Paradox Interactive je negde u avgustu prošle godine najavio betu igre Salem koju su reklamirali kao crafting MMO. Zatim su u oktobru objavili prezentaciju igre, koja je uglavnom dočekana ravnodušno, s obzirom na to da je delovalo kao klasičan pokušaj da se iskoristi popularnost Minecraft-a i napravi nešto slično samo u okviru teme otkrivanja i naseljavanja Novog Sveta. Reklamirali su je i na Paradox-ovom sajmu i na GDC-u, ove godine. Prijavili smo se za zatvorenu betu kod autora igre, dvojice Šveđana koji nastupaju pod imenom Seatribe i evo ga izveštaj posle gotovo dva meseca igranja.
Ikonica sa hlebom i bocom pića označava prozor za prijatelje. Fora je u tome što u igri niko nema automatski ispisano ime. Osobe koje sretnete moraćete da raspoznajete po nečemu drugom, npr.događajima koje ste zajedno prošli ili onom nadimku po kojima ste ih upamtili (memorize). Pravo ime otkrivate onima koje obeležite kao rod (kin) ili koje pozovete u svoje ognjište (hearth). Kad steknete drugare možete ih razvrstati i dodeliti im razne privilegije. Nekima ćete dopustiti da stupe na vaše imanje (property claim), drugima da uđu u kuću, slobodno uzimaju predmete iz domaćinstva. Naravno, sve ove "zabrane" lako izbegnu oni koji se odaju razbojništvu.
Krenem ja tako iz Bostona, izgubim se nekoliko puta. Potrošim svu flegmu na veranje po stenama i nađem se u čudu šta dalje. Onda uz malo manje tumaranja, a malo više cupkanja da se Salem Wiki osveži krenem da tražim predmete iz prirode. To se svodi na lov na piksele. Neki predmeti su uočljivi, kao što je oblutak (bleštav i beo), dok je druge gotovo nemoguće opaziti golim okom (đavolja bradavica), posebno ako ste u sitnom zumu. Kamera, naime može vrlo ograničeno da se kontroliše. To znači da ukoliko držite kameru blizu, veće su šanse da nađete hranu ili sirovine, ali i veće šanse da se izgubite, jer nemate pregled terena. S druge strane, udaljena kamera daje pregled kretanja, pri čemu pojedine lekovite trave izgledaju kao nekoliko piskela nešto drugačije nijanse nego okolina. Slažem se da je to realistično i uverljivo, ali prilično obezvređeno postojanjem alternativnih klijent-programa (evo sad ću da objasnim). No, postoji jedno ponašanje kamere koje sasvim podržavam, a to je rotiranje tako da vam priđe s leđa. Naime, u kome god pravcu krenete (a teško je odrediti šta je sever, osim po pomeranju naspram fiksirane mini-mape), kamera se rotira tako da vam dođe s leđa. Ovim se postiže to da ukoliko niste oprezni, lako vam se dogodi da se izgubite i - hodate u krug (baš kao što bi se i u stvarnosti dogodilo). Pojedinost, ali hvale vredna.
Sve u svemu, Salem je štura igra u povoju. Kad bude gotova verovatno će ličiti na Heaven and Hearth, što znači biće mesto za grupicu koja će se baviti razmenom straha od smrti. Šteta, sistem zanatstva je veoma zabavan i uverljivo postavljen (dok sečete daske, pravi se piljevina koju možete iskoristiti da napravite baklju ili kresivo, bacite na bunjište ili oplemenite zemlju). Igru ne preporučujem. Grafika nikad neće biti bolja od ove, a zvuk će možda tu i tamo dodati neki novi, bez izgleda da ikada bude ikakve melodije. Od otvorenog PvP-a i permadeath-sistema neće odustati. Ko će im to plaćati, ne znam. Čak ako uzmemo da je igra zamišljena kao neka vrsta simulacije surove stvarnosti i uslova pod kojima se rađa jedno društvo, očekivano bi bilo da se alati koji će omogućiti komunikaciju igrača nađu u igri, neka vrsta strukture, a ne da se zapravo sva draž igranja "Gospodara muva" dešava u meta-gejmingu, na forumima koje najverovatnije i ne pratite niti imate prilike da ih pratite. Mene posle ove bete, neće videti.
Pre svega, želim da napomenem da ova igra NEĆE ugroziti vladavinu Minecraft-a kao što su hvalisavo najavljivali. Priznajem mene je privukla više nego Notch-ovo čedo, uspela da zabavi, razljuti i najzad - zadrži, ali... ali! Ali ne bih je preporučio svima, niti smatram da ima neku bleštavu budućnost. Ovo će, izgleda, biti naslov namenjen nekolicini raznorodnih tipova zainteresovanih za veoma tananu vrstu zabave, koja se najverovatnije nalazi negde između EVE Online i FarmVille.
Takođe napominjem da Salem NIJE crafting-MMO kao što su je reklamirali. Seatribe su, naime, dvojica studenata iz Švedske koji su zainteresovani za "permadeath i forumsko prepucavanje". Pre Salema, napravili su prilično opskuran MMO pod naslovom "Heaven and Hearth". Igrač počinje bezmalo kao divljak, da bi polako otkrivao prednosti civilizacije i postao član društva koje uređuju sami igrači, prostom upotrebom sile, bez (mnogo) dodatnih uticaja van igre. To u prevodu znači da su pridošlice ovce za klanje, te da vas čeka dug put skrivanja po obodima civilizacije dok ne steknete osnovne veštine samoodbrane i bar jedan zanat kako biste se priključili društvu. Momke iz Seatribe-a očito pali to da postave svet, osnovnu mehaniku i onda puste igrače da se glože po forumima i sami osnivaju svoja domaćinstva, sela, gradove, pa i plemena i plemenske saveze.
U igri koja se bavila slovenskom i germanskom mitologijom, to je nekako i radilo. U igri koja se bavi (bar sam ja tako razumeo) otkrivanjem i naseljavanjem novog sveta, koja se još reklamira kao crafitng MMO, ne radi uvek najbolje. Posebno u ovoj ranoj fazi kada ne postoji dovoljno jaka zajednica da se odbrani od pljačkaša (raiders) i budala (grievers).
Dakle, počinjete na doku u Engleskoj, kao nepostojeća čestica. Neophodno je da razgovarate sa jednim po jednim čikicom koji će vam pružiti obličje, pol, obdariti vas početnim veštinama, odećom i najminimalnijim podešavanjem izgleda (2-3 frizure, brkovi, brada, boja kose i to je to). Kad nadenete sebi ime i ukrcate se na brod, sledeće odredište je Boston. Nalazite se na gradskom trgu. Nemate ništa osim odeće. Bilo ko može da vas tu nasred trga ubije i da ne snosi nikakve posledice. Tu su i pletene korpe za trgovinu, ali ne postoji nikakav način da se obezbedi da razmena bude pravedna, svako može da uzme robu i odbije da plati, pa je trgovina katkad veoma složen postupak i svodi se na to da pružite kupcu/prodavcu samo onoliko koliko možete da priuštite da izgubite.
U tom pogledu, igra je slična EVE Online, samo što NIGDE nema bezbednog utočišta, svuda je 0.0 sektor, nema policije, nema zaštite, nema čak ni "plavih nevinih okica" što je u igri Heaven and Heart davalo početnicima nekakav stepen bezbednosti. Dakle, igra u stvari nije crafting MMO nego je puki otvoreni PvP. Ko koga stigne, krstaču mu digne, a to što je crafting razvijen, baš je lepo, hvala molim, i druge igre imaju lepe sisteme (opet navodim EVE Online, mada je Minecraft tu zakon), ali nemaju taj brutalan sistem neograničenog PvP-a. Znači, ako niste spremni da vas svaka budala napadne i utepa, ako niste spremi da vas opljačkaju i razruše vam sve, ako niste spremni da meseci igranja budu uništeni jer je eto neko tuda prošao i hteo da isproba mač ili tandžaru na vama - onda nemojte igrati Salem.
Nevolja je u tome što igra nije uravnotežena i neće još dugo biti. To u prevodu znači da je razvoj brojnih zanatskih veština spor i dugotrajan u poređenju sa putem ratnika. Ne postoji potrošna roba koja bi motivisala ratnike da drže svoje radilice (kao što se u EVE Online uvek prožimaju miroljubivi rudari bez kojih ratoborni piloti ne bi mogli da opstanu). To dalje znači da je veoma lako i isplativo biti razbojnik. Trenutno ne postoji nijedna zajednica koja je uspela da se održi, a prizori napuštenih gradova i kostiju palih česta su pojava. Postoji jedna velika banda PvP igrača koja trenutno vlada igrom, a jedini sistem koji igra nudi kao pomoć žrtvama jesu nekakvi dokazi koji omogućuju da se počinilac zločina nađe. Šta ćete s njim raditi kada ga nađete, nejasno je, stoga što igra ne pruža nikakvu prednost osvetnicima. Naprosto, ko je počinio zločin, sva je prilika da mu ništa ne možete. Bilo je pokušaja da se unajme plaćenici, ali kako igra za sada ne nudi nikakvo trajno bogastvo, nejasno je kako će se razvijati ekonomske poluge koje bi mogle da dovedu do ustanove "rendžera" ili bar lovaca na ucene.
Elem, krećemo iz Bostona i prvo što vidite jeste dopadljiva, pojednostavljena 3D grafika. Teksture su veoma svedene i služe da ilustruju vrstu terena (ravnica, svetla ili tamna šuma, plaža, pustinja i sl.). Objekti na terenu uglavnom imaju ulogu, koja vam je na početku igre nedostupna.
Prva ikonica u dnu ekrana (raširene ruke) otvara inventar sa šesnaest mesta za raznorazne sitnice. Sledeća (kaiš) otvara prozor za opremu sa šesnaest mesta za kape, šalove, kapute, podsuknje, ranac, novčanik, levu i desnu kaniju itd. Ništa od napredne opreme nemate, a trenutno u igri raznovrsna odeća i šlemovi ničemu ne služe, premda su obećali da će kompleti odeće dodavati bonus na zanate (farmerska odeća za poljoprivredu, traperska za lov, šlem za bitku i sl). Ako ništa drugo trenutno možete izgledati vrlo živopisno, kao običan crni Puritanac ili oklopljeni poput konkvistadora.
Središnja (i najvažnija) ikonica predstavlja prozor za učenje veština (proficiency) i znanja (skills). Sa leve strane je petnaest veština. Počinjete sa 5. nivoa u svakoj (500 poena). Veštine neposredno utiču na ponašanje avatara u igri. Na primer, Cloak & Dagger utiče na borbu, Hunting & Gathering na lov, Pots & Pans na kvalitet kuvanja itd. U sredini prozora su dva prostora, gornji pokazuje koja znanja posedujete, a donji koja su vam dostupna za učenje. U desnom kraju su objašnjenja. Sa prigodnim citatom iz Biblije i drugih knjiga onog vremena, te krajnje šturim opisom kako znanje možete da upotrebite. Na primer, The Rights of Englishman je znanje koje vam omogućava da napadnete druge igrače, dok The Story of Cain and Abel jeste znanje koje vam omogućava da žrtvu i ubijete (umesto da je samo onesvestite). Svako znanje zahteva određeni broj poena u nekoliko veština. Na primer, Backalley Pugilism (prva veština koja omogućavada se efikasno tučete) zahteva Cloak & Dagger 1000, Law & Lore 1000 i Sparks & Embers 600. No, posedovanje ovog nivoa veštine ne omogućava automatsko sticanje znanja. Neophodno je "napuniti" skale zahtevanih veština i potom "kupiti" znanje. Ništa se ne troši, osim materijala koji služi za učenje (o tome kasnije).
Ovo je zvanični klijent. Pokušajte da nađete crveni piksel koji označava đavolju bradavicu |
Ikonica sa sudijskim čekićem rezervisana je za gradonačelnika. U načelu, stvaranje sela, međusobna trgovina i ratovanje trenutno imaju malo smisla, ali iskusni igrači željni krvi to čine. Trenutno ima jedno veće naselje pljačkaša koje uništava sve koji neće da im se priključe. Mada, u ovom stadijumu igre nije jasno zašto i čemu sve to. U principu prostora ima za sve, ali sirovine i uslovi života krive privid ravnopravnosti. Ako želite da preživite, morate da se krijete po obodu civilizacije, a za preživljavanje u divljini neophodne su vam veštine, tako da se postepeno pomerate sa obale dublje u kopno i sve do planina, što je lep način da se simulira naseljavanje novog sveta. Poslednja ikona su opcije (trenutno samo uključuje i isključuje senke).
E, sad! Igra koristi teoriju "četiri humora" koja potiče još iz vremena stare Grčke. Naime, verovalo se da postoje četiri osnovna raspoloženja koja potiču iz tela. Krv je vrela i vlažna, upravlja hrabrošću i nadom (u igri određuje život (HP), ali i stepen budnosti. Flegma, vezana za pluća, hladno i vlažno upravlja mirnoćom (u igri odrežuje izdržljivost, koliko dugo možete da obavljate fizičke radnje). Žuč je vrela i suva, upravlja besom i lošim raspoloženjem (u igri označava snagu, jačinu udaraca), dok je crna žuč hladna i suva, a upravlja nesanicom, patnjom (u igri se koristi za učenje, ali i za kriminalne radnje). Igrač počinje sa pet poena u svakom "humoru", a obnavlja ih - hranom.
Svaka namirnica, kao i svaki predmet u igri imaju svoju alhemijsku vrednost. Ona se izražava kroz alhemijski sastav predmeta (so, živa, sumpor i olovo). U zavisnosti od toga koliko ste vešti ili koliko je namirnica udaljena od civilizacije, to je veća čitota (purity). Predmeti čistote jedan tipični su predstavnici svoga roda, dok se visoko ceni roba čistote tri i više, jer je više puta efikasnija. Da biste unapredili "humor" neophodno je da uđete u tzv. ždranje (gluttony). Kad su vam sva četiri humora na vrhuncu klikom na krug koji stoji na vrhu ekrana (trenutna/buduća/maksimalna), otvarate ždranje, a prstić kursora pretvara se u viljušku. Hrana ima četiri statistike za svaki od alhemijskih elemenata. Kad proždrnete klopu, postotak uz svaki od alhemijskih elemenata označava izgled da se aktiviraju vrednosti vezane za dati element. Kada se hrana aktivira, dodaje broj poena na određene osobine. Koje osobine pređu vrednost najveće trenutne, ta osobina se povećava, pod uslovom da je manja od dve ili više osobina koje su istovremeno prošle cenzus. AAARGH. Zvuči zamuljano i svuda je objašnjeno zamuljano, ali u suštini je jednostavno. Neophodno je da nađete hranu koja je "bogata" izvorom traženog humora, da ima dovoljno velike vrednosti koje će prebaciti trenutni najveći skor i nadati se da će vas posrećiti najbolji rezultat. Kad skapirate šta se dešava, u praksi nije teško naučiti kako se čitaju podaci koji se ispisuju tokom ždranja. Naučićete da pratite tok, uzimate raznovrsnu hranu i iščitavate koja osobina je uspešno povećana.
Većinu aktivnosti u igri pokrećete desnim dugmetom miša, a za sve ostalo tu je meni u donjem desnom uglu koji pokriva zanatstvo. Ovaj meni se popunjava tako što znanjima otključavate nove aktivnosti. Posebno je važna opcija za građenje predmeta pomoću kojih se uči (inspirationals). Naime, objekti u igri su hrana, učila ili sirovne, premda nema stroge podele. Na primer, oblutak je predmet od koga se uči o umetnosti, divljini, lovu, mineralima i mudrosti prirode. Istovremeno, može da bude sirovina za izradu učila kao što je kamena zvečka od koje se uči i o pravljenju varnica. S druge strane, morska trava je isključivo sirovina. U tom pogledu sistem zanatstva i materijala jeste veoma dobar i složen, ali ne previše zamršen. Čak i ako ne zavirujete u Salem Wiki, možete da pretpostavite šta koji predmet razvija, šta je sledeći korak i tome sl. Spisak učila je poduži, a postoje i predmeti na koje jednostavno možete da nabasate (kap rose) ili steknete slučajno tokom aktivnosti (drvo u obliku krsta, pihtijasta masnoća). Na početku možete biti u nevolji da steknete učila za borilačke veštine, ali ukoliko ste uporni i dobro organizovani, moći ćete da napravite komplet za igru Mice (Nine Men's Moris) uz koju ćete naučiti o borbi. Igra trenutno nudi osamdeset tri veštine, šezdeset jednu vrstu hrane, četrdeset objekata (od obične stolarske klupe, preko razboja do gradskog zvona i raskošne kuće), dok sirovina, poluproizvoda, te zanatskih proizvoda ima preko stotinu.
Od kontrola ostaje još samo mini-mapa koja pokazuje maleni odsečak mape sveta. U praksi znači da ćete se veoma lako izgubiti ukoliko ne pratite obeležja terena (tok reke, obalu, izgled reljefa). U Boston možete da se vratite odjednom (neobjašnjivim teleportom?) samo ako vam je ranac sasvim prazan. S jedne strane to znači da ste slobodni da istražujete, jer uvek imate jednu tačku usidrenu, ali isto tako znači da ukoliko želite da predmete koje ste našli prodate na pijaci, morate znati put nazad. Na pijaci, Virdžinijska Kompanija otkupljuje sušene i štavljene kože, indijanske strele i peruške, te još neke predmete koje je teško napraviti (sapun, tkanina). Prodaju isključivo robu Kompanije kao što su Biblija, slanina, maska protiv kuge, staklo, ekseri, šećer, kvasac, ponešto od robe koju ne možete drugačije nabaviti, ali i robu koju ćete sami praviti (npr. gvozdene poluge).
Prvo sam ugino k'o zec, a onda sam počeo od sablje... |
Elem, skinete sa neta alternativni klijent-program (ima ih dva jedan je Enderov drugi su pravili neki Rusi) i dobijate: mogućnost zumiranja mini-mape, mogućnost postavljanja putokaza, radar koji lovi predmete i retke biljke, životinje, ljude, geodetski alat kojim lako možete da izravnate teren (neophodno za gradnju, a "odokativno" nikad ne biste uspeli). Zgodan dodatak je i to što klijenti od isečaka mape prave globalnu, a s obzirom da je igra ogromna (možete da pešačite deset sati - pravih - na svaku stranu i opet da ne dođete do ivice mape, premda možete naći Tamu). To sve se ne smatra varanjem, premda upotreba klijenta daje neslućenu prednost u odnosu na početnike koji će koristiti zvanični program. Seatribe podržava ovaj način rada, s obzirom na to da ih je samo dvojica, pa publika, praktično, radi na interfejsu i modovanju, dok oni razvijaju osnovne delove igre.
I tako krenem uz obalu okeana na sever i nedaleko od Bostona nađem imanje. Desetak jednostavnih nadstrešnica sa dve seoske kućice. Četiri parcele uzorane i nekoliko razbacanih ramova za sušenje koža. Kutija koliko voliš, dva bunjišta, stolarska oprema i materijal. Najlepše je bilo to što je imanje imalo ogradu, istina nedovršenu, koja je davala kompleksu obrise koji se lako prepoznaju na mini-mapi. Između plaže i šumarka, ranč je pružao obilje sirovina. Video sam i dva kostura u dnu polja, kao i još jedan ispred kuće, ali nisam mario. Možda su se ubili? Možda ih je napala životinja? (Tek kasnije sam saznao da zveri ne mogu da vas ubiju, samo vas onesveste i isprazne inventar - ljudi vam dođu glave). Nađem jednu čatrnju koja nije bila obeležena (svako sklonište možete da obeležite kao "dom" (homestead) i da se odatle teleportujete u Boston i natrag). Razrušim ostale, da se neko ne bi naselio i krenem da radim i da se razvijam. Nije mi išlo za rukom da nađem ili napravim borilačka učila, jer u okolini nije bilo - lišća. Naime, javorovo drvo (crvene boje) osim grančica (za potpalu, npr.) daje dva do tri listića koji se koriste u mnogim početnim učilima. Međutim, od jednog drveta dobija se samo jedan "rod" listova. Da biste skupili lišće morate da odete dovoljno daleko gde niko nije bio pre vas (ili bar nije brao lišće) ili da nađete dobru dušu da vam listove donese ili proda. Tako je i bilo. Sreo sam putnika. Bio je prilično odrpan (imao je ranac, doduše) i naoružan sabljom. Dao sam mu da jede, a za uzvrat je obećao da će mi doneti lišće. Rekao je da se drži divljine i da se nigde ne zaustavlja. Samo putuje i usput skuplja znanja, a sitne popravke obavlja tu i tamo gde se zatekne kraj napuštenih logora. Sreli smo se još dva puta ja i Ljubazni Stranac. Treći ili četvrti put poklonio mi je pušku, koju sam prodao za 200 srebrnjaka. Za 20 novčića, vodiči u Bostonu pokazaće vam put do divljine u koju niko nije kročio, ali nisu sasvim pouzdani. Neki vas jednostavno odvedu daleko, ali ipak među ljude, dok vas drugi bace jedva na sat-dva hoda od Bostona. Tek, znao sam da će uz obalu dolaziti mnogi, ali skupio sam dovoljno novca trgujući sa Strancem, da kupim tapiju na zemlju i postepeno je proširim. Kad udarite kamen na kome piše da ste vlasnik zemlje, dobijete tek maleno parče. Zlatnicima dokupljujete veličinu imanja i podešavate ko sme da stupi nekažnjeno. Za ostale (koji nemaju veštinu Tresspass) vaša zemlja je svetinja. Meni se činilo kao dovoljna sigurnost, ali tad sam bio zelen i neupućen. Pretpostavljao sam da ću sresti i zle ljude, ali kad je naišao komšija i preko noći digao ograđenu parcelu sa topionicom i gomilicama drveća za pravljenje ugljena, srce mi je zaigralo. Možda ćemo zasnovati i seoce, pomislio sam. Bolje bi ti bilo da dovršiš ogradu, primetio je komšija, čuo sam da se u blizini kreće grupa ubica. Ni to mi nije bilo dovoljno upozorenje.
Jednog jutra zatekao sam stranca u kožnoj odeći kako pretura po mojim stvarima. Šta hoćeš? pitao sam ga. Uzmi šta ti je drago i odlazi. Koliko vas ima? pitao je neznanac i dodao, lepo mestašce, jeste li pravo selo ili samo grupica? Nismo selo, ima nas samo dvojca, uzvratio sam, hoćeš li da nam se pridružiš? Hej, ostavi to, to sam jedva napravio... tip je potegao sablju. Ne znam šta se dogodilo, čuo sam samo neko krčanje (igra nema gotovo nijedan zvuk osim tog jezivog kad vas napadnu) i igra me izbacila na početni ekran. Ubio me je? Napravio sam novog lika i "nasledio" imanje. Vratio sam se, ubica je još bio tamo. Razbijao je kutije i uzimao šta mu treba. Hej, zašto si me ubio? Ne znam, rekao je. Pa, mogao si samo da uzmeš šta hoćeš. Jesam. A ipak si me ubio i uništio mi mesec dana igranja? Izvini, tako mi došlo, sad ću opet. I opet ista animacija i isti krčavi zvuk i mrak. Posle sam na zvaničnom forumu skapirao da je to "normalno" i da je igra takva. Takođe sam doznao da sama igra ne pruža nikakve izglede da se ikada uspešno zaštitim. Jedini način bio je da živiš negde daleko, smucaš se po divljini dok ne stekneš kakvo takvo znanje samoodbrane, da izbegavaš ljude, da bežiš, da prepustiš sve razbojnicima koji će da polome, opljačkaju unište (iako nemaju nikakav pravi razlog za to), jer vredniji je život od svih blaga koje ste skupili. Ah, da. To "blago" su, kasnije sam saznao, ionako trice i kučine, jer jedino što zaista praktično vredi je pripremljena hrana, zanatski proizvodi, ali ništa ne košta toliko mnogo da bi opravdalo ubistvo ili gubitak života. Ni danas ne postoji način da se spasite. Ima to jedno selo u kome žive pljačkaši i griferi i to je sve. Ako niste jedan od njih, nema vam pomoći. Ako niste razvili veštine ravne ubicama i razbojnicima (a to znači da ste samo to i radili), nemate nikakve šanse. Tim pre što čak i da postoje branioci sela, razbojnici dolaze u grupama, a protiv petorice pljačkaša, čak je i trideset seljana skrivenih iza dvostrukog zida - nemoćno. Premda sam znao za koncept permadeath, tek kada sam doživeo da se meseci svakodnevnog igranja ugase zbog budale, shvatio sam zašto ljude toliko pali. Premda je jasno da je posredi virtuelni avatar i da je ipak samo igra, fizički osećaj nasilja je jezivo uverljiv. Danima sam imao utisak da me je neko nabo pesnicom u stomak. I to je suština igre. Zanatstvo je samo... usputna pojava. Cela igra se vrti oko toga da li će vas neko ubiti ili ćete vi nekog ubiti. Da li ćete osetiti pesnicu u stomaku ili žmarce znajući da to niste vi doživeli, već onaj tamo preko puta. Oh, usput da vas odmah opomenem, forum je stvarno žarište, a igrači su veoma agresivni, napadni i neljubazni. Kad god se pomene ubistvo, pljačka ili smrt (makar samo tražili savet kako da ih izbegnete), na vas će se stuštiti mnoštvo psovki i povika da se terate u FarmVille ako ste hteli mir i tišinu, te da igrate Minecraft ako vam je do zanatstva i graditeljstva. Većina igrača je zapravo prešla iz Heaven and Hearth u Salem, pa će se verovatno dogoditi da igra postane njihovo igralište, jer sa velikim predznanjem i pravom predstavom o čemu se zapravo radi, ubijaće i silovati one koji su tu došli zbog zanata. A biće takvih, jer se igra ne reklamira kao otvoreni PvP već kao crafting MMO. Kako nameravaju da zarađuju, nije mi jasno, tim pre što ne znam ko bi plaćao za permadeath-igru? Da platite, da biste u svakom trenutku mogli pare rođene da izgubite u nepovrat, ili da igrate znajući da je neko ko je platio više od vas u stanju da vas samlati? Ne, hvala. Radije ću igrati FarmVille.
Inače, kad smo već kod borbe. Očajno je urađena, s obzirom na to da se ispostavlja kao ključni deo igre. Naime, postoje nekoliko osnovnih i nekoliko naprednih tehnika i sve se uglavnom oslanjaju na to koliko imate žuči i krvi. Glavno je onesvestiti protivnika što se postiže najjednostavnijim AOE-napadom (stomp). Ko prvi izazove da se protivnik onesvesti, pobeđuje. Kasnije se dobija juriš (bull rush) koji praktično 'em sustigne, 'em onesvesti protivnika. Borba je metež između onih koji gaze i onih koji beže da ne budu zgaženi. Patetično. Puška služi tome da se protivnik "obeleži", jer ne pravi nikakvu pravu štetu i puca izuzetno sporo. Obeleženi protivnik ne može da se teleportuje izvan bitke i to bi bilo to. Sablja može da nanese teške povrede, ali u borbi svaki zamah traje dugo, troši žuč i u suštini pobeđuje onaj ko prvi napadne, pod uslovom da se naždrao prigodnih humora (žuč i eventualno krv). Kakvu-takvu odbranu predstavljaju mengele (brazier) koje kad se upale (pod uslovom da su branioci spremni i prisutni) oduzimaju crnu žuč protivnicma, što ih unekoliko osujećuje da ne mogu baš sve da opljačkaju, već ih nagoni da usmere svoje smrtonosne i kriminalne aktivnosti. No, u praksi nema te odbrane koju 5-6 pljačkaša ne može da uništi. Ako ste se baš dobro utvrdili, protivnici mogu da kupe zemlju oko vašeg imanja i blokiraju vas. Ukoliko ih napadnete, dobijaju mogućnost da vas "prizovu" i ubiju. Možete i vi njih, ali pretpostavka je da napadači napadaju, a da su branioci uglavnom neka vrsta zanatlija. Sve u svemu, metež koji Seatribe neće još dugo hteti da počisti (ako je sudeći po igri Heaven and Hearth u kojoj su ostali samo igrači koji je odavno igraju, a pridošlica gotovo i da nema). Prateći forum vidim da igrači napuštaju Salem i beže glavom bez obzira. Kao što rekoh na početku, samo za mazohiste i sadiste...
Elem, kako nisam dovoljno upoznao igru, odlučio sam da se vratim i počnem iznova. Otišao sam daleko, daleko (ali ipak tek 2-3 sata pešačenja od Bostona, sad vidim da je vreme da se selim još dalje u divljinu). Osnovao sam kamp, ali bez zidova, utvrda, zemlje. U blizini je gradić koji su napadači opustošili. Zato živim kao pustinjak i branim se siromaštvom. Čak i da neko sve razruši, sve se to obnovi za dan-dva, a čak iako me opljačka, može da odnese samo govna iz bunjišta i kamenje kojeg ionako ima posvuda. Sve što je vredno držim u inventaru alternativnih likova (ko je izlogovan, ne može da pogine). I tako od običnog šatora pustinjaka malo-pomalo napravio sam nekoliko oranica, mnoštvo baštovanskih ćupova u kojima gajim začine. Imam i peć u kojoj pravim cigle, pa sam digao pušnicu, sagradio razboj na kome sam izradio i prve tkanine od niskokvalitetnog, žućkastog pamuka. Tu je i pecaljka, kojom lovim pastrmke u potoku na mamac od glista iz bunjišta. Imam i kadicu za pravljenje gline, kadicu za štavljenje koža. Kože sušim dve po dve da pljačkaši ne otmu mnogo plena odjednom. Sirovine koje skupim čuvam na gomili, a zanatstvom se bavim samo ako ću istog trenutka da potrošim robu koju napravim. Imam sablju koju zovem "Nepoverenje" i tandžaru koju zovem "Gde si poš'o". Sreo sam novajliju. Pitao me je za savet. Rekao sam mu da je najbolji savet da ne prilazi nikome ko nosi oružje. Uplašio se i pobegao, ali nije mi žao. Osetio sam taj đavolski trenutak kada sam mogao da ga napadnem i ubijem, zadavim kao pilence, a nisam.
Ako ima endgame-sadržaja, to će svakako biti Tama i borba protiv nje. Naime, na obodima mape postoji nestalno područje - Tama. U njoj je sve prigušeno, izvitopereno, a poput Sumraka iz "Noćne straže", sisa vam život svakim trenutkom koji ste u njoj proveli. Priča se o demonskim bićima koji u Tami stanuju, ali i o blagu koje može da se nađe u toj iskonskoj divljini. Kažu da će se Tama širiti i da će je biti moguće naći i u ostalim delovima sveta, a ne samo na obodu, što će zavisiti od akcija igrača. Što više razbojnika i klanja, to više Tame. Endgame je i veštičarenje, mogućnost da bilo koga pretvorite u žabu ili na njega bacite kletvu. Mnoge od ovih opcija su tek u povoju, a igra se sporo razvija (tek pre neki dan pojavili su se prvi konji). Priča se i o mogućnosti da se grade crkve koje će odagnavati Tamu.
A danas? Vidi me! Svoj čo'ek! Pušnica, razboj, pekara, sušara, sve imam bre! |
Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.
Nekako sam se nadao da ce igraci teziti civilizaciji i uredjenju u ovakvoj igri. Ne mogu da kazem da mi je svet srusen, ali jesam grdno razocaran.
OdgovoriIzbriši