The Ball, recenzija

Nije lako biti novinar specijalizovan za video igre. Svakog dana rađaju se i umiru razvojni timovi, započinju i okončavaju sjajni i ne tako obećavajući projekti, zapošljavaju i otpuštaju desetine ili stotine programera, dizajnera, majstora zvuka, crtača... Količina vesti koju svakodnevno moramo ispratiti je ogromna. Većina je potpuno nevažna za prosečnog igrača. Zbog toga ih filtriramo, prilagodimo i objavimo samo one najvažnije. Međutim, upravo zbog te lavine koja preti da nas zatrpa informacijama svakog momenta, često nam se zanimljive igre provuku ispod radara sve do samog dana objavljivanja. Upravo to dogodilo se naslovu The Ball, koji je još 2008. godine proglašen za najbolju modifikaciju u izboru zajednice okupljene oko projekta ModDB. Štaviše, sam Epic koristio je ovaj projekat da promoviše svoj Unreal Development Kit kao sjajan i pristupačan alat za nezavisne autore. Uprkos svemu tome, švedskom trojcu nekako je uspelo da nas uhvati nespremne. Možda je tako i bolje, jer su neočekivana zadovoljstva najslađa.

Posredi je, verovali ili ne, prava pravcata avantura sa pogledom iz prvog lica, koja se fokusira na prostorne zagonetke. Ukoliko ste igrali Portal, imate veoma jasnu sliku o tome kako jedna takva igra izgleda. Reč je o spoju akcione mehanike, logičkih problema i avanturističkog pristupa naraciji. Od klasičnih avantura razlikuje se nepostojanjem inventara i dijaloga, a od akcionih naslova potpunim odsustvom oružja. Kako se onda igra? Veoma jednostavno! Igrač koristi prepotopsku spravu nazvanu čekić da upravlja ogromnom metalnom loptom. Levi taster miša udara loptu i šalje je u dalj, a desni je privlači. Na taj način igrač može da šalje kuglu u raznim pravcima, ili je gura ispred sebe, kada ona postaje providna kako bi olakšala kretanje. Dodajte na tu prostu mehaniku mnoštvo prekidača i prepreka, skrivenih prolaza i neobjašnjivih efekata koje lopta ima na okolinu, i dobija se veoma zabavna igra koja će se sigurno dopasti svim igračima koji vole da koriste mozak umesto kažiprsta.

Osnovu igre čini kampanja sastavljena od osam uzastopnih nivoa. Ove deonice veoma su lepo smišljene, prostrane i sadrže brojne zagonetke čijim rešavanjem se otvara put dalje. Priča prati mladog arheologa koji, prilikom istraživanja neimenovanog ugašenog vulkana u Meksiku, propada ispod površine zemlje. Dok čeka da kolege dovezu novu dizalicu kojom će ga izvući, odluči da istraži pećinu u kojoj se obreo. Ubrzo pronalazi „čekić“ i misteriozne zapise o zaboravljenim počecima ljudske rase, bogovima sa neba i njihovoj neobičnoj kugli. Nešto dalje čeka ga džinovska lopta od gvožđa, kosti i zlata. Profesionalna radoznalost ne dozvoljava mu da ostavi tajanstvene predmete po strani i skrštenih ruku čeka spašavanje. Zajedno sa njim, igrač prolazi šest geografskih predela smeštenih u unutrašnjosti vulkana, rešava zagonetke i suočava se sa neprijateljima namerenim da ne dozvole da se kugla vrati do mesta sa kojeg je otuđena pre toliko vekova.

Najzanimljiviji deo igre svakako su zagonetke. Iako se sve odreda rešavaju uz pomoć masivne kugle, autori su uspeli da ih načine dovoljno raznovrsnim, kako bi mehanika igranja ostala sveža do samog kraja. Prvi nivo predstavlja svojevrstan tutorial koji ima za cilj da igrača upozna sa čekićem, kuglom i okolinom. Većina početnih zadataka svodi se na pravilno pozicioniranje lopte i igrača na za to određene prekidače ugrađene u pod ili zidove podzemnih zdanja. Međutim, već od druge deonice problemi postaju složeniji. Igrač je prinuđen da istraži okolinu i pronađe način da kuglu sprovede do prekidača, koji su često zaklonjeni naoko nesavladivim preprekama, izdignuti iznad površine tla, ili ih čuvaju smrtonosni neprijatelji. Pored kugle, čekić može da utiče i na određene poluge ili metalne kocke, koje su jasno istaknute grafičkom oznakom. Ovakvi predmeti uvek služe kao rešenje jednog dela zagonetke, a najčešće se koriste za aktiviranje specijalnih prekidača, sprovođenje električne struje ili uključivanje prastarih mašina.

Druga polovina kampanje uvodi višedelne zagonetke, ali i neprijatelje u obliku mumija, džinovskih buba te čovekolikih guštera. Kako je igrač praktično goloruk, za savladavanje protivnika mora da se osloni na ogromnu kuglu koju kotrlja ispred sebe. Obične neprijatelje moguće je pregaziti na više načina, ali kraljice i Tolteci, kako se nazivaju zubati gušteri, zahtevaju upotrebu logike i okruženja. Ne postoji nepremostiv problem, a rešenje se najčešće nalazi u neposrednoj blizini. Često je dovoljno kuglu namagnetisati, naelektrisati ili uvaljati u naftu, da do tada nesavladivi protivnici postanu bespomoćni. Um caruje, kugla klade valja. Na žalost, jedna deonica krije tri identične kraljice smeštene u različito okruženje, za čije prelaženje će biti potrebno više sreće i preciznosti nego razmišljanja. Međutim, ovo privremeno arkadno lutanje nikako nije dovoljno da umanji pozitivan utisak koji igra ostavlja.

Igrači koji se ne snalaze najbolje u prostoru ili nemaju iskustva sa aktiviranjem prekidača, a voleli bi da isprobaju ovo ostvarenje, nemaju razlog da to ne učine. Autori su omogućili jednostavno prikazivanje saveta u dnu ekrana, koji se mogu pozvati prostim pritiskom na dodeljeni taster u svakom trenutku. Razloga za ovakvu pomoć skoro da i nema, jer zagonetke nisu teške a pravo je uživanje rešavati ih. Mogućnost pogibije je mala, a kada se to i desi, igra vas oživi na prethodno snimljenoj poziciji. Tačke na kojima se snima napredak su česte i nalaze se na početku svake nove zagonetke, što znači da ni u jednom trenutku nećete morati da pešačite dugo do mesta gde ste nastradali. Na nekoliko mesta u igri imaćete priliku da se vozite, što dodatno razbija monotoniju i oživljava okruženje povezujući različite deonice na prirodniji način. Moram pohvaliti i sakrivanje određenog broja tajnih predmeta na svakoj deonici, čime se podstiče istraživanje sporednih prolaza.

Pored kampanje, igra poseduje i Survival deo, u kojem je cilj preživeti što duže u zatvorenoj areni koja se iznova puni novim talasima neprijatelja. Igraču se nudi izbor od četiri različite mape, naseljene brojnim prekidačima koji aktiviraju smrtonosne zamke za protivnike. Ipak, treba biti na oprezu jer umesto neprijatelja lako možete usmrtiti sebe. Za uspešno ispunjavanje određenih zadataka dobijaju se medalje, a ukoliko i vaši drugovi pokušavaju da prežive podzemni pakao, možete uporediti svoje vreme na internetu i jednom zauvek utvrditi ko je bolji sa loptom.

Ima li igra mana? Svakako. Iako priča krije preokret na kraju i sasvim je prigodna jednom nezavisnom ostvarenju, ostavlja brojna nerešena pitanja posle završetka igre. U grafičkom pogledu, može da zasmeta višak crvene boje, pa se stiče utisak da je svaka stena na koju naiđete nepresušan izvor gvozdene rude. Ipak, sve su to sitne i zanemarljive primedbe, tako da zaista ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg ne biste nabavili ovu igru. Iskusni igrači će je završiti za manje od osam časova, ako odole iskušenju da čitaju savete, ali predah koji The Ball pruža, u odnosu na brojne bezidejne naslove kojima smo svakog meseca bombardovani, zaista je preko potreban svakom aktivnom igraču. Ovo nezavisno ostvarenje nema ušminkanost jednog Portala i glas operske pevačice u odjavnoj špici, ali to ga ne čini ništa manje zabavnim. Uostalom, šta može biti zanimljivije od usporenog skoka kroz magnetno polje kugle, u nadi da na sledećoj platformi nema nagaznih mina?

Primerak igre za testiranje ustupio Tripwire Interactive

Nikola Bulj