Igru koju vam opisujem radili su naši drugari iz studija Eipix, jednog od najdugovekijih domaćih timova. To su momci koji su radili mnoštvo igara i radili za razne producente, a odvažili su se i da naprave u potpunosti svoje igre. Već ste ih sigurno probali, da navedem one najpoznatije kao što su Ziro i Pyroblazer. Za poznatog izdavača laganih igrica, Big Fish Games, napravili su logičku avanturu Final Cut: Death on the Silver Screen. Igra je dospela na drugo mesto top liste 100 igara ovog izdavača. Čestitamo celoj ekipi, pa da vidimo šta su nam pripremili.
Ljudi iz nekog razloga obožavaju igre skrivalica (hidden object game). Žanr se tiho pojavio pre nekoliko godina i raspopamio igrače. Verovatno stoga što odgovara ritmu savremenog života i potreba igrača koji nemaju više živaca i vremena da sede s mirom i probijaju se kroz igru. Zahtev koji se postavlja pred razvojne timove gotovo je nemoguća misija. Napraviti igru koja neće daviti, koju možeš da ostaviš u svakom trenutku i nastaviš. Napraviti igru koja će da razmrda vijuge, ali neće da zahteva da nešto mnogo učite, pamtite, povezujete ili se udubljujete. Napraviti igru koja će delovati kao nešto drugo. Naime, definicija "igrača" više nije ista kao pre pet ili deset godina. Omladinci i klinci imaju vremena da se igraju, kao i dinosaurusi koji su deca bili u Zlatno Doba igara. Industraija je sve ostale ljude prekrstila u "igrače", takvi ne žele da se nalaze u igri (to je tako štreberski), već da nakratko posete multimedijalni svet koji će ih zabaviti poznatim citatima, poznatim prikazima, poznatim pojedinostima. Stoga kao najveću prednost ove igre mogu da istaknem tu vrstu nenametljivosti.
Vraški je to teško postići. Pakleno je osmisliti svaki ekran, posaditi zagonetke, potruditi se da sve to bude objedinjeno kontekstom i da ima - priču. Umetnost pripovedanja kroz igre jeste zaturena, ali nije izgubljena. Posmatram ovu igru kao umetničko delo, jer takav pristup su (nadam se) imali momci i devojke iz Eipix-a. Umetnost nije samo u grafici koja je sjajna, vrhunski isprepletena sa maštovitim efektima smeštenim baš tamo gde treba. Takve su i zagonetke, upretene u tkanje priče, a ta priča nas vodi kroz jedan filmični svet. Ne osećam da igram igru, već da sam u kakvom nadrealističkom trileru kao detektiv koji ide od jednog do drugog citata i puštam da me talasi klišea (u onom pozitivnom smislu u kome kliše postaje arhetip) nose od jednog do drugog obrta (takođe fantastično očekivano-neočekivanog).
Dakle, posredi je zagonetalica zavijena u oblandu avanture koja podseća na triler. Igrač se kroz igru kreće od ekrana do ekrana, a mapu proširujete tako što rešavanjem zagonetki osvajate prostor. Na gotovo svakom ekranu postoji nekoliko vrsta objekata koje treba naći. Posejani su predmeti koji se sakupljaju (fotografije, rasveta), a tu su i inserti (zoom) na kojima skupljanjem skrivenih predmeta dobijate tragove (clues) i inventarske predmete koji se koriste u klasičnom avanturističkom stilu, interakcijom sa statičnim preprekama (npr. nađete prekidač koji iskoristite na mestu gde su kablovi počupani). Tu su i filmski inserti, animacije koje služe da pripovedanje pokrenu s mrtve tačke, uvedu nove prostore i nove tragove, a nacrtani junaci lepo se preklapaju sa živim glumcima. Igra je dobro režirana, kao što ovakvo delo i mora biti. Postoje i mesta na kojima igra uđe u vodomir i predstavlja klasičnu skrivalicu, sa spiskom predmeta, lukavo skrivenim na pozornici.
Ljudi su postali razmaženi i razdražljivi. Ne žele da ih igra vodi, vuče za nos, ali isto tako se naljute kada ih igra osujeti, kada im oduzme mogućnost da idu napred. Final Cut ima sjajnu ravnotežu. Pušta vas da pohrlite napred, pa kada se ispostavi da morate da se vratite, nije vam ponos povređen, već se budi njuškalo u vama, koje želi da ispipa sve još jednom i zaviri u svaki kutak. Igra nas hrani svim onim "igračkim vitaminima" na koje smo navikli, kao što su medalje (achievements), pomoć (hints), pri ruci je i inventar, kao i dnevnik sa tragovima.
Tu dolazimo do još jednog kvaliteta igre, a to je dobar dizajn interfejsa. Strelica se pretvara u zupčanike, lupu i tako ukazuje na vrstu interakcije koja vas očekuje, traka u dnu ekrana sa inventarom poskoči kad god je miš u blizini i uopšte, osećate se dobrodošlo u ovoj igri u kojoj sve radi za vas.
Isprobali smo Collector's Edition (trenutno jedina dostupna u prodavnici Big Fish Games-a) koja košta 19.99$ (13.99$ na popustu) i za taj novac pruža mnogo zabave, čak smeha, oko pet-šest sati igranja (što je za ovu vrstu igara poprilično). Dodatni materijal nije spektakularan, ali zavređuje titulu kolekcionarskog izdanja. Sve u svemu, topla preporuka igračima i "igračima".
Zahvaljujemo se timu Eipix na kopiji igre.
Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.
Moram priznati da sam se i sam navukao na ovaj žanr. Pametan potez izbacivanja ovakve igre u ovom trenutku. Sigurno ću probati, pozitivne kritike iz recenzije samo doprinose što skorijoj nabavci.
OdgovoriIzbrišiHOG, HOPA... za mene je sve to softversko đubre shovelware kategorije. Anyway, svaka čast momcima na uloženom trudu.
OdgovoriIzbrišiSvaka cast na objavljenoj igri i trenutnom prvom mestu na BigFish-ovoj Top 100 listi :)
OdgovoriIzbrišiAnyway HOPA je akronim za? Hidden Object Point Adventure?
Čestitam Eipix timu i sve najbolje u budućnosti. Neka i ljudi iz Srbije budu poznati po pravljenju video igara, da zna taj svet van da smo i mi dobri momci :D
OdgovoriIzbrišiHOPA = Hidden Object Puzzle Adventure
OdgovoriIzbrišiDemo daje sat vremena igranja iz koga se može videti šta igra nudi. Tih sat vremena mi je proletelo brzo i ovo malo što sam video zaista vredi.
OdgovoriIzbriši