Prvi utisak: The Next Big Thing

Kada sam završio igranje igre Runaway: A Twist of Fate, kroz glavu mi je prošlo samo jedno pitanje - šta je sledeće? Šta je sledeći potez za Pendulo Studios? Znajući kojim tempom rade, novi projekat ne bi uskoro stigao na police. Ali šta će zapravo biti "novi projekat"? Nadao sam se da će biti dovoljno promućurni da shvate da ne smeju (ni u ludilu) da naprave još jedan Runaway. A onda su, pre skoro godinu dana, najavili The Next Big Thing. Uh, dobro je...

Posle sat vremena igranja, stekao sam utisak da, uprkos (ne)opravdanom strahu igrača, The Next Big Thing nije Runaway. Ako se osvrnete na prethodne igre španskog tima, uvidećete da je humor uvek bio neizostavan deo recepta, u manjoj ili većoj meri. Sada je, čini se, humor zapravo kamen temeljac scenarija. Lice me i dalje boli od smejanja, a moguće je i da sam pustio koju kapljicu (mada ne priznajem ništa).

Igra koristi isti engine kao i A Twist of Fate, te je grafički stil blizak prethodnom ostvarenju. Promena tematike, vremena i mesta odvijanja radnje, pak, donosi potrebnu svežinu. Muzika je nenametljiva i prijatna, a kvalitet glume za sada zadovoljavajuć.

U istih tih sat vremena, naišao sam na svega tri ili četiri zagonetke, koje su bile veoma lake. Nemam iskristalisano mišljenje o ovome, jer je sasvim moguće da je igra tako postavljena da bi se igrači uživeli u priču bez smetnji. Konačni sud na tu temu ćete dobiti u recenziji.

Obradovalo me je što se Pendulo i dalje drži svoje altruističke dizajnerske filozofije. Postoje dva vida pomoći za manje vešte igrače, a pored snimanja pozicije gde i kad želite, ubačen je i checkpoint sistem. Igra je, ukratko, savršeno udobna i u potpunosti okrenuta ka igraču.

Sve u svemu, The Next Big Thing obećava. Ostaje nam da vidimo još da li će ispuniti obećanja. Recenziju možete da očekujute oko datuma izlaska.

Primerak igre za najavu ustupio Extreme CC.

Autor teksta, Pavle 'Ketchua' Đorđević, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od marta 2008. godine do danas, a od početka 2010. jedan je od urednika mesečnika "Gameplay". Od juna 2010. godine radi kao jedan od autora tekstova za emisiju PlayGames. Učestvovao je i u radu nekoliko internet prezentacija i projekata, uključujući Eniaroyah magazin.

Sve recenzije istog autora