnose nizak FOV ili nizak framerate u igrama ali meni to ne smeta. Ovo mi smeta...