Zafehouse: Diaries, recenzija

Igru sam spazio u okviru ponude Indie Royale. Ostale igre iz paketa mi se nisu naročito svidele, kao ni duplikat igre Avadon: The Black Fortress koju već imam. Obično se te grupne kupovine tako prave da se uz neki poznatiji naslov nezavisnog proizvođača tutnu i nekakve sitne igre sumnjivog kvaliteta. Računao sam, ako je Avadon u ovoj postavci "hit" ne daje mi se četiri-pet dolara za ceo paket od koga me zanima samo jedna igra - Zafehouse: Diaries. 

Zašto me je zainteresovala? Ponajpre zato što je nudila niz pojedinosti koje me veoma zanimaju. Posredi je igra preživljavanja. Igra u kojoj se borite protiv zombija. Igra koja je potezna. Igra koja je strateška i RPG u isto vreme. Zatim, najviše od svega, igra u kojoj je osnovna problematika koja se rešava sklad i nesklad grupe. Iskreno, nisam poverovao da će igra ispuniti sve što navodi reklama, a gledajući opise i komentare igrača počela je da me mori slutnja da je igra promašaj. Da su napravili zanimljiv interfejs, lepu grafiku, ali da su potpuno promašili ravnotežu delova. Igrači su se žalili na bagove, na veliku težinu, te na čitav niz drugih važnih tačaka.

Ovako počinje

Tako mi je Zafehouse: Diaries izmakla. Srećom po sve nas, ipak sam odlučio da je kupim. Na sajtu proizvođača košta 9.99$ ali vam u cenu uraćunaju PDV, tako da je bolje da je kupite sa GOG-a. Igra je, takođe, u trci za Greenlight. Igrao sam je. Igram je. Sasvim je drugačija od svih predrasuda koje sam sklopio, a sumnje su mi razvejane. Naravoučenije. Mislite o svemu što pročitate. Ne primajte se niti na reklame niti na kuknjavu igrača. Ako niste sigurni, pričekajte s kupovinom. I naposletku, verujte jedino nezavisnim timovima koji nastave da unapređuju igru koju su objavili. Već sa verzijom v1.1.8, proizvođač, Screwfly Studios, uspeo je da otkloni sve krupne nedostatke i napravi igru o kakvoj sam sanjao.

Iz dnevnika saznajete ishode odluka koje ste doneli pre tekućeg poteza

Prva velika pohvala razvojnom timu sledi zbog zvučnog i grafičkog doživljaja. Vešto koristeći fotografije, sjajne zvučne efekte i odsustvo muzike napravili su igru koja ima savršen spoj fotorealističnog i umetničkog. Cela igra se, naime, odvija kroz dnevnik grupe koja pokušava da preživi nedelju dana i dočeka spasilački helikopter ili nađe automobil, popravi ga i pobegne iz grada (to su dva različita moda). Stoga dizajn igre jedino u specijalnim efektima pruža umetnički upliv, dok je sve ostalo,zapravo, veoma stvarno, čime se igrač uvlači u priču da bi tako zaista mogao da izgleda dnevnik grupe koja se bori za opstanak. Taj utisak pojačavaju fotografije junaka kao i fotografije zgrada koje se nalaze u gradu. Istovremeno, dnevnik sa rukopisom, polaroidima, mrljama od krvi, skicom grada po kojoj se pokreću žetoni (svaki junak prestavljen je fotografijom i priručnim žetonom), trzalica od gitare, čep od piva, novčić, dugmić. kamičak. Tako igra u svakom trenutku izgleda sjajno, uverljivo, ali i ljudski, nesavršeno.

Ovo je komandni deo, tu na skici grada uz pomoć žetona i beležnice izdajete naređenja

Cilj igre u klasičnom modu jeste da družina nađe dovoljno podataka o tome gde i kada će doći helikopter, te na kojoj frekvenciji mogu da ih ulove radiom. Grupa počinje u gradiću u nekoj od dvadesetak kuća. Sa sobom imaju pištolj i nešto municije, bočicu pilula protiv bolova, grickalice umesto prave hrane i alata koliko su uzmogli da ponesu (kanticu benzina, špil karata, sunđer za tuširanje, šrafciger, kašiku, tiganj, spisak je uvek različit pri svakom početku). Svaki predmet ima težinu (što je važno za količinu koju družina može da ponese sa sobom), namenu i posebne osobine. Na primer, kašika je najbolja za kuvanje, ali može da posluži u bliskoj borbi. Pištolj je najbolji u bliskoj borbi i jurišu, ali veoma loš u čišćenju zombija oko kuće, lako se koristi i osrednje je bučan.

Pustio sam buvu da je Viktorija zapravo dobra prema siromašnima, sad je više vole

Tu sledi druga velika pohvala timu. Iz mnoštva jednostavnih elemenata uzdiše se veoma složen sistem. Zgrada u kojoj se grupa nalazi određena je brojem ulaza (prozora ili vrata) na koje zombiji mogu da nahrupe. Što zgrada ima manje pristupnih tačaka, to je lakše blokirati ih ili utvrditi. Svaki objekat ima zadatu količinu nameštaja koja može da se pretvori u materijal za barikade, te broj mesta pogodnih za zamke. Podaci o lokaciji sadrže još i fotografiju, zatim procenat pretraženih soba, broj zombija koji se nalaze napolju ispred zgrade i unutra. Tu je i spisak zaliha, oružja, opreme, lekova i hrane. Junaci imaju mogućnost da sami biraju aktivnost ili da im zadajete zadatke. Mogu da prave zamke, da pretražuju zgradu u potrazi za bilo čime korisnim ili pojedinim kategorijama opreme. Mogu da pokušaju da unaprede predmete i opremu koje imaju (na primer da naoštre nož za mazanje i pojačaju mu ubitačnost), da naprave diverziju (ehej, zombiji ovde sam, da puste glasnu muziku ili da naprave lomaču). Ukoliko žele da se zabarikadiraju mogu da postignu mnogo glasnim radom ili veoma malo ispotiha. Mogu da izađu iz kuće i patroliraju ili love zombije. Mogu da drže stražu ili gađaju zombije oko kuće (ubija ih, ali i pravi buku). Ukazaće se i drugi zadaci ukoliko se poklopi nužda, vrsta opreme i objekta. Na primer, u hotelu mogu da dremaju, ako su povređeni i imaju pravi lek mogu da primene prvu pomoć.

Kad padne noć, dnevnik čitate uz pomoć svetiljke, pa je svetlost prigušena

E, sad sledi možda i najveća pohvala timu. Nije sve u opremi i akcijama. Možda i najviše leži u samim ljudima. Premda na ishod svake akcije utiču brojne okolnosti koje zavise od sreće, okruženja i opreme, veoma veliku težinu igraju osobine junaka kao i njihovi odnosi. To je potvrđeno u praksi svih priča o preživelima. Instruktori koji obučavaju veštine preživljavanja uvek najviše ističu moral, moral grupe, pa tek onda važnost znanja i opreme. Ljudske odnose je teško oponašati u igri, ali Logan Buker i Dejvid Kid (glavni programer i dizajner, jedini članovi razvojng tima) našli su najbolji način.

Ovo je kičma igre, međuljudski odnosi. Kao što vidite prilično sam ih dobro povezao, ove strelice su predrasude...

Na početku, igra vam nasumično dodeli petoro preživelih. Razlikuju se po uzrastu, statusu i društvenom poreklu, zanimanju, polu, seksualnoj opredeljenosti. Odlikuju ih i predrasude, veštine i sposobnosti. Igra vam nagovesti ko štrči iz grupe, a ko može da postane stub zajednice. U odnosu na biografije između likova se stvaraju veze. One mogu biti pozitivne ili negativne, jednosmerne ili dvosmerne, čvrste ili uvek labave. Na primer, ukoliko su u grupi policajac i vatrogasac, sva je prilika da će moći da blisko sarađuju i imaju poverenja jedan u drugog. S druge strane u grupi kuvara, čistačica, automehaničara i fizikalaca, doktor medicine će štrčati. Odnosi nisu uprošćene veze već predstavljaju ishod upredenih niti koje spajaju i razdvajaju ljude. Možda bi doktor i inženjer trebalo da sarađuju, ali avaj kad je doktor crnac, a inženjer rasista. Svaka od pozitivnih i negativnih osobina može da bude više ili manje naglašena čime se prevazilaženje netrpeljivosti olakšava ili otežava.

Jedan pogrešan korak i cela družina gine

Nemojte da vas ovaj složen sistem obeshrabri. Njime je moguće upravljati. Zapravo je to ne samo poželjno, već imate neposredne i zaobilazne pristupe. Možete da napravite dve grupe tako da odvojite one koji se ne podnose. Možete da žrtvujete prznicu koji svima pravi problem. Uspešno obavljeni zadaci spajaju ljude, dok neuspeh vodi u svađu. Ukoliko imate bocu alkohola, tablu za šah, špil karata ili mnogo hrane ljudi mogu da se okupe i zajedno uživaju čime će se približiti. Ili posvađati oko izgubljene partije i poslednje kapi viskija. Postoji i mogućnost da smislite glasinu o tome kako je određeni lik rođak sa nekim drugim ili kako je pomagao siromašnima, bio vođa bande, slavna ličnost. Sami određujete obim glasine kao i kategoriju na koju utiče (društvenu, obrazovnu, starosnu, polnu). Što je glasina žešća, veća je prilika da više junaka burno reaguje. Ponekad može da dođe do toga da se cela grupa ujedini, a katkad se neki uvrede ili svi ostanu ravnodušni.

Dobro, nije baš cela jedan je preživeo

Zafehouse: Diaries je teška igra. Nijedna odluka nije jednostavna i bezbedna. Uvek može da se dogodi nešto nepredviđeno. Tu su i posebni događaji i dileme koje lome krhku ravnotežu družine. Neprestano se osećate ugroženi. Nema bezbednosti. Stalno ste na ivici brijača, a bira se između dva zla. Ako ranjenik sam sebe previja, možda će da pogorša povredu. S druge strane, ako mu neko previja ranu i ne uspe da obavi posao, nastaje svađa. Nijedan pristup nije savršen. Ukopavanje i barikadiranje dugo traje i neće doneti pobedu, ali će uvek biti bezbedne zone za predah. Sa druge strane, tumaranje po gradu donosi mnoštvo raznovrsne opreme i izvesniju pobedu, ali je veoma opasno zbog hordi koje mogu da vam pregaze družinu.

Planiranje izviđanja, juriša ili upada u zgradu

Neću da vam dajem primer kako tok igre izgleda, jer oni AAR opisi koje vam ponekad pišemo u ovoj igri sam sistem gradi. Igra se deli na poteze koji predstavljaju sat vremena u stvarnom svetu i ishod svih događaja beleži se u dnevniku. Tako nastaje priča koju možete da u svakom trenutku iščitate, snimite i kasnije pregledate. Tu je vreme za još jednu veliku pohvalu. Razvojni tim omogućio je da igru dopunjavate svojim sadržajem. Za početak, snimljeni dnevnik možete da obradite. Dopišete. Dodate slike i materijale. Takvog možete da čuvate za svoje potrebe ili da ga pošaljete na zvaničan server na kome se čuvaju u sređenom HTML-obliku.

Uh, ovo znači da smo negde pogrešili

To nije sve. Igra vam omogućava da kroz jednostavan (premda za sad pomalo šturo dokumentovan) editor ubacujete svoje likove, svoje slike za zgrade i nova zanimanja. Time možete da napravite da se u igri pojavljuju vaši drugari, vaš rodni grad. Naravno da sam ubacio novu profesiju, Porn Star. U nekoj novoj verziji biće poboljšani alati za građenje profesija, ali već u prvoj partiji dobio sam gej porno zvezdu kojeg su žene obožavale, a muškarci ga se plašili. Pokazalo se da je predstavljao sjajnu okosnicu družine i da je jedini štrčao neki nesretni inženjer. 

Sledi temeljna analiza statistika

Za one koji vole da čačkaju kod ili čak programiraju, igra nije zaštićena u tom smislu što je veoma lako moguće napraviti dodatke koji zadiru dublje od ovih kozmetičkih izmena. Premda ponovo kažem da razvojni tim nije baš napravio najlakši pristup (sve je u nekom zipu umesto u folderima) i nije se pretrgao od dokumentacije, ipak je lepo videti da su ljudi koji su programerski amateri uspeli da naprave lepe dodatke. Tu je ranac (povećava nosivost družine), nova oprema, promenjea težine predmeta (neko je hteo sapun od pola kile), snažnija puška koja glasnije gruva i još koješta što lako možete da primenite u igri.

Ovo je drugi mod igre u kome je cilj popraviti kamionče i pobeći iz grada

I to je to. Igra mojih snova, u kojoj su ljudi u središtu pažnje, u kojoj je neophodno paziti na odnose u grupi, u kojoj se beži od zombija, postavljaju zamke, traži oprema koja može i da se unapredi, pravi hrana, istražuje grad, sve je lepo dizajnirano, uverljivo, dosledno, veoma je teško, potezna je strategija sa elementima RPG-a, ima mnogo složenu strukturu, a jednostavne elemente. Može i da se dorađuje i dopunjuje. Kud ćeš više za svega 9.99$! Premda sam je nahvalio, nemoj biti govedo pa skini demo verziju i probaj da vidiš da li je igra za tebe. Mene je raspametila.

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora