Ovu igru razvila su dva Rusa i na prvi pogled nije ništa posebno. Najobičniji klon Minesweepera sa dopadljivom grafikom... i likovima... i upotrebljivim predmetima... i usavršavanjem kroz izgradnju baze... U stvari, uopšte nije kao Minesweeper, već samo uzima od njega najbolju osobinu, onaj osećaj nedoumice kad treba da kliknete na polje i otvorite ga a nemate pojma da li se ispod krije preko potreban zlatni ključ ili još jedan krvožedni neprijatelj. Istina, godina je tek počela, ali je posredi jedan od najozbiljnijih kandidata za Indie igru godine. Pokušaću da pojasnim...
Davno, davno, u dalekoj zemlji, ljudi su koristili magiju, kopali za manom kao mi danas za naftom, iskopali preduboko i rasturili ceo svet u plutajuća ostrva povezana čarobnim prolazima. Da li ih je to zaustavilo? Naravno da ne, zaustavilo ih je tek mutiranje životinja, buđenje nemrtvih i pojava crne magije koja je umalo uništila sve lepo. Na scenu je stupio hrabri paladin koji je krenuo redom po novonastalim ostrvima sa namerom da ih jednom za svagda očisti od raznorazne pogani.
Na samom početku biramo jednog od četiri lika. To su paladin, vampir, veštica i bard. Samo prvi dostupan je odmah, dok je ostale neophodno otključati prelaskom određenih deonica u igri. Svi imaju jedinstvene pasivne odlike, poteze u vidu ograničenog broja čarobnih zapisa, te količinu životne energije, oklopa i napadačkih poena. Na sve osim pasivnih odlika moguće je uticati tokom igre, nekada privremeno, a nešto ređe trajno. Posle izbora lika, sledi putovanje na jedno od ostrva, a njihova površina predstavljena je mapom dopadljivog izgleda, sastavljenom od kvadratnih polja. Na mapi je moguće pronaći kapije (tamnice), škrinje, žbunje koje krije blago, čarobne statue pa čak i jedinstvene zadatke koji odudaraju od ostatka igre.
Glavnina igre odvija se u tamnicama. Sastavljene su od unapred određenog broja spratova, a svaki se sastoji od kvadratne mreže prekrivene kamenim ili metalnim pločama. Kamene ploče otvaraju se u normalnim uslovima jednim klikom, a za metalne je neophodno nešto više "razbijanja". Moguće je otvoriti samo ploče koje su vidljive igraču, to jest one najbliže zaključanoj kapiji ili neposredno pored već otvorenih. Ispod ploča kriju se prazna mesta, raznorazni predmeti, magijski efekti ili pak neprijatelji. Naš cilj jeste da pronađemo zlatni ključ, kako bismo otključali kapiju i spustili se na sledeći sprat. Na kraju tamnice čeka nas "kraljica", a svaki peti sprat donosi predah u vidu prodavnice neke vrste.
Tu su i nasumično dostupni spratovi sa sporednim zadacima, poput pevajućeg kamenja čiju sekvencu treba da ponovimo tri puta, groba nepoznatog junaka, te mnogi drugi. Oni se pojavljuju umesto redovnih spratova, ali je moguće preskočiti ih po želji. U jednom trenutku otključava se baza, koju je moguće unapređivati kupovinom predmeta koji donose pasivne bonuse svim likovima u igri. Za ovo se troše zlatni novčići koji se sakupljaju u tamnicama. Njih koristimo i kod kovača, koji može da nam napravi bolje oružje ili oklop od početnog. Pojedini delovi opreme su pak dostupni samo kada ih otključamo prelaskom određenih tamnica sa unapred zadatim likovima.
Po čišćenju svakog pojedinačnog ostrva (što uključuje pobedu nad džinovskom kraljicom koju nikada nije lako savladati), otključava se i beskrajna tamnica, ali nažalost ne može da se koristi za "farmovanje" novčića, jer su autori mislili i na to pa "75% zarade u toj tamnici uzimaju sebi". Na likove u tamnicama utiču brojni faktori, uključujući moral, dostupnu količinu hrane, ali i posebne olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti, poput džina koji gađa vaše protivnike kamenjem, ili zapaljivog gasa koji ometa korišćenje vatrenih bombi. Što se bombi tiče, njih ima više vrsta i mogu da se sakupljaju nasumičnim otkrivanjem ili prave ukoliko posedujete sastojke i recepte. Isto je i sa čarobnim napicima.
Borba sa pojedinačnim protivnicima je jednostavna. Njihov napad će smanjiti vaš oklop ili zdravlje, a vaši napadački poeni njihovo. Postoje magije koje vam daju prvi potez (tako, ako im skinete svo zdravlje u jednom potezu, oni ne oštećuju vas jer su već mrtvi) ili oštećuju protivnike na daljinu, pretvaraju ih u ovce i slično, ali isto tako postoje protivnici koji kradu predmete iz inventara, koji vas gađaju sekirama svaki put kada upotrebite predmet, otvorite polje i tako dalje. Često je najbolji potez potpuno izbeći borbu, pronaći ključ i sakupiti što više korisnih predmeta pa nastaviti dalje na sledeći sprat, ali nekada je nemoguće, pa u takvim situacijama treba razmisliti o upotrebi predmeta koji privremeno pojačavaju napad, leče zdravlje ili popravljaju oklop...
Igra je veoma zanimljiva i nepredvidljiva. Nekada ćete imati "nabudžene" statistike pa opet neočekivano omanuti dva sprata pre kraja, iznervirati se i odlučiti da batalite malo igranje sa primarnim herojem, vratite se u lakše tamnice i pređete ih ponovo sa drugim likovima kako biste sakupili nešto novca i unapredili opremu ili bazu. Onda ćete pomisliti da možete da savladate džinovsko čudovište, probati još deset puta bezuspešno, navući dvadeset časova igranja u naslovu koji košta nešto ispod deset evra bez popusta, pa shvatiti da finansijski proračun, broj programera, veličina u gigabajtima i mnoge druge stvari koje su danas od "presudnog značaja" uopšte ne određuju koliko će jedna igra biti zabavna... a Dungelot to jeste.
14. ožu 2016.
Dungelot: Shattered Lands, recenzija
Objavljeno 14.3.16, Autor: Nikola B, Komentari: 1
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
Kul, eto ne bih ni cuo nikad za ovo da niste napisali recenziju.
OdgovoriIzbriši