Književnost i igre II, kolumna

Knjige su zabava prespora za ritmove koje nude računarske igre. Slova, reči, rečenice ulaze u glavu daleko tromije od animacija, eksplozija, svetlosnih efekata. Knjiga, međutim, ostaje nešto što svakom poduhvatu daje težinu. Filmovi imaju prateća izdanja u obliku romana, a sve češće i igre. Tako se i mere, svaka iole ozbiljnija franšiza ima svoju knjigu. Ko voli da čita, neka pođe za mnom u svet knjiga pisanih po računarskim igrama.

Danas vam predstavljam dve knjige iz serijala Halo. Cela biblioteka sadrži nekih desetak knjiga, ali nisu sve romani, a i nastajale su iz dva ciklusa. Nisam ŽELEO da čitam dalje od prve dve, pa ću vam predstaviti prva dva romana. Halo: The Fall of Reach napisao je Erik Najlund, dok je Halo: The Flood sastavio Vijem Dic. Gospodin Najlund radio je kao pisac stručne literature iz hemije, ali je posle nekoliko svojih romana počeo da tezgari u svetu igara. Autor je većine knjiga iz serijala Halo, kao i scenarista dva strip-albuma Halo Wars: Genesis i Battlestar Galactica: Cylon War. Vilijem Dic napisao je preko četrdeset romana. Od toga je možda polovina autorskih dela, dok su ostalo romani po narudžbini (Star Wars, StarCraft, Mass Effect, Hitman, Halo). Osim toga autor je dve igre, Legion of the Damned i Resistance: The Burning Sky.

Dakle, dve knjige dva iskusna autora američkog tipa, dvojice zanatlija.

The Fall of Reach opisuje događaje pre igre Halo: Combat Evolved i na neki način predstavlja uvid u to kako su nastali super-vojnici SPARTAN II, te kako je došlo do toga da je jedino Master Chief preživeo. Ono što je dobro proizišlo iz proizvodnje ove knjige (napisane za svega sedam nedelja) jeste "Halo Story Bible", kanonizovane pojedinosti vezane za svet u kome se igra odvija. Tu enciklopediju i priručnik sastavili su članovi Bungie-ovog tima, a Erik je uz njenu pomoć zaista roman i zavrđio u predviđenom roku. Roman The Fall of Reach prati doktorku Ketrin Elizabet Holsi koja je tvorac projekta SPARTAN. Upoznajemo se i sa poručnikom Džejkobom Kejsom koji će kasnije daleko dogurati. I naravno, vidimo dečačića po imenu Džon koji će kasnije postati nenadjebivi Master Chief. Projekat je predstavljen kao izuzetno surov. Od 150 klinaca 75 je odabrano za projekat. Kidnapovani su, a umesto njih podmetnuti klonovi koji su ubrzo umrli prirodnom smrću. Sledi opis treninga i školovanja mladih Spartanaca. Ništa što već nismo videli kod Hajnlajna i sličnih vojničkih romana koji prikazuju strogost obuke. Spartance iz nekog razloga niko ne voli, a posebno ih ne podnose ODST (orbital drop shock troopers) koji ih smatraju za izrode. I sad, ti Spartanci koji su napravljeni da bi uništavali pobunjenike (?!) odjednom postaju jedina nada za borbu protiv Kovenanta. Tehnološka prednost koju imaju vanzemaljci nanosi teške gubitke čovečanstvu koje mora da nađe način da spreči Kovenante da otkriju gde je planeta Zemlja. Vanzemaljci napadaju planetu Rič (Reach) koja je neka vrsta središta kolonizovanog svemira, u nadi da će da ukradu koordinate ka Zemlji. Master Chief i Cortana (zasnovana na ličnosti doktorke Ketrin Holsi) dolaze na Pillar of Autumn da sprovedu tajnu misiju (da zarobe vođu Kovenanta i trampe ga za primirje). Baš zgodno, jer dok se oni vozikaju svemirom Kovenant spali celu planetu i pobije sve Spartance.

Knjiga je pisana za ljubitelje serijala i puna je loženja. Ima i gore napisanih romana, pa u tom smislu neko reče da to i nije književnost već akcioni film u vidu knjige. Zanimljivo je to da knjiga uopšte nije prošla zapaženo. Tek sa usponom serijala igara nastalo je obnovljeno zanimanje, pa su prodali sto hiljada primeraka do 2003. i milion do 2009. Važnija je ova prva brojka jer je otvorila put serijalu knjiga. Odmah su posao pisanja druge knjige ponudili kudikamo boljem (ili bar iskusnijem piscu) Vilijemu Dicu, premda se serijal kasnije vratio Najlundu. Sve u svemu dosta hladno napisano u smislu da su likovi prilično pojednostavljeni kao i zaplet, te motivi.

Halo: The Flood napisana je 2003. posle uspeha prethodnog romana. Vilijem je dobio zadatak da igru Halo: Combat Evolved pretoči u knjigu. To je i učinio. Pregledavši materijal koji je dobio od Bungie-a, te igrajući igru, odlučio je da u roman unese svoje iskustvo (bio je bolničar u Marincima), te da glavnom junaku Master Chief-u udahne malo ljudskosti. Priča je identična kao i u igri. Pillar of Autumn stiže na prstenasti svet. Vanzemaljci se iskrcavaju, a posada budi Master Chief-a. Dobija na čuvanje Cortana-u i beži na površinu. Kreće borba protiv vanzemaljaca. Besomučna borba. Baš kao i u igri. Isto kao što su se igrači žalili na jednoličnost nivoa, roman uglavnom protiče u manje-više sličnim opisima besomučne pucnjave. Tamo gde se pojavljuju marinci (ODST), roman je nešto zanimljiviji, kao i u pasažima koji prikazuju razmišljanja i strahove Master Chief-a. Međutim, tamo gde se Spartanac bori protiv Kovenanta, a kasnije i Poplave (The Flood), knjiga je naprosto dosadna. Stil pisanja Vilijema Dica značajno je životniji. Likovi su uverljiviji, a činjenica da je knjiga dosadna proističe iz toga što je zadatak bio da pretoči igru u knjigu, što je i učinio prilično doslovno. Tamo gde mu je dopušteno da skrene sa puta i doda nešto, tu se i vidi puna veština ovog zanatlije. U tom smislu knjiga je dobro napisana, ali je ispala loše. Toliko loše da mi je ubila svaku želju da nastavim da čitam knjige iz serijala, jer izbor je da se vratim na hladno pisanje Erika Najlunda. Neka, hvala. Vilijem je ipak dobro obavio posao, premda mi to nije bila neka uteha kad sam jedva uspeo da preguram kroz celu igru... pardon, knjigu.

Sve u svemu, ono što sam video od serijala veoma je loše. Obe knjige su se dobro prodavale, stoga što oni koji vole Halo i Master Chief-a imaju to što vole. Za one koji vole knjigu, makar to bio običan petparački akcioni roman, serijal Halo je promašaj. Ne preporučujem. Predstavio sam vam ove dve knjige kao školski primer loših posledica koje donosi industrija knjige i uglavljivanje franšize u što više različitih oblika.   Ispada da jedan slabiji pisac bolje piše od dobrog, jer je naprosto podela uloga u produkciji išla naruku Eriku Najlundu. Vilijem je praktično kažnjen zato što je dobro obavio posao. A najgore su prošli nedužni čitoci koji se ne lože na Halo jer za njih u obe knjige nema ama baš ništa.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora