Nerdook Productions, retrospektiva

Poštovani publikume. U ovom broju predstavljamo vam stvaralaštvo jednog od najnadarenijih  umetnika fleš-igara, Nerduka (Nerdook). Znam da je neuobičajeno da “male” igrice dobijaju mesto cele recenzije, ali ništa ne brinite – predstavljamo vam ocenu SVIH njegovih igara, kao i mali intervju. Čemu davanje značaja fleš-igrama? Zar na tržištu nema ništa “ozbiljnije”. Citirao bih predsednika Razvoja u EA Games-u, Frenka Giboa: “Igre za jednog igrača su rasa koja iščezava – na mreži  su inovacija, akcija (i lova – prim. ur.)”

Možda rečitije od tamo nekog producenta o značaju “malih” igara govori stvarnost. Igre nezavisnih timova, male i pogodne za instaliranje na raznim mobilnim platformama (iPhone, iPad, Android...), postaju sve igranije, sve prodavanije, što omogućava da se nezavisni umetnici prehrane. Sam Nerduk ostaje bez posla, ali nije zabrinut. Kaže, praviće igre i sa fleša preći na Andriod. Pa, vi vidite...

Ko je taj čovek? 

Zove se Sim. Iz Malezije je i ima 26 godina. Zaposlen je kao električar, a igre pravi iz hobija. Vrlo uskoro očekuje da će ostati bez posla, ali nije zabrinut. Praviće igre. Ugled lucidnog autora već je postigao podužim spiskom sjajnih (i vrlo raznorodnih) naslova: Gundown serijal (Shooting Spree, 1.2 i 2), RunDown 0.9, SunDown, Zombie Infestation (1 i 2), Super Mega Ultra serijal (Battle Robot i Evil Genius), Kimono Kim, Rat Race, Are You A Super Mega Ultra Evil Genius?!?, Bongo Boom Battlegrounds, ClueSweeper, Zombies Took My Daughter (predstavljenu u našoj Zombirami), Guy of My Dreams, Vertical Drop Heroes (kultni klasik!!!), Monster Slayers, Deadly Neigbours, Demons Took My Daughter, Dungeon Developer, I Am An Insane Rogue AI (moja omiljena) i Ninja Hamsters vs Robots (u izradi). Očekuje da će uspeti da istraje i proizvede po jednu dobru igru svakog meseca, s tim što će postojeće naslove prebaciti na Android i Unitiy platforme.

Zašto to radi?

Kad je bio sasvim mali, čuvala ga je baka, koja je vodila piljaru. Celodnevni boravak u prodavnici, s  bakom koja više misli na mušterije nego na unuče, zanimljiv je koliko i posmatranje kišnih glisti, pa je mali Sim seckao sličice i lepio na karton, gradeći svetove iz mašte. Kad je napravio prvu kartonsku kockicu počeo je da smišlja društvene igre i da gnjavi mlađeg brata da se igra s njim. Kasnije je naučio programiranje, a prvo delo bila je igra u – MS Excel-u! U školi je saznao za Flash, u kome i dan danas radi, sada već kao majstor ActionScript-a 3.

A je l' mu neko pomaže?

Sve radi sam. Gotovo sve. Naime, kao što ćete videti sa sličica, crteže radi sam kao i kodiranje. Za muziku mu pomaže devojka (sada već, verenica – čestitamo), nadarena pijanistkinja. Potvrđuje nam ono što već znamo iz saradnje sa nezavisnim timovima, da je najvažnije imati dobro razrađene postupke proizvodnje. Mnogi mladi autori izgube se u detaljima ili igru prave zbrda-zdola. Sim je razvio nekoliko osnovnih procedura koje sledi i koje usavršava. To mu omogućava da brzo privede izradu igre kraju i ostavlja slobodu da isrpavlja nedostatke. Kako sam kaže, većina igara iz “prve ruke” ispadne veoma loša i tek naknadnim podešavanjima dođe do vrcavosti u kojoj uživaju ljubitelji njegovih fleš-igara. Kao što ćete videti za njegove igre je karakteristično to što pravi male izmene u postojećim pravilima žanra. Izmeštanjem određenih elemenata, promenom načina upravljanja, ljupkom grafikom Nerdukove igre deluju veoma sveže. Osim toga, srž stvaralaštva mu je iskonski pogon igrača - “Pravim one igre koje bih želeo da igram, a niko nije napravio pre mene”, kaže Sim. Želeo je da igra Patapon na PC-ju ali budući da konverzija nije postojala, napravio je Monster Slayers. Hteo je da napravi muzičku igru, ali su kontrole bile preglomazne. Pojednostavio je sistem i dobio Bongo Boom Battlegrounds. Guy of My Dreams napravio je u pokušaju da ponudi igru za devojčice, dok je Demons Took My Daughter izvrnuta ideja Tower Defence-igara.

Pa, kakve su mu te, njegove, igre?

Pa, da pogledamo?

GunDown serijal

Prva igra koju je Sim ponudio na Kongregate-u bila je Gundown: Shooting Spree. Ne treba naglasiti da je grafika bila vrlo jednostavna. Kao i koncept igre. I naravno, bila je previše teška. Igrač je u ulozi snajperiste koji mora da prepozna metu i ukloni je. Za nišanjenje ima vrlo malo vremena. Mete su, inače, čiča-Gliše jedva santimentar visoke sa majušnim torbicama. Ima ih stotinak, a razlikuju se po boji košulje, torbe i glavice. Užasno ih je teško naciljati, a kamoli u gužvi raspoznati. Nišanjenje otežavaju baloni koji se pojavljuju svuda po ekranu. Nemoguća misija. Razradu ideje predstavljala je igra GunDown 1.2. Čikice su sada nešto krupnije, a posebno im se ističu glavudže. To što ih je lakše naciljati ne znači da ih je lakše raspoznati, s obzirom na to da se razlikuju po trakama na glavi, košuljama i torbama. Za razliku od prve igre, u ovoj postoji merač opasnosti, pa snajperista mora da bude veoma oprezan da ga ne opaze. Što duže nišanite i što više pucate, brže vas uoče i to je kraj igre. Takođe morate da pazite na protivničkog snajperistu i da pokušate da ga eliminište pre nego što vas ukeba. Igra je i dalje sumanuto teška, premda je Sim dopustio pet nivoa težine, uklonio dosadne balone i omogućio da biranjem različitih dodataka za pušku pomognete sebi. Infra-crveni nišan omogućava da duže ciljate, bez da vas otkriju, prigušivač omogućava da vas teže uoče ako promašite metu. Tu su još i laka konstrukcija oružja što ga čini bržim i preciznijim kao i satelitski telefon koji omogućava da prihvatite bolje plaćene poslove. No, tek će GunDown 2 biti pristojno igriv poduhvat. Naš snajperista se nalazi u podzemnoj železnici. Zadaci su lakši, a likovi krupniji, pa time i uočljiviji. Ponekad se dogodi da se sakriju iza objekata na metro-stanici ili čitaju novine pa ne možete da vidite koje im je boje kapa ili kravata. Policajci se pojavljuju povremeno i treba ih ukokati pre nego što vas uhapse. Na svakom nivou povećava se broj meta koje snajper mora da “skine”. Ako tri puta upucate pogrešnu metu, igra je gotova.

RunDown 0.9

Šašava i sumanuto brza igra. Ipak, tipična je za razumevanje Nerdukove inventivnosti. Zaplet je sledeći; na lebdećem ostrvu treba da sagradite farmu. Način igranja je kao svaka druga platformska avanutra. Skakućete, mrduljate se i kupite alatke koje vam trebaju za uređivanje ostrva; lopate uklanjaju zemljište, sekire obaraju drveće, pijukom kopate u rudniku, satara kolje životinje, kosir žanje pšenicu, kofica nosi vodu. U prodavnici (u kojoj ćete kasnije prodavati svoje proizvode), kupite mladunče, sagradite mu štalicu, hranite za pšenicom, za koju ste semenje takođe kupili u radnji, posejali je i pođubrili te redovno zalivali. U igri je i dostavljač koji ima spisak želja a koje nisu uvek samo gotovi proizvodi već i drugi predmeti koje možete naći na ostrvu. Naizgled veoma jednostavna igra, ali s mnogo mogućnosti. Takođe veoma teška, s obzirom na to da se dan i noć smanjuju sumanutom brzinom, a farma gubi novac ako ne zarađuje. Kad se budžet potroši, igri je kraj.

SunDown

Samuraj i nindže. Vrhunski elegantna igra. U smiraj dana (nebo je tamnožuto) samuraj stoji u polju. Oko njega fijuču šurikeni, a sleva i zdesna mu se primiču nindže vitlajući sabljama. Usamljeni ratnik ima samo svoju katanu i četiri borbena položaja. Jedan je pogodan za odbijanje šurikena, drugi za bitku protiv više neprijatelja, treći za izbegavanje udaraca, četvrti za precizne udarce. Svakom povredom, nebo tamni dok vam se na kraju ne smrači. Poene sakupljate uništavajući nindže i odbijajući šurikene kao i dodatne poene za kombinacije. Veoma teška igra, ali prikazuje Nerdukov smisao za umetnost izrade igara. Uz ljupke zvučne efekte, SunDown je jedan od njegovih boljih “ranih radova”.

Zombie Infestation

Ovo je već ozbiljan poduhvat. Zombie Infestation je igra koja najviše podeća na Left 4 Dead. Tim se sastoji od četiri borca, Natali, Stenlija, Šegija i Hudija. Kontrolišete po jednog junaka, dok ostali za to vreme stoje u mestu i pucaju na zombije. Čučanjem se krećete sporije i skakućete manje, ali zato nanosite duplo više povreda hodajućim mrtvacima. Igra se sastoji iz pet epizoda koje se otključavaju sakupljanjem nekakvih žetona (token) na svakoj mapi. Osim toga, žetonima se plaća lečenje likova između misija. Šegi nosi sačmaru, Natali UZI, dok momci koriste obične pištolje. S obzirom da je postavljanje junaka veoma važno, igra liči na mešavinu L4D i Commandos serijala. Cilj je da izvedete grupu na sigurno pre nego što vas popapaju zombiji ili vreme istekne. Nastavak, Zombie Infestation donosi drugačiji način igranja. Za ZI 2.0 pre bih rekao da podseća na platformsku verziju Jagged Alliance uz zombi-tematiku. Na početku igre birate saborce, vrstu naoružanja i specijalne opreme. Prihvatate jednu od ponuđenih misija i stupate u borbu. Neophodno je probiti se kroz 2D platformsku mapu koja se skroluje samo na desno. Usput je zadatak da potamanite zadati broj zombija i izdržite poslednji juriš živih mrtvaca. Novcem od uspešno obavljene misije lečite članove tima i plaćate najam. Grafika je poboljšana u odnosu na prethodnu igru, a saborci su dobili AI koji se prilično dobro drži. Na raspolaganju je 10 random misija, više od dvadeset različitih vrsta pešadijskog naoružanja, od UMP-a do moćnog Dragunova. Meni je ZI 2.0 bila previše laka.

Super Mega Ultra serijal

Nerduk se ovde oprobao u skrolujućoj pucačini. Postavka je gotovo praiskonska. Ekran se skroluje sa desna na levo, tasterima pomerate robota, a mišem nišanite. Robot je zaista supersonično megastično ultrastičan, te ima štit koji usporava protivničke projektile. Osim toga što puca, može da koristi i posebne rakete protiv pešadije, tenkova ili letećih protivnika. Ekran se za tren napuni neprijateljima i njihovom paljbom, tako da super robotenko mora dobro da se pazi. Svaki nivo donosi novu vrstu neprijatelja, a naravno tu su i borbe protiv kraljica. Srećom, robotić ima i Mega Blade, ogromni mač koji može da pokosi i najtvrdokornije protivnike. Posle svake upotrebe mora da se dopuni. Igra je veoma ljupka i pokazuje Nerdukovu sklonost ka stilu izrade igara koji nazivamo – stara škola...

Sledeća igra iz serijala je Super Mega Ultra Evil Genius i sa pretnodnom igrom deli jedino naslov. Sim voli igre u kojima igrač podešava okolnosti. U Evil Genius-u, naime, igrač je u ulozi zloće koji želi da zavlada svetom. Na raspolaganju je nekoliko vrsta nitkova, od mutiranog miša, preko ludog naučnika ili generalisimusa, do zle gospodarice. Kad igrač odabere lokaciju tajne baze (razlikuje se samo po izgledu), dobija pet spratova i skroman početni budžet. U stilu menadžerske simulacije, zli genije popunjava prostor u skrovištu gradeći kancelarije, tajne arhive, sefove, laboratorije, dođo za treniranje nindži i druge zezalice koje uglavnom poboljšavanju a) priliv novca, b) sposobnosti stražara ili c) samog negativca. Cilj je da sagradite Doomsday Device i pokorite svet. Što je baza jača, privlači više pažnje (heat), pa svetske vlade šalju sposobnije agente. Igra ima ljupku grafiku i prava je milina gledati kako se stražari i agenti napucavaju dok naš zlikovac pokušava da odbrani bazu i uništi svet. Kad na nivou ima više protivnika nego stražara, pali se alarm. Tri takva alarma znači da su vam preoteli bazu. Najslađa je mogućnost da prevlačenjem (drag & drop) spustite bilo kog slugu na bolju lokaciju ili pravo u obračun...

Kimono Kim 

Kimono Kim je ljupka platformica. Igru ističem zbog toga što se jasno vidi Nerdukov smisao za jedinstvo složenosti i jednostavnosti. Nije dovoljno da igra ima dobru zamisao, dobru priču, važno je da  se kroz jednostavnost elemenata i njihovo uklapanje po načelu ekonomičnosti dođe do sinergije – do toga da svi elementi znače više od pukog zbira. Kimono Kim mora da spasi dedu velikog ratnika i generala koga su oteli Šogunovi ljudi. Na raspolaganju su joj mač, luk i ograničeni broj strela, te vrlo gipki pokreti koji doprinose dinamičnosti igre. Prelazeći niz platformskih nivoa cilj je da potamanite sve protivnike i na koncu oslobodite deku. Nivoi su podeljeni na savladive zalogaje, tako da uvek možete da igru nastavite u pogodnije vreme. Gotovo sve Nerdukove igre imaju autosave, što je veoma praktično za male, fleš igrice. Osim Story moda, igra nudi Speed Sushi i Survival, što je takođe zgodno kod Nerdukovih igara. Uvek ima nešto, delić igre koji se uvek iznova generiše, tako da većini njegovih igara možete da se vratite. Muzika i efekti u igri Kimono Kim imaju topao miris starih dobrih igara sa SNES-a. Ono što najviše cenim kod Sima (ili Sime?) je to što se ne trudi da oživi osmobitnu eru. Njegove igre nisu retro zbog toga što je to njegov stil ili zato što želi da bude deo retro-manije. One delijku retro iz jednostavnog razloga što su građene i pravljene na sličan način i iz sličnih poriva kao što su se nekada igre proizvodile...

Rat Race

Izraz u slengu označava dirinčenje kojem su izloženi zaposleni u velikim korporacijama. Cilj je zaraditi što više novca u toku pet dana. Igra se protiv AI protivnika ili ljudskog saigrača – ili samostalno kao trka s vremenom. Činovnika pokrećete od jednog do drugog računara. Mejlovi odmah donose lovu, statistike moraju da se postave na tablu, a izveštaji da se kopiraju i prenesu u arhivu. Mnogo posla, znači i mnogo stresa. Čikica vam ikonicom u oblačiću saopštava kojom potrebom će umanjiti stres (piškenje u WC-u, hrana u frižideru, a dosađivanje telefonom). Povremeno se pojavljuju bonusi koje treba pokupiti. I tako tokom pet dana, sve zamršenijih poslova, sve većih kancelarija i ko sakupi više love – neće biti otpušten.

Are You A Super Mega Ultra Evil Genius?

Ova igra je u stvari poboljšana verzija Super Mega Ultra Evil Genius-a. Broj stražara je ograničen, uvedene su nove vrste kao što je pas-čuvar. Igrač sada nema mogućnost izbora izgradnje objekata, već su mu ponuđena po tri, s tim što je moguće kupiti “reset”. Put do pobede je isti kao i ranije, sagradite nuklearku i ostvarite vladavinu nad celim svetom.

Bongo Boom Battlegrounds

Ova igra koristi endžin koji će kasnije biti dorađen i unapređen u igri Monster Slayers. Igrač je u ulozi zastavnika i dobošara carske vojske. Maleni ljupki mačevaoci, strelci i kopljanici, kao i svaka antička vojska, slušaju zapovesti koje se izdaju udarcem bubnja. Pažljivo slušajte ritam doboša. Pravovremene kombinacije tonova, kao i u svakoj drugoj muzičkoj igri, pretvaraju se u signal. Tup, tup, tap, tup – vaša vojska mašrira. Bum, bum, tap, bum – vojska prelazi u juriš. Maštovitim kombinovanjem i pravilnim praćenjem ritma, možete da otključate neverovatne bonuse. Osim što se misije prelaze zbog sakupljanja zlatnika i iskustva za borce, na mapama se nalaze i tri sirovine; drvo, hrana i dragulji. Sirovine se troše na kupovinu novih jedinica, popunjavanje i unapređivanje starih i nabavku specijalnih jedinica. Mnogo iz ove igre je kasnije ugrađeno u Monster Slayers. Nerduk priznaje da je Bongo Boom Battlegrounds, gotovo klonirani Patapon...

ClueSweeper

Ovo ljupko ostvarenje spaja Cluedo i Mine Sweeper. U ulozi ste detektiva koji na tabli mora da otkriva dokaze. Poput Mine Sweeper-a, kada kliknete na polje otvara se broj koji pokazuje sa koliko objekata se dotično polje dodiruje, uključujući i dijagonalna polja. Kao detektiv imate ograničeno vreme, tj. ograničen broj pokušaja. Zato mućnite glavom i pažljivo čitajte tragove. Kad otkrijete Objekat, to može biti oružje kojim je počinjeno ubistvo, neki od bonusa ili kaznenih efekata – ili trag. “Ubica je psihopata”, “Doktor je alkoholičar”, “Ubica nije Student” i sl. Pošto vreme istekne i sakupite sve tragove, pristupate dedukciji i, nadam se, rešavate ubistvo. Uspeh donosi novac za koji u prodavnici kupujete olakšice. I tako jedanaest puta dok ne rešite sva ubistva u New Eden-u. Idealno za ljubitelje Mine Sweeper-a i njegovih varijanti.

Zombies Took My Daughter

Iscrpni opis ove igre naći ćete ovde. Šta reći, dragulj u kruni Nerdukovog stvaralaštva.

Guy of My Dreams

Ovo je prva Nerdukova igra u kojoj je muziku pravila njegova verenica Kerol. U ulozi ste devojčice koja sanja o svom budućem princu na belom konju. Kao i svaka naivna mlada dama, naša junakinja zamišlja svog idealnog dasu da ima određenu boju kose, kože, očiju kao i oblik lobanje (?!). Zato kreće niz hodnik vremena i kako godine prolaze pokušava da među muškarcima koji nailaze pronađe onog koji što više liči na zamišljenog muškarca iz snova. Oprez, mlade dame! Dok nosite (vrlo... dobra metafora) muškarca pod miškom, otkrivate tri njegove osobine. Neke su veoma pozitivne, neke su negativne! Zato čak i kad nađete dečka koji savršeno odgovara po spoljašnjosti, možda ćete morati da ga se ratosiljate. Usput sakupljajte čokolade koji su uteha, a kad vam je dečko pod miškom, gledajte da pokupite i ruže, srdašca i dijamante koji povećavaju ljubavnu sreću (!!!). Ako ugrabite fasciklu dobićete dodatne poene zadovoljstva kroz karijeru. Ako nabasate na lobanju, dragi vam ugiba. Ako nabasate na crvenokosu furiju, ona vam preotima dečka. Inače, muškarca se lako oslobađate pritiskom na razmaknicu (!!!!). Što se bližite pedesetoj, godine brže prolaze (true, true!) i na kraju dobijate izveštaj koliko ste uspešni bili u lovu na muškarca. Simpatično, premda nisam siguran koliko bi se dopalo ženskoj publici, kojoj je i namenjeno. Žene, oglasite se!

Vertical Drop Heroes

Uh, ova igra je toliko dobra da je postigla kultni status! Potrudiću se da je temeljnije opišem u jednoj od predstojećih rubrika o fleš-igrama. Elem, princeza je oteta. Svet se generiše i počinjete na mapi sveta. Svaki stepenik na putu po mapi dovodi vas do platformskog lavirinta. Da, da, baš kao u Super Mariju. Dakle, iz običnih nivoa sakupljate ključeve, a iz Hramova oslobađate princeze. Spasite svih pet princeza da biste pobedili. Taj deo je manje više viđen, a ludilo kreće kad se generiše platformski nivo. Naime, umesto uobičajenog skrolovanja, naš vrli junak – pada. Da, zamislite da je ceo lavirint zapravo veliki odžak sa platformicama koje zaustavljaju pad našeg heroja. E, sad u padu može da “sleti” na kovčeg s blagom (otključava bonuse), na obično polje, na zamku ili protivnika. Kao u pravoj tamnici, stražari čuvaju zarobljenike. Kada oslobodite zatočenike preuzimate njihovu ulogu. Varvarin, Paladin, Sveštenik, Čarobnjak, Lopov, Rendžer i drugi RPG arhetipovi postaju nakratko vaš avatar i daruju vam posebne sposobnosti. Lopov može da se teleportuje, Rendžer puca iz luka i strele, Čarobnjak uništava platforme itd. Obratite pažnju na manu i HP. Na određenim nivoima otključavate artefakte koji dodaju različite specijalnosti svakom od heroja. Tako Varvarin dobija veći mač, Sveštenik odoru i sl. Igru možete igrati s prijateljem ili kompjuterskim igračem. Dakle, pet heroja, trideset čarobnih predmeta, dvadeset maski (menjaju igled vašeg junaka kad nije u “herojskom” modu), pet princeza – gde ćeš više.

Monster Slayers

Ova igra deli endžin sa Bongo Boom Battlegrounds-om. Nerduk je pojednostavio sistem sirovina, pa je ostalo samo sakupljanje zlata. Umesto hrane, drvne građe i dragulja, sada na pojedinim nivima dobijate alhemijske sastojke. Kombinacijom dva sastojka dobijate talisman koji priziva super-jedinicu. Osim što je gorostasna, dodaje razne vrste prednosti vašoj armiji. Vojska se sastoji iz četiri osnovna borca: mačevalac, kopljanik, strelac i konjanik. Svaki se razvija u pet drugih podvrsta kroz tri sloja. Tako mačevalac može da bude legionar ili berserker u prvom sloju, gromosek u drugom i plaćenik ili asasin u trećem sloju. Svaki oblik osnovnog borca ima dodatne sposobnosti, a osim po vrsti, junaci se razlikuju i po taktičkoj ulozi. Mačevaoci su dobri u napadu i odbrani, kopljanici su dobri u odbrani protiv konjanika, strelci su jaki u napadu ali krhki, dok su konjanici sjajni protiv strelaca i loši protiv kopljanika. Trudite se da između misija ojačavate i popunjavate svoje jedinice jer što veći nivo, to je borbena vrednost veća. Misije su uglavnom jednolične (potamaniti sve redom), a razlikuje ih broj i vrsta protivnika, a tu su i obračuni sa boss-ovima. E, sad, umesto bubnja, komande izdajete mišem. Kada jurišati, kada se povući, kada se braniti, a kada napredovati – u tome je veština vas kao generala koji upravlja plaćeničkom trupom. Inače, priča je prilično šaškasto duhovita jer je glavni junak duh pokojnog kralja, čime se i objašnjava zašto ne učestvuje u borbi neposredno. Svoje armije možete suprotstaviti armijama drugih igrača čime se dobija neka vrsta multiplayer moda. Sjajna igra.

Deadly Neighbours

Vaša porodica se sastoji iz tri psihopatska lika. Osim što su ubice u duši, duguju 25.000$ zlom lihvaru. Cilj je da se u nekoj vrsti potezne j-RPG strategije domognete novca i očistite komšiluk od drugih psihopata poput vas. Prvih nekoliko obračuna mogu da vam deluju veoma zbunjujuće, ali za ljubitelje strategija ima pregršt elemenata koji moraju da se komponuju. Na primer, dobijate novo naoružanje (ima ih ukupno sedamdeset pet!), nove taktičke veštine i sl. Svaki borac dobija pet akcionih poena po potezu. Svako oružje “troši” određeni broj poena, kao i kretanje. Oružje može biti dalekometno, srednjeg dometa i hladno (za blisku borbu), s tim što postoje i posebne zezalice koje proizvode smrtonosni (ili bar veoma, veoma opasni) “splash” - kanisteri benzina ostavljaju plameni trag, a tu su i otrovi, suvi led i druge podlosti. Porodica može da se potrpa u kola i jednostavno izgazi komšiluk, a najbolje i najuspešnije porodične timove možete postaviti drugim igračima u nekoj vrsti kvazi-multiplejera. Šašavost grafike, postavke i dubina mogućnosti koja vam je na raspolaganju da gotovo svaki detalj izgleda igre odaberete lično čine ovu igru zapanjujućim ostvarenjem. Ona je ujedno i prvo delo koje je Sim uradio u ActionScript-u 3.

Demons Took My Daugher

Sjajna mešavina platforme i Tower Defence-a! Demoni su oteli junakovu ćerku. No, žele da otmu i sve njene plišane igračke!! Ne dozvolite im! E, sad. TD element je u tome što se demoni pojavljuju iz portala na levoj strani. Pokušavaju da dođu do desnog ugla u kome su plišane mede i zeke. Naš junak je pokretan, može da skakuće, kreće se levo i desno, te zamahuje ogromnim mačem. Osim toga ima prostora da postavi osam blokova. Svaki blok ima ulogu tornja i može biti okrenut na levu ili desnu stranu, u odnosu na to da li želite da gađa demone koji dolaze ili one koji odlaze. Uništeni demoni iza sebe ostavljaju oblačić (duša). Duše morate da sakupljate, jer njima kupujete nove blokove. Kao i u svakoj TD igri, demona ima raznih vrsta, brzi, spori, glavni demoni i sl. Igra traje četiri puta po sedam nivoa, s tim što je svaka grupa od četiri nazvana po jednom smrtnom grehu sa glavnim demonom na poslednjem nivou u grupi. Ukolko ste savršeno odbranili medice i zekice, dobijate zlatnu dušu kojom kupujete pobošljanja za glavnog junaka. Neverovatno zarazna igra. Nije preterano teška, a sistem kupovine i postavke blokova veoma je zanimljiv. Omogućava vam da praktično u trenutku promenite konfiguraciju odbrambenog polja. Sloboda koju imate prilikom postavljanja blokova, te činjenica da junak lično učestvuje u borbi sa moćnim mačem, dovoljno govori o tome da su đavolci koji vas spopadaju veoma tvrodokorna sorta... Sjajna igra!!!

Dungeon Developer

Ova igra sledi stopama Dungeon Master-a i Overlord-a, s jednom ključnom razlikom. U pomenutim igrama cilj je da osujetite heroje izgradnjom lavrinta tj. tamnice ili laguma. U ovoj igri, zadatak je da dizajniranjem pomognete herojima da ubiju crvenog zmaja koji leži na petnaestom nivou! Dakle, na svakom od nivoa dobijate ulaz i izlaz, te nekoliko unapred zatadih polja kao što su polja sa čudovištima, blagom i sl. Kupovina svakog polja košta, tako da zavisite od uspeha svojih pulena. Glavna trakalica u ovoj igri je što treba potrošiti da bi se zaradilo. Na primer, heroji neće hteti da se zadrže u lavirintu bez nagrada. Osim toga užasno su dezorijentisani u lavirintima s račvanjima, pa morate da posejete pokazivače s vrećicom zlata koje će ih motivisati da idu dalje. Kad prođu sve lavirinte prikladne za svoj nivo iskustva, izlaze na površinu i troše novac u krčmi, prodavnici i sl. Takođe plen koji pronađu možete da im dodeljujete i tako poboljšate sposobnost heroja da prežive avanturu. Kupovinom otključavate sve dublji i dublji sloj tamnice. Uskoro počinju da dolaze novi mladi heroji. Lopovi razotkrivaju zamke, Čarobnjaci čaraju čarolije, Sveštenici se leče, Varvari udaraju snažnije i sl. U svakom trenutku pratite napredovanje vrlih junaka i možete da obustavite avanturu, da biste ih sprečili da izginu. Cilj je da napravite tamnice koje će biti izazovne ali ne i smrtonostne, kako bi junaci mogli da dobiju blago, opremu i nivo iskustva, te da dovoljno ojačani stignu do crvnog zmaja i utamane ga. Što pre obavite zadatak, dobijate platinijumski, zlatni, srebrni ili broznani pehar. Što reče Nerduk, ovo je “dungeon crawler” u kome ste vi - “dungeon”!

I'm Insane Rogue AI

Takođe jedna od mojih omiljenih! Igrate kao – poludeli AI. Cilj je da preuzmete jednu po jednu fabriku, bazu, laboratoriju – tako što ćete hakovati sve računare i na koncu staviti pod kontrolu i glavni računar. E, sad. Vaš AI počinje sa 40 “cycles” jedinica. Svaki potez; hakovanje, preuzimanje droida, paljenje ili gašenje svetla, zaključavanje vrata ili aktiviranje specijalki – troši procesorsko vreme. Hakovanjem terminala stičete nove “cycles” poene. Ljudska posada se brani od vaših nepodopština na različite načine. Hakovanje, naime, traje pet sekundi. Za to vreme naučnici ili naoružani stražari mogu da vas osujete. Tehničari to ne mogu, ali zato mogu da upale svetlo. Gašenjem svetla zastrašujete civile, a to obično znači dosadne naučnike. Posle izvesnog vremena pojavljuju se i naoružanu roboti, te robotizovana mitraljeska gnezda. Telefone možete da aktivirate i tako naterate ljude da pohitaju da se jave. Dakle, imate nasilne i nenasilne načine da preuzmete objekat. Razlika je samo u otključavanju pojedinih achievement-a. Lančane akcije donose više novca, a to znači da možete da kupite više poboljšanja između dva nivoa. Ova igra ima do sada najbolju grafiku i najkomičnije efekte. Šteta samo što je vrlo brzo pređete. Ostaje igranje unedogled slučajno generisanih objekata u kojima se pojavljuju specijalni agenti svetskih vlada. Ruskinja može da uništi hakovane računare (tako da ne možete da ih koristite za kratak spoj), Amerikanac liči na karikaturu Sema Fišera, Japanac na nindžu. S druge strane, kiborg ubica neodoljivo podseća na Terminatora. Igru gubite ukoliko potrošite sve “cycles” poene. Svaka čast Nerduku.

A vi?

Pravite li vi igre? Da li biste voleli? Kakvu biste igru napravili da možete? 

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Novinar je mesečnika "Gameplay" od januara 2006. godine, a glavni i odgovorni urednik od januara 2010. godine. Bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora