25. sij 2011.

Greed Corp, recenzija

Pre više od godinu dana, sasvim slučajno, nabasao sam na sajt razvojnog tima W!Games. Ogoljen i siromašno dizajniran, nije odavao preterano dobar utisak. Uprkos tome, članovi tima bili su prisutni na forumu, te odogovarali na pitanja šačice slučajnih prolaznika. Posle kraćeg vršljanja po sajtu saznao sam da prave poteznu strategiju po imenu Greed Corp. Obradovao sam se. Nije da mi pored živih Heroja trebaju alternative, ali uvek je dobro videti malo sveže krvi. Nije bilo bitno što su pre toga iznedrili samo jedan naslov, i to simulaciju jahanja. Nisam mario što svoje igre nazivaju "hardcore-casual" ostvarenjima. Istini za volju, nisam se mnogo udubljivao, a sve i da sam želeo - informacija nije bilo. Posle izvesnog vremena, izjavili su da će se igra prvo pojaviti na aktuelnim konzolama. Izgubio sam interesovanje u deliću sekunde.


Već sam potisnuo sećanje na celu priču, kada me je jednog jutra u sandučetu sačekalo nakićeno saopštenje za štampu - nagrađivana potezna strategija stiže na Steam! Opsovao sam sebi u bradu i obrisao poruku. Par dana kasnije, na istom mestu me je sačekala kopija za testiranje. Setio sam se Vergilijeve opaske vezane za Danajce. Radoznalost je, ipak, nadjačala razum. Prihvatio sam izazov.


Priča se odvija u svetu koji naseljavaju četiri zaraćene strane. Kako to obično biva, nekada su živeli u slozi - tek kada su pojeli sve što im se našlo na dohvat ruke, počelo je gloženje. Sada svi samo pokušavaju da nađu svoje mesto pod suncem. Iako u početku deluje kao da je koegzistencija moguća, ubrzo će se pokazati da je sveobuhvatni sukob neizbežan. Svaka grupa ima svoje motive, te se tako u ranijim stadijumima igre čini da postoje pozitivci i negativci. Kasnije se, ipak, jasno vidi da nikome nije problem da do zvezda ide preko nagomilanih leševa. Čak se ni hipici neće potruditi da nađu miroljubivo rešenje.


Sa razvojem događaja upoznajemo se kroz veoma kratke i šture poruke koje dobijamo između partija. Priča je jednostavna i nenadahnuta, bez likova za koje bismo mogli da se vežemo. Tužno je što autori ne smatraju da je scenario nažvrljan reda radi, već da predstavlja odličan uvod u svet zvan Mistbound, te uvertiru u njihove sledeće radove. Kujući planove za osvajanje industrije preko noći, zaboravili su da unajme prave dramaturge.

Ali barem je ekran za izbor misija lep...

Mehanika je izuzetno jednostavna i na prvi pogled sveža i privlačna. Svaka misija predstavlja zasebnu bitku, koja se odvija na polju sastavljenom od heksagona. Zaraćene strane počinju partiju sa identičnim postavkama. Cilj je istrebiti sve koji nose odeću drukčije boje od vaše. Perjanicu igre predstavlja sistem uništavanja reljefa. Naime, svako polje sastoji se od više slojeva, tačnije - od jednog do šest. Uništavanjem poslednjeg sloja, polje nestaje sa bojišta. Osim taktičkih i vizuelnih promena koje izaziva, uništavanje šestouglova povećava iznos novca koji početkom svakog poteza dobijate od matice.


Jedine jedinice kojima je moguće upravljati su šetači. Kao što im ime govori, jedina akcija kojom raspolažu je - šetanje. Koriste se za zauzimanje polja i borbu. Na jednom šestouglu može se naći najviše šesnaest šetača, a borbe se odvijaju sudaranjem. Kada se sukobite sa neprijateljem, pobediće onaj koji je u bitku ušao sa većom armijom. Ako su vojske istovetne, obe će nastradati, a polje pripasti napadaču.


Na raspolaganju vam stoje i skupe letelice za jednokratnu upotrebu, koje služe za prebacivanje grupe šetača na inače nedostupno polje. Što se tiče jedinica, to je to. Ni građevina nema previše. Oružarnice omogućavaju pravljenje vojske, a ograničene su na osam šetača po potezu. Letelice je moguće praviti u neograničenim količinama, te je novac jedini ograničavajući faktor. Topovi ispaljuju đulad, a svako đule može da uništi do pet šetača, te jedan sloj zemlje. No, kako su ni topovi ni municija nisu jeftini, upotrebna vrednost im je pod znakom pitanja. Pri kraju partije se mogu pokazati korisnim, ali u ranijim stadijumima su čisto bacanje para.


Najbitnije građevine su tzv. harvesteri. Na početku svakog poteza, ova zdanja će uništavati po jedan sloj svog, kao i susednih šest polja. Uništeni slojevi pretvaraju se u zlatnike, a proces prestaje kada propadne polje na kojem je harvester izgrađen. Sakupljače je takođe moguće i uništiti, pri čemu polje na kom se nalaze nestaje, a susedna postaju siromašnija za jedan sloj.


Na prvi pogled se čini da, čak i sa ovako oskudnom postavkom, postoji ogroman izbor strategija. Na žalost, već po prelasku tutorijala postaje očigledno da postoji samo jedna razumna taktika. Mape su premale, a AI igra previše haotično da biste mogli da uzmete u razmatranje bilo kakvu alternativu. Na početku partije, potrebno je izabrati dva polja koja ćete čuvati. Na njima izgradite dve oružarnice, a šetače koje ste dobili na početku šaljete ka neprijatelju. Usput na zauzeta polja postavljate sakupljače. Kako mape nisu velike, brzo ćete stići do suparnika. Za to vreme, vaši harvesteri će ogoliti teren, usput vam dosipajući dukate u buđelar. Ni vi nećete gubiti vreme, već ćete unajmiti po šesnaest šetača u svakoj oružarnici. Bojište sada čine ostrvca, čiji broj zavisi od broja igrača. Potom sledi hladni rat - ko pre sagradi letače pobeđuje. Onog trenutka kada sagradite prvog letača, šaljete ga na tuđe ostrvce, i gradite sakupljača. Nakon nekoliko poteza, harvester će odigrati ulogu dželata, a vi ćete se pobedonosno osmehivati.


Osmehivaćete se tokom tutorijala, dok polako hvatate konce. Osmehivaćete se možda i do kraja prve kampanje, dok budete isprobavali različite strategije. Međutim, posle manje od sat vremena igranja, shvatićete da je ovo jedini siguran put do pobede. Ako ne verujte meni, verujte autorima - najveštiji AI koristi upravo ovu taktiku, svaki prokleti put!


Radnja igre odvija se kroz četiri kampanje, od kojih vas svaka stavlja u čizme druge frakcije. Već smo napomenuli da su razlike između grupa čisto kozmetičke, a priča dosadna i mlaka. Stoga jedinu razliku između kampanja čine jačina AI protivnika i dužina trajanja poteza. Čak se i dizajn mapa ponavlja. "Najgluplji" AI je doista veoma glup - prilagođen potpunim početnicima. Na žalost, tokom cele prve kampanje, samo ćete se sa njim i susretati, iako mu je mesto u tutorijalu. U drugoj kampanji, upoznajemo se sa malo veštijim kompjuterskim protivnikom. Njega krasi neka blažena nepredvidivost, i retke partije u kojima su svi protivnici ovakvi (početak treće kampanje) umeju da budu zanimljive. No, i njemu se ponekad dešava da izvrši samoubistvo na samom početku. Na pola treće kampanje, srećemo se sa "ekspertom", te igra ponovo postaje umobolno dosadna.


Skirmish režim je nešto svetliji, jer je moguće birati protivnike, a dostupne su i neke zanimljive mape. Ipak, da bi se otključala ova bojišta, neophodno je preći sve kampanje. Teško da će iko ko se prevari i odigra kampanje biti raspoložen za još malo Greed Corp-a. Postoji i multiplayer, koji nisam testirao iz prostog razloga što bih za to morao da unesrećim barem još jedno ljudsko biće. Jesam mizantrop, ali ne toliki. Walker se više puta ponudio da mi bude sparing partner, ali jednostavno nisam imao srca da mu to učinim.


Izgled igre je veoma jednostavan. Modeli jedinica i zgrada su simpatično karikirani, a animacije su pristojne. Bojišta se razlikuju po boji, predstavljajući livade, snežna polja i pustoši. Zauzeta polja se takođe razlikuju, iz razumljivih razloga. Autori su ubacili i potpuno nesuvislu smenu dana i noći. Na stranu što ne ide na ruku estetici igre, igranje tokom noćnih perioda je otežano ako do vas dopire ikakva svetlost. Muzičku podlogu čini jedna jedina kompozicija koja se besomučno vrti u krug, te posle nekog vremena počinje da burgija po mozgu.

Igranje na slepo i nije posebno zabavno....

Linija koja deli zdrave ambicije od čiste pohlepe nije uopšte tanka. Ljudi iz W! Games-a nalaze se sa pogrešne strane ove linije, što je postalo očigledno onog trenutka kada su skovali izraz "hardcore-casual". Posle više sati igranja i reflektovanja, nisam uspeo da otkrijem na koga su uopšte ciljali ovom igrom. Čini se da su hteli da sede na dve stolice, pokušavajući da udovolje i kancelarijskim službenicima koji utapaju tugu u pasijansu i Zumi, ali i posvećenim igračima koji su spremni da ulože više desetina sati u igru. Tako su završili sa proizvodom na koji će svaki samoprozvani strateg pljunuti s podozrenjem, a vikendaši... Pa, izgleda da im niko nije rekao da među ljubiteljima poteznih strategija ne postoje vikendaši.

Kopiju igre za testiranje ustupio dtp entertainment.


Autor teksta, Pavle 'Ketchua' Đorđević, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od marta 2008. godine do danas, a od početka 2010. jedan je od urednika mesečnika "Gameplay". Od juna 2010. godine radi kao jedan od autora tekstova za emisiju PlayGames. Učestvovao je i u radu nekoliko internet prezentacija i projekata, uključujući Eniaroyah magazin.

Sve recenzije istog autora

Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

Broj komentara: 5:

  1. Sta se zalis, ekran za izbor misija je lep...
    Hardkor-casual, tome nista ne fali, ti jednostavno ne razumes. :P

    OdgovoriIzbriši
  2. Razmisljao sam da uzmem ovu igru, buduci da je na popustu trenutno, ali saveti nekih kolega gamera i ova recenzija su me odvratili. Misljenja, recenzije su poprilicno konfliktni, a nije me nesto odokativno privukla da je probam. Igara je mnogo, a vremena malo! Ne treba se bas sve igrati, a jos manje kupiti (za pet evra mozes komotno nedelju dana da se ranis ko covek, u zavisnosti od apetita i navika u ishrani)..

    OdgovoriIzbriši
  3. Istinu zboriš. Ja sam odustao posle tutoriala, a platio sam je manje od 2.5 evra kad su bili popusti...

    OdgovoriIzbriši
  4. A ja bas igram drugacije od tebe. Otvaranje je isto, mada ja cuvam na vise mesta po jedno do dva polja i onda na njima pravim topove. Posle sa topovima dokusurim protivnika. Naravno ovo uspeva jer je AI glup i uvek se kasno seti da kupi letace.

    OdgovoriIzbriši
  5. @DeCoy:Probao sam i ja tako. Često se ne isplati, jer top i jedno đule koštaju koliko i letač. A ako se nekim čudom desi da AI nije potpuno retardiran, doleteće ti i onda si džaba krečio.. :)

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!