Reign: Conflict of Nations, recenzija

Reign: Conflict of Nations je primer sjajne igre koja nije privukla pažnju veće igračke publike samo zato što se vrti oko istorijskih događaja koji su i zapadnim Evropljanima strani, a nekmoli Amerima. Kao i uvek, zli zapadnjački recenzenti kukaju da je igra preteška, da je zamršena i iznalaze nedostatke kojih nema. Istina, nedostaje joj bolji tutorijal i bolji prateći materijal (malo korisnije upustvo ne bi škodilo). Istina odigrava se u vremenu i prostoru koji jeste pretežno zanimljiv nama Slovenima. To, ipak, nije razlog da se blati odličan proizvod ruskog tima Lesta Studio, a pod okriljem ruskog izdavača 1C Company.

Najpre kratak kurs iz srednjovekovne istorije slovenskog dela Evrope. Godina 1350. vreme je kada jenjava crna kuga i nestaje iz većeg dela zapadne Evrope. Uzburkani epidemijom, narodi beže u mirnije krajeve. Nemci naseljavaju Poljsku, izbegli pred opustošenom zemljom. Jevreji i Jermeni dolaze sa juga. Daleko na istoku, ruska prinčevstva pokušavaju da se oporave od najezde Tatara. Na zapadu, poljskim vojvodstvima groze se Švedsko kraljevstvo, te veliki posedi krstaša koji čvrsto drže Baltik. Na jugu, osim Otomanskog carstva neprestano upadaju krimski Tatari. Usred tih uzburkanih vremena, polako se stvara feudalna Poljska, koja će u savezu sa Velikom kneževinom Litvanijom osnovati savez. Uprkos upadima Tatara, te invaziji Šveđana koji će gotovo uništiti čitavu oblast, Poljaci će uspeti da slome Tevtonski red, pripoje Češku i Mađarsku i postanu velesila koja uteruje strah u kosti i Rusima i Prusima.

Zli Tevtonci, he-he

Igra pokriva uzbudljive događaje koji su se odigravali u vremenu od 1350-1650 godine. Kasnije dolazi potpuno uništenje Poljsko-litvanskog saveza, pa se može reći da vam je u ruke dato najzanimljivije razdoblje, kada se stvarala velesila severoistočnog dela Evrope. Mapa igre, u tom smislu, pokriva zemlje od Švedske na severozapadu, dole do Šćećina, do Češke, do Beča na zapadu, Dunavom do Beograda, pa do Crnog Mora na jugu, pa preko Kavkaza do buduće Gruzije, i onda na istok do Urala, pa gore na sever Rusijom do delova Finske. Mapa sadrži stotinak gradova koji se razlikuju kulturološki (severne zemlje, zemlje istočne i zapadne Evrope, ruske zemlje, te nomadske zemlje - Orijent).

Možete igrati kao vođa zaporoških Kozaka

Razume se, igru ne morate igrati kao pripadnik jednog od poljskih vojvodstava. Na rasplolaganju je čak 26 frakcija od kojih svaka spada u jednu od kulturoloških grupa. Možete igrati kao Tevtonski red, Švedsko kraljevstvo, Veliko kneževstvo Litvanija, Vojvodstvo Malopoljsko, Novgorodska republika, Moskovsko kneževstvo, Zaporoška republika...

Mapa je ogromna, a kao što vidite ima i Beograd

Reign: Conflict of Nations podseća na igre iz radionice Paradox Entertainment-a. Razmera je ogromna, pokriveni su svi aspekti koji utiču na politiku, prevashodno diplomatija i ratovanje, uz koje, naravno, ide ekonomija, ali i religija kao značajan činilac u ono vreme. Igra se odvija neprestano (uz pauzu i ubrzanje vremena). Mene je najviše podsetila na kombinaciju serijala Total War i Europa Universalis. Premda igrač ne upravlja bitkom, nije posredi ni potpuna apstrakcija. U suštini dizajneri igre uzeli su sve najbolje iz nasleđa ovog žanra i dopunili svojim zamislima, a ishod je veoma uverljiva simulacija srednjovekovne države, uz srazmerno jednostavno upravljanje. Najviše mi se dopalo to što se svi elementi igre prepliću i nisam primetio krupnije nedostatke u smislu njihove uravnoteženosti.

Ovako izgleda bitka i traje poprilično dugo

Osnovu upravljanja igrom čine gradovi i likovi koji mogu biti plemstvo, sveštenstvo, trgovci, špijuni, ratnici i naučnici. Svaki junak može imati tri klase (vladar, ratnik, majstor špijunaže ili sveštenik, administrator, naučnik ili šta god odaberete). Likovi napreduju po nivoima samim protokom vremena, ali i uspešnim obavljanjem aktivnosti. Zbir nivoa klasa ne prelazi dvadeset jedan. Na određenim nivoima biraju se posebne sposobnosti od kojih svaka klasa ima po devet, a jedan lik ne može imati više od šest. Iskustvo se deli, tako da oni koji imaju samo jednu klasu brže napreduju i dostižu vrhunske nivoe, što znači velike bonuse. Likovi sa tri klase sporo napreduju, ali s obzirom na to da se prva specijalka rano dostiže isplati se imati ih kao veoma pokretne operativce, dok su junaci sa dve klase negde između ove dve krajnosti. 

Ovako izgleda unapređenje junaka i izbor novih specijalki

Junaci imaju opseg delovanja, telesnu stražu za odbranu protiv ubica, lojalnost vladaru, stepen uočljivosti na mapi (špijuni su gotovo nevidljivi) i - godište. Nema "večitih", pa se potrudite da ih dobro uposlite dok su živi i mrdaju se. Jedino ratnici mogu da upravljaju vojskom, a nivo određuje koliko jedinica mogu da vode. Armije bez generala ne mogu same da započinju borbu. Glavni junaci imaju sposobnost da stvaraju agente, a to su diplomate ("prave" ih vladari), propovednici ("prave" ih sveštenici), karavandžije ("prave" ih trgovci), te ubice ("prave" ih špijuni). Ove agente mogu da stvaraju najčešće jednom godišnje i služe jednokratno. Diplomate nestaju posle jednog pregovora, bio uspešan ili ne, trgovci nestaju pošto otvore trgovački put, asasini posle (ne)uspešnog atentata.

Uspešno uspostavljen vojni savez

Ostale specijalne sposobnosti junaka aktiviraju se trenutno, odabirom ikonice, te ponekad odabirom grada  ili ličnosti na koje će delovati. Traju određeni broj godišnjih doba. Između dva aktiviranja mora da prođe određeno vreme. Specijalke uglavnom donose pogodnosti uz prigodnu cenu koja se izražava u sirovinama i posledicama. Na primer, povećana proizvodnja zlata u gradu povlači za sobom veću potrošnju žitarica. Sama aktivacija najčešće troši zlato, znanje ili žito, što su ujedno i glavne sirovine u igri.

Tabelarni pregled likova i njihovih sposobnosti

Gradovi se razlikuju po kulturnom nasleđu, što određuje vrstu jedinica koje mogu da prave, te koliko dobro su uklopljeni u vašu državu. U svakom gradu postoji palata u kojoj ima ograničen broj mesta za likove (dvor), poslanike (ambasada) i zatočenike (tamnica). Gradska većnica služi da gradite nove objekte i podešavate proizvodnu sirovina. U vrhu su objekti koji donose prestiž, sa leve strane su privredni objekti, a sa desne vojne instalacije i uvrđenja. Pomeranjem skale ispod građevina određuje se broj radnika, te menja stepen produktivnosti za pojedinu sirovinu. U kasarni se regrutuje vojska koja košta određeni broj zlatnika, znanja (za napredne jedinice) ili žita (za komoru), a svaka jedinica zahteva određeni broj vojno sposobnih muškaraca. Stanovništvo i regruti su dve sporedne sirovine koje nudi grad. Od broja stanovnika zavisi produktivnost, a od broja regruta količina i vrsta jedinica koje možete da podignete. Dostupno ljudstvo raste i opada vremenom, a može se poboljšati prihvatanjem izbeglica ili seobom naroda iz jednog u drugi grad. Razume se, grad pod opsadom, grad u pobuni ili grad pod kugom odašilje izbeglice i tako gubi stanovništvo (a i prenosi kugu). Jedinice se formiraju nekoliko sezona, a elitne čak i po godinu dana. Na ekranu za izbor novih jedinica primećujete tri kolone koje predstavljaju kako vojska postaje sve bolja i bolja kroz tri stepena naučno-tehnološkog napredovanja. Zanimljivost su srpski husari (Serbian Hussar) koji su zapravo u 14. veku bili veoma cenjeni kao dobri konjanici i krajišnici. Garnizon u početku može da sadrži samo deset jedinica koje ne mogu samostalno da napuste grad, već im je neophodan general.

Specijalna jedinica - srpski husari

Osim sirovina i stanovništva, gradovi imaju dva važna pokazatelja. Jedan je odanost vladaru (utiče na mogućnost pobune), a drugi je mera dobrostanja (well-being). Dobrostanje raste u miru u gradovima koji ne pate od neke muke (glad, bolest, jeres). Dodatno dobrostanje poboljšavaju vladari i trgovci (koji su zapravo burgeri-administrativci), kao i prigodne građevine (krčma, tržnica). E, sad. Religija je veoma važna. Na poslednjem panelu grada dobijate pregled stanovništva po veroispovestima. Broj pagana je štetan i može da izazove pojavu jeresi. Gradovi dobijaju bonuse ukoliko imaju pretežno stanovništvo zvanične državne religije. Na pokrštavanje utiču propovednici, ali ukoliko vam se žuri uvek možete da objavite progon. Istina, to srozava dobrostanje grada, ali s druge strane dobijate grad sa bonusima na religijsko jedinstvo.

Religija je značajan činilac za mir i blagostanje

Ratovanjem upravljate opremanjem i pokretanjem vojskovođa. U suštini postoji šest vrsta jedinica, a konačan broj od sto šezdeset različitih dobijen je tako što jedinice imaju tri stepena tehnološkog unapređenja, te pet kulturoloških razlika. Dakle, vagoni služe za transport hrane kojom se vojska izdržava dok je na tuđoj teritoriji. Manje armije mogu da se izdržavaju pljačkom i lovom, ali veći pokreti jedinica moraju da imaju pratnju komore inače vojska gladuje i dezertira. Proizvodnja hrane u pokrajini opada kada mora da izdržava armiju. Vojska ima prednost, pa će tako najpre jesti zalihe grada, a onda preći na trošenje iz komore. Ukoliko je proizvodnja hrane u minusu, narod gladuje. Pešadija čini prvu liniju fronta i troši mnogo ljudstva. Dalekometne jedinice su strelci i kasnije musketari. Ako nema drugih jedinica koje ih štite, trpe velike gubitke. Konjica ima prednost utoliko što zahteva manje ljudstva, odlične su jurišne trupe, progonitelji razbijene vojske i smrt za strelce. Ipak, bez prigodne podrške kasnija pešadija može da ih gadno ošteti. Konjičke dalekometne jedinice su strelci na konjima i draguni. Zbog toga što draguni imaju prednost brzine (kreću se na konjima) i snagu pešadije (bore se pešice), predstavljaju jednu od najboljih jedinica. Artiljerija može biti ubitačna u napadu i odbrani, ali je beskorisna bez zaštite pešadije.

Ishod bitke

Igrač odlučuje o ishodu tako što bira generala koji može da vodi što više trupa, te tako što na početku bitke odabere vrstu napada i ponašanje u odbrani. Napad može biti udaranje najjačih (sve jedinice gađaju najpre najjačeg protivnika), udaranje najslabijih ili slobodan izbor. Prva opcija služi za oslabljivanje jakih protivnika, druga za brzo uništenje slabijih, dok poslednja znači da će svaka jedinica napasti prvu sledeću slabiju od sebe u svojoj klasi (npr. pešadija će da gleda da zatuče pešadiju, konjica da pojuri protivničku i sl.). U odbrani možete izabrati povlačenje ukoliko protivnik postane nadmoćniji, gerilski udar što znači da jedinice pokušavaju da osakate po jednu protivničku i povuku se (korisno za borbu protiv iscrpljene protivničke armije). Poslednja je borba do smrti. Nema povlačenja, a general gine ukoliko izgubite. Bitku možete da posmatrate (vidi se panel na kome se ispisuju ishodi pojedinih napada) ili da odmah pređete na ishod. 

Izbor taktika pred bitku

Prednost ovog sistema borbe jeste u tome što mnoštvo bitaka neće da vas zamori (kao u Total War-u), a nema penala ako izaberete brz proračun ishoda. No, ono što je važnije jeste činjenica da se "ispod haube" odvija mnogo toga. To znači da ne možete naprosto da nakrcate generala "najjačim" jedinicama i očekujete izvesnu pobedu, već se traži sastav armije koji će biti uravnotežen. Preporučuje se bar jedna komandna jedinica (baroni, kneževi), dobra linija pešadije, neka dalekometna jedinica, komora, i udarna konjica. Naravno, sastav savršene armije zavisi i od protivnika. Mnoštvo artiljerije može da slomije duh neprijatelja i natera ga u beg, a ukoliko ratujete protiv Tatara, bolje je da imate više konjice.

Regrutni ekran, ujedno tu su navedene i sve odlike otključanih jedinica

Diplomatija je podjednako važna kao i vojska. Premda njedan sistem diplomatije u kompjuterskim igrama nije savršen i može da se izigra, čini mi se da su uspeli da postave dobru ravnotežu. Naime, kao u igrama Paradox Entertainment-a, agresivne akcije čine da susedne države postaju razdražljive. Osim toga postoji nekoliko postupaka koji mogu da uzbude ili smire okolne vladare. Jačanjem vojske mogu da postanu obazriviji, ali ukoliko često osvajate, mogu da vrlo brzo stvore savez koji će vas zdrobiti. No, protokom vremena i pravovremenim potplaćivanjem, možete smekšati protivnike i privoleti ih na savez. U tom pogledu,  postoji nekoliko stepenova raspoloženja koji se kreću od otvorenog neprijateljstva, preko tihog poštovanja do vatrene podrške. Sklapanjem dinastičkog braka, otvaranjem trgovinskog saveza utirete put vojnoj alijansi. Saveznici se računaju kao pokorena nacija za potrebe krunisanja, tako da je ovo jedna od retkih igara u kojima diplomatija ima značajnu ulogu. 

Kad imate poštovanje, moguć je svaki sporazum

Osim "diplomatskh pobeda" u ovoj vrsti igara, ne sećam se kada sam poslednji put video da protivnik može da se porazi strpljivom politikom umesto čeličnom oštricom. Možda je najbolji primer Civ-serijal (posebno Civ 3), ali tamo vam prilaze gradovi ukoliko ih opčinite kulturom, što znači da morate biti s protivnicima u graničnom dodiru. U ovoj igri saveze možete sklapati nezavisno od teritorijalnog položaja, a saveznik je u svakom pogledu nezavistan. Njihova podrška izražava se u ratu i prilikom krunisanja. Možete postati ujedinitelj i kralj bez prolivanja krvi.

Kralj ujedinitelj Poljske i pretendent na krunu Litvanije

Tehnološki razvoj odvija se kroz tri stepena. Svaki tehnološki stepen ima dvanest unapređenja koja koštaju izvesnu svotu znanja i vremena. Kad izučite dovoljan broj unapređenja, otvara se mogućnost otključavanja sledećeg stepena. Nove tehnologije otključavaju nove jedinice, donose pogodnosti u privredi ili otvaraju nove građevine. Osim na tehnologiju, znanje koristite za aktiviranje veština, uglavnom kod sveštenika, špijuna i naučnika.

Opasno je zapustiti tehnološki razvoj

Dinastički razvoj veoma je spor. Naime, da biste dobili potomstvo, neophodno je da što pre isprosite princezu. Posle izvesnog vremena, rađa se naslednik. Do devete godine on je samo klinac, ali od devete određujete mu profesiju, a kad postanu punoletni mogu da stupe u službu kao novi junak. To znači da protekne gotovo sedamdeset sezona dok ne dobijete naslednika, što je u ovoj igri poprilično vreme. Ipak, ne znači da ste bez naslednika propali, jer nasledstvo može da dobije onaj junak koga odaberete. Važno je samo da znate da interregnum ne sme da potraje veoma dugo, jer je tada država veoma nestabilna i ranjiva. Time se sprečava "efekat večnosti" koji se često vidi u drugim igrama ovog tipa, a igra prirodno deli na razdoblja različitih kraljeva.

Uporedna statistika

Na koncu, tu je i ekran sa statistikama koji služi da se uputite u prednosti i nedostatke države koju vodite. Bez mnoštva brojeva, izražene su kraćom ili dužom linijom koja će vam pokazati kako stojite u poređenju sa ostatkom sveta. Kao i u igri Total War povremeno će se javljati obaveštenje da je ovaj ili onaj vladar najbolji u proizvodnji zlata, tehnologiji ili vojnoj sili. Obaveštenja nisu onako detaljna kao u igri Europa Universalis, ali nisu ni retka i sasvim dobro utiču na to da ostanete u toku svetskih zbivanja. 

Gradska većnica, središte upravljanja gradom

Ostaje još da vam predstavim sistem zadataka (tasks) koji je zapravo sličniji misijama u RPG-igrama (quests). Naime, vrhovni zadatak jeste da do isteka igre pokorite bar 40 teritorija, oformite jako kraljevstvo i uopšte da podavite sve protivnike. Ipak, ne igra se "do daske" kao u Total War-serijalu, već je dovoljno ostvariti ubedljivu premoć. Osim osvajanjem premoć se stiče krunisanjem. Grupa teritorija, naime, nosi sobom prestižnu krunu kojom možete da se ovenčate i steknete veliku prednost. Tu na scenu stupaju saveznici. Ukoliko sklopite savez sa svim neophodnim teritorijama ili ih osvojite, stičete pravo da se krunišete i ujedinite državu. Postoji čak devet takvih kruna (npr. ujedinitelj Poljske, veliki vojvoda Litvanije i sl.).

Evo ga Beograd izbliza

Između tog vrhunskog zadatka i svakodnevnog upravljanja državom javljaju se dve vrste misija, istorijske i nasumične. Istorijske misije su neka vrsta podsetnika na korake koje morate da preduzmete da biste postigli ujedinjenje. Oni su dobra vodilja koja vam govori da li napredujete prebrzo ili presporo. Uspeh donosi nove jedinice, sirovine i prestiž, dok poraz uglavnom znači gubitak ugleda. Nasumične misije uglavnom zadaju da se u tom i tom gradu izgradi ta i ta građevina, premda ima i bitaka sa banditima, te drugih sitnijih zadataka.

E, sad. 

Ono što se ne vidi iz ovog prikaza osnovnih elemenata jeste kako sve to radi u sinergiji. Tu su i sitnice koje začinjavaju igru i čine je drugačijom od sličnih iz žanra. Upravljanje likovima i gradovima pruža zanimljivu dinamiku koja se razlikuje od pomalo bezlične igre Europa Universalis, a isto tako nije pretežno vojevanje kao Total War. Na svakoj teritoriji postoji bar jedno selo, a ukoliko ga protivnik zauzme, grad ima velike nevolje da proizvede dovoljno hrane. Stoga ratovanje nije samo lov na protivničke generale, već i pravovremeno odsecanje linija snabdevanja, te pljačka protivničkih utvrđenja. Tu se vidi vrednost komore, jer ne samo da lišava protivnika hrane, već održava vašu vojsku na bojištu. Gradove možete pljačkati, spaliti, rasterati im narod, niste obavezni da zadržite sve što osvojite, što je veoma korisno jer ne opterećuje  ekonomiju države ukoliko ste rešili samo da oslabite protivnika. Kuga je takođe deo stvarnosti, pa morate da se čuvate izbeglica koji će je proširiti na vaš grad, ali i iskoristiti priliku da udarite protivnika kad je u rasulu. Upotreba kuge u ovom smislu veoma je opasna, no uz malo sreće može da vam se isplati. No, ono što je najbolje jeste to što nijedan deo igre ne preteže. Nisu ubacili jednu "foru" koja je prenaglašena i kojom pobeđujete, već je paleta mogućnosti široka i otvorena. Neko će se usredsrediti na sadejstvo glavnih junaka i njihovih veština, neko će graditi trgovinsko carstvo i čekati da kucne čas, oni luđi će se baviti osvajanjem, dok će najmudriji igrači upravo koristiti sva raspoloživa sredstva.

Novorođeni naslednici krune

Reign: Conflict of Nations ima taj spori ritam tipičan za strategije velikih razmera, ali dobro ispresecan ciklusima rasta i opadanja. Ono što je veoma dobro jeste to što su retka razdoblja potpunog vodomira kada ništa ne preostaje nego da čekate da vreme prođe. Ako niste usred špijunske, ratne ili diplomatske kampanje uvek ima jasan cilj ka kome stremite, uvek nešto da se podešava ili čačka. Naravno, za one koji ne vole da zastajkuju moguće je i uključiti automatsko upravljanje gradovima što donekle olakšava upravljanje, ali i oduzima draž igri onima koji vole da vladaju.

Vidite ovu malu crvenu oznaku uz konjanika? To je oznaka da vojska gladuje!

Nedostaci igre su to što je složena, a postoje pitanja na koja nema odgovora. Bez pravog tutorijala i bez upotrebljivog priručnika prilično je teško iznaći izlaz iz pojedinih nevolja, posebno kada je dugmić koji nudi rešenje samo jedan od mnogih poluga koje pokreću igru. Zameram, takođe, što igra nema uvek jasno postavljen pristup parametrima. Baš kad pomislite, uh što je ovo glupo, bilo bi dobro da... shvatite da to i postoji u igri samo treba iščačkati gde i kako. Nedostaje poneki indikator. Na primer, obaveštenje o tome da je junak dostigao novi nivo dobija se zvučnom porukom, bez jasne naznake koji lik je posredi. Da, podatke o svim ličnostima možete naći u prigodnoj tabeli, ali ona vam ne govori da li je taj junak u skorije vreme dobio novi nivo, te da li ima nove sposobnosti koje treba odabrati. Naime, igra vas obaveštava da je trenutak da unapredite junaka  jedino ako se on nalazi izvan grada. Da zaključim, s obzirom na slabu podršku internetske zajednice (jedine korisne podatke naći ćete na forumu firme 1C Company), te štura uputstva, igra je morala da ima intuitivnije upravljanje i opsežniji sistem obaveštavanja. Grafiku i muziku ne pominjem, jer su pristojne za potrebe ovog žanra. Mapa je lepa i živopisna (možete je rotirati, a ima i zumiranje), animacije prigodne, a sve to prati "junačka" muzika epskog tipa. Žao mi je što nema mogućnost igranja za više igrača, ali to ne bih ubrojao u krupnije nedostatke.

Obaveštenje da je gradnja završena

Za razliku od Total War-a, pa čak i igre Europa Universalis, Reign: Conflict of Nations neće oduševiti igrače koji inače ne prate žanr. Pre bih je preporučio nekome ko je zaljubljenik u istoriju, posebno u istoriju slovenskih naroda, te onima koji inače vole strategije krupnih razmera. Ukoliko ste fan života i dela Paradox Entertainment-a, volećete i Reign. Na Steam-u cena je 17.99 EUR, ali možete je kupiti za 1$ u sklopu paketa Indie Gala 7. S obzirom na to da Indie Gala nudi mnogo ključeva, Reign je veoma zastupljen i na SteamGifts-u. A sad, doviđenja, moram da ispričam Tevtoncima vic o Čudskom jezeru.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora