Yesterday, recenzija

Ne morate biti okoreli avanturista da biste se zaljubili u studio Pendulo iz Madrida. Niknuvši ni iz čega, vođeni samo ljubavlju prema zlatnom dobu avantura, bez prebijene pare i sa mnogo optimizma, darovali su nam prave hitove. Najpoznatiji svima verovatno je Runaway, avanturistički serijal prepun dobrog humora. U znak punoletstva (osnovani su pre 18. godina) postojanja studija, najavili su da će krenuti nekim drugim smerom. Rodio se Yesteday, napeta avantura sa mnogo ozbiljnijom pričom, gde scena smrti ima na pretek.

Sam uvod je zanimljiv, propraćen operskom arijom i dobrom dozom religijskog misticizma. Henry White i drugar mu Cooper su dva dečaka koja pomažu beskućnicima. Od organizacije za koju rade dobiju spisak mesta koja će da posete, idu tamo i pokušaju da učine šta mogui i popričaju sa siromasima. Međutim, jedno mesto proglašeno je sumnjivim i zabranjenim, te nisu smeli ići tamo.

Moda pisaca novijeg doba je da nas odmah ubace u tok misli junaka, bez prevelikih opisivanja pozadine kao što se to nekada radilo. Retki su majstori koji umeju da razgranaju priču u mnogo različitih i naizgled nespojivih delova, koji na kraju treba da se spoje i tako stvore sliku i redosled koji ne očekujemo. Kako je španicma primarni uticaj bio film poput „Mementa“, onda je jasno zašto su se odlučili za poseban narativni pristup. Jedini tok koji postoji jeste taj koji vi sastavljate, jer u svakom trenutku može da stane na jednom mestu i da se pojavi na drugom. Uobičajena linearnost toka ovde je izuzetak, pa će igrači kroz igru sami sastavljati veliku slagalicu pozadinske priče.

Yesteday je point ’n click avantura sa 3D „nalepljenom“ grafikom na nacrtane pozadine i likove, tako da ima izgled svojstven cell shading tehnici. Kako god da pogledate, sa grafičkog aspekta, igra je prava umetnost. Osim toga, interfejs je uprošćen, kao i sam način igranja. U donjem delu prozora se nalazi glavni meni sa inventarom predmeta i nekoliko dodatnih opcija. Za pomeranje koristite miš, a dvoklik izaziva da lik nestane i pojavi se na tom mestu gde ste ga pozicionirali. Brže i efikasnije za neke, koje mrzi da čekaju. Možda najvažnije od svega jeste taster za pauzu. Ne seče međuanimacije, ne prekida ništa važno, tako da je melem za dušu ukoliko iskrsne neki blesavi telefonski poziv dok uživate u avanturi.

Zagonetki ima pregšt, sasvim solidno osmišljenih i logičnih ukoliko sagledate okolinu i setite se svega što su vam drugi likovi govorili. Predmeti imaju dobar opis, a i njihovo spajanje sadrži lepo obrazloženje ukoliko je trenutno nemoguće. Mora malo da napnete te sive ćelije i pustite ih da razmatraju pomno, ali je u suštini „lako“. Ipak, mislim da se okorelim avanturistima neće svideti, tako očita, mogućnost za pomoć u meniju. Jedino što mogu da kažem je da je sjajno osmišljeno, tako da ne odaje baš sve, već vas samo upućujeda mućnete glavom. Lova na piksele u suštini nema. Opcija za prikazivanje polja koja se mogu aktivirati uvek je dostupna.

Za, pomalo morbidnu, avanturu naklonjenu više ka starijoj publici zbog tema koje se pojavljuju, poput velikog uticaja religije, likovi su poprilično živopisni i imaju dobru dozu kvalitetnog humora. Zanimljivo je da u jednom trenutku nećete znati ko je „glavni“.

Muzika, ah, ta sjajna muzika. Ti instrumentali gitare, ta melanholija koju tonovi stvaraju. Milozvučno pevanje koje pojačava tajanstvenost. Heavy metal je tu da vas razbudi. Muziku vredi imati, jer je sjajna i za slušanje van igre.

Nažalost, igra je prekratka. Već pred polovinu igre naslućujete, iz raznih, ali previše očiglednih asocijacija, kuda sve vodi. Kao da je u jednom trenutku izvršen stravičan presek. Shvatite da je preblizu kraj. Jer očekujete više, nekako vam je prirodno da bi trebalo da postoji više. Ponavljam, to nije zbog toga što je takva priča, već se zaista osećate presečenim. Tu je i kraj koji, doslovce birate sami. Ima ih više, ali su ponuđeni na tacni. Ipak, ishodi su izuzetno zanimljivi i dobro osmišljeni, koji god da birate, iako nema uzročnih faktora od ranije. Vratićete se nekoliko puta da proverite neke delove, ali ne verujem da će vam na kraju biti neophodno.

Biće ovo prebrza vožnja za ukus mnogih, jer može da traje najviše dva, u vrh glave tri, dana. Da vredi igrati - vredi. Umetničko delo koje bi svako trebalo da ima. Naglasiću „trebalo“, jer ako ste okoreli avanturista, smatraćete da je 30 evra za zabavu koja tako brzo prođe previše novca. Ukoliko volite avanture ovih autora, ne vidim nikakav problem. Ipak, taj ukus u ustima koji ostaje je čudan, a nije prijatan. Kao da ste čitali triler koji je pisac pisao iščašenom levom rukom, a žurio je na autobus. Izuzetan naslov, osim što je prilično kratak.

Autor teksta, Nebojša 'Link Pain' Nikodijević, šegrt je bloga Igrorama od novembra 2011. godine. Unapređen u saradnika u aprilu 2012. godine.

Diplomirao je japanski jezik, a najviše voli postapokaliptične igre. Vatreni je obožavalac serijala Fallout.

Sve recenzije ovog autora