Prethodna i ova igračka godina sigurno će biti upamćene po velikim iznenađenjima. Neki su vam obećavali kule i gradove, a dobili ste štalu. Drugi su se nakratko popravili. Možda je najgore bilo ono kada su igrači znali šta im sledi, dok su se izdavači međusobno gađali reklamama "najbolja igra je moja". Prodaja prazne priče, ništa drugo. U svakom slučaju, isti vrtlog (lošeg) iščekivanja dohvatio je i naslov francuskog razvojnog tima Cyanide - Game of Thrones.
Džordž Martin ima armiju ljubitelja, koji će, kao i autor ovih redova, da zapene na sve što ima veze sa njegovim štivom. Priča o Morsu, bratu iz Noćne Straže i Alesteru, moćnom grofu čija je kuća Sarvik (Sarwyck) verna Lanisterima, zaslužila je pažnju. Tu je i taj najavljivani sistem borbe, sa taktičkim usporavanjem vremena, te Vesteros i svi poznati likovi pri dvoru i van njega.
Najverovatnije je da će se igračima najviše svideti Mors, jer Alester ne uliva toliko strahopoštovanja. Osim toga, važni NPC likovi vam nepotrebno naturaju na nos da jedan kolje dok drugi priča. Pošto ih vodite odvojeno, u jednom trenutku velike kulminacije likovi će se susresti. Ako ste spremni da se propatite dok ne stignete dotle.
Osim dobre priče i zanimljivih glavnih likova, ostatak igre je, nažalost, propast. Prema rečima jednog od ljudi iz razvojnog tima, pre sedam godina počeli su da je rade, a čak su i priču sastavljali uz pomoć čika Martina. Samo jednu stvar da vam napomenem, pre svega. Znate i sami da najviše pljuvanja padne na igre, pa i izdavače ili razvojne timove koji tvrde kako će uraditi nešto vrhunsko i pri tom naprave nešto na brzinu. Za velike firme poput EA to je kao dobar dan jer ionako plivaju u parama, ali za Cyanide je to žalosno. Sedam godina ne znači im očigledno ništa, jer su nam pokazali u igri upravo ono što ne volimo. Na jakom su glasu bili samo zbog imena i ni zbog čega drugog. To je definitivno ono što igrači najviše mrze, a ljubitelje progoni u snovima.
Game of Thrones podseća na originalnog Witcher-a, ali samo po izvedbi. Pogled sa postavljenom kamerom preko ramena vešeg lika i način na koji ulazite u borbu ili sakupljate predmete, a i sam sistem kreiranja lika. Napominjem, sve to samo podseća. Taktičko usporavanje borbe je melem, novina koja bi mogla u drugim igrama da se koristi, jer je dinamična i zanimljiva. Imajte i na umu da određene sposobnosti imaju kontranapad koji može da bude fatalan, što je odlično za dinamično taktičko razmišljanje. Ali u principu, Mors se fokusira na snagu dok je Alester gipkiji. Mors vodi psa sa sobom, dok Alester kao crveni sveštenik koristi moći boga kome se klanja. Pored glavnih statistika lika, tu su razni stilovi borbe i sposobnosti, a na kraju i poeni koji se troše na veštinu za rukovanje oružja ili oklopa.
Zabava, ipak, kratko traje. Zašto? Zato što vam je u svakom trenutku nametnuta družina, a kada je nema, lemate kao da ste Hulk. Koja je sad pa to logika, pitate se? Borba i gotovo cela igra je jedan veliki interaktivni filmić. Linearno tumaranje i kokanje do sledeće scene kada pričate, a to ume žestoko da smori. Da se ne radi o Igri Prestola, ko zna da li bi se iko setio da napiše ikakvu vest o ovome. Poprimljen je uticaj Dragon Age-a, ali čak ni tamo nije toliko bilo dosadno tući se neprestano. Verovatno zato što neprijatelji nisu iskopirani modeli jedan preko drugog. 'Ajd da se to ne vidi, nego je smešno i žalosno u isto vreme kada gledate stražara koji pomera facu isto kao i njegov klon koji stoji odmah pored.
"Pravih" NPC likova gotovo da nema. Možete pričati samo sa onima koje vam igra odredi, oni su uglavnom važni za centralni tok priče i vide se kao iz aviona onome ko je pročitao makar i prvu knjigu. Pobogu, pa da li su današnji razvojni timovi toliko pukli u glavi da ne znaju šta je jedan kvalitetan RPG?! Sloboda je maltene nikakva, svodi se na to da zađete iza nekog ugla i izvadite nešto iz nekog sanduka. Stojim pored Čeličnog Trona, nekoliko vazala sa kraljicom je oko mene i jedina stvar koju mogu da uradim nije pričanje sa njima! Već da pokupim papire koji leže odmah do trona. Gospo kraljice, ljubazno ću vam maznuti papire koji su vam tu odmah pored noge.
Dakle sloboda je nikakva, jer šetanje ništa ne znači kada ne možete nigde ući, gotovo ni sa kim popričati. Lokacije su umnogome iste, izuzetno prazne i stvaraju utisak nekakve nepostojane atmosfere. Nema ljudi, nema života, nema mogućnosti da se osećate kao da ste u Vesterosu ili bilo kakvoj normalnoj RPG igri. Glupost neverovatna i neoprostiva. Čitave lokacije su takve, poluprazne. OK, snežna šuma je super i ima dobru atmosferu, ali skoro da nema nekog života u njoj koji bi mogao da vam održi to sećanje. Samo strepnja da nešto ne izleti iza ugla, što se na kraju i ne desi. Noćna straža je puna pobratima, koji nešto pričaju nečujno međusobno i ne žele da vas vide. Neklikljivci - tako sam počeo da ih zovem.
Ali isto tako je neverovatno koliko glavni NPC likovi poput Varisa mogu da vas navedu da igrate dalje jer očekujete taj tračak nečega što nažalost ne postoji. Da ne zaboravimo na tri magična prodavca oklopa, napitaka i oružja koji se uvek negde pojave. Svaki prokleti NPC u gradu plače kako nema šta da jede, dođe vam da ih sve zadavite i da im skratite muke. Igra vam to ne dozvoljava, ipak.
Grafika je, bez ikakve šale, gora od igara iz 2008. godine. Kada uzmete u obzir sve navedeno, onda će vam kao i meni biti nerealno da je neko za sedam godina uspeo da uradi samo ovo. Pa šta su radili? Ništa. Predlažem da neko sedne sutra za računar osrednje jačine, nađe neke tutorijale za modeliranje likova i uradiće mnogo bolji posao od Cyanide-a. Da ne pominjem da je u nekim trenucima sinhronizacija sa likovima dok pričaju jadna i ispada iz svakog konteksta. Braću čuvare kada vidite već treći put smuči vam se život, a oni nisu jedini. 3D modeli su katastrofalni, kao i teksture. Da li bi ovo bilo toliko bitno da je posredi jedan dobar RPG? Ne bi, zaista. Meni je muka da gledam jednu te istu teksturu oklopa ili oružja, pa čak i na onim koja su kategorisana kao specijalna. Mislim, nekakva kategorizacija mora da postoji, a ako izgledaju isto možete da zaboravite na snalaženje šta su gaće, a šta su chaimail-boskerice.
Muzika je većim delom serijska, tako da nemate nove numere, već uživate u onima koje ste i čuli mnogo puta. Izbori u toku razgovora su raznovrsni, ali dok sam igrao sve se svelo na jedno te isto. Bio ja najgori skot ili dobrica, saslušaće me i kraljica lično. To je brutalno smešno ako poredimo Martinovo štivo i ono sa čime igra pokušava da se hvali. Sve vam se nasilno nameće, scene i razgovor, da ćete u jednom trenutku kliktati kao blesavi samo da se noćna mora završi.
Višečasovno igranje ovog naslova žestoko me je razočaralo. Mnogo mi je krivo i žao, jer sam toliko očekivao. Svako će se razočarati, jer dobra priča ne može da spasi ovu igru niti da je dotera bar do nekog proseka. Zašto su, pobogu, ovo uradili, kada su imali sedam dugih godina za smišljanje svega i svačega, zašto? Uprskali su najgore moguće, gore od večitih studenata. Jedino što mogu da vam predložim jeste da ovaj naslov izbegavate u širokom luku. Nikada nije ni postojao, tako na njega gledajte i biće vam lakše. Ne očekujte recenziju od mene, nema šta više da se vidi. Do kraja je sve isto i tmurno, provereno. Ova igra nije dostojna recenzije, jer ju je njen tim doveo do dna koji nije zaslužila.
Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima:
Што већа нада, веће и разочарење! :(
OdgovoriIzbrišiПросто немам речи. Како им је успело да упрскају за 7 год. развоја уз директну сарадњу са Мартином!?
Hmmm... Za mene su kvalitetna priča i dosta izbora i posledica dovoljno da učine jedan RPG sigurno vrednim igranja bez obzira na to kako je ostatak igre loš. Alpha Protocol recimo... Jedna od najružnijih UE3 igara, bagovita, užasna mehanika napucavanja, u mnogo čemu knjiški primer loše dizajniranog gejmpleja. Ali zato ima odličnu priču i vrhunski napisani dijaloge i neverovatno je što se tiče mogućnosti izbora. I to mi je dovoljno. Tako da će se ovo sigurno odigrati čim bude vremena. A neke stvari koje si naveo se mogu zameriti i realno odličnim RPGovima. Prvi Witcher je bio ozloglašen po reciklaži modela ne samo za obične vojnike i likove nego i za važnije NPCjeve a toga ima i u nastavku ali srećom u mnogo manjoj meri... A to što ne možeš da ulaziš u kuće i pričaš sa većinom likova na ulicama je isto česta pojava. Po meni je bolje to nego da svi oni imaju isti glas i da možeš da im postavljaš ista pitanja i dobijaš iste odgovore. Ili da upadaš svakome u kuću i preturaš po kovčezima i ormarima a niko ni ne obraća pažnju na tebe. To mi se nikada nije sviđalo...
OdgovoriIzbrišiPretpostavio sam da će se neko setiti Alfa Protokola, dobar je primer. Alfa je ipak bio zanimljiv i igriv do kraja, sa svim svojim očiglednim problemima. Razgovor između likova je za nauk svima koji će se baviti pisanjem kvalitetnih dijaloga u video igrama. To može samo Obsidian, kao i da zasere u programiranju...ono što je najbitnije, Alfa je bio RPG. Witcher isto, DAO takođe. Ograničeni u nekom pogledu, ali nude pravu bajku za pamćenje. Sličnost sa GoT i njima je velika, na nekom generalnom planu i čika Martinom u pozadini. Ali GoT uopšte nije dobar kao RPG :(
OdgovoriIzbrišiProbaj, videćeš. Upozoren si ionako. Ako sam ja primio critical hit u optimizam i nadu, ne moraju svi :)
Najveći problem sa GoT igrom je što je morala biti dobra. U startu su imali taj problem. Zašto? Prvo, poznato ime, a drugo, RPG je i nahvaljen je da će biti verodostojan. Pretočeno je u linearnu bljuzgavicu, ako zanemarimo grafiku. Drugo, prazan je svet, a razgovor vodi u jednom te istom smeru. U isto vreme, neki put tako smara. Evo jedan blesav primer: Kažem ja Sersei da mi ostavi brata na miru, onako drsko je prekinem u sred rečenice, a ona kaže "Nema frke, evo saću." Mislim, WTF?! Mormont je smorio boga oca sa ponavljanjem "ti si u Noćnoj Straži, nema spavanja sa ženkama i opijanja blah blah". Govori to čoveku kome je nadimak Butcher, uz to je i veteran. Tačno se vidi margina dokle je Martin radio scenario, a gde je Cyanide umešao svoje prste. To znam jer sam gledao seriju i čitao knjige, jednostavno se primeti. Treće, sve se svodi da ideš od deonice do deonice i tučeš se sa grafičkim pobratimima. Jedino i jedino zanimljivo je tamo gde se vidi da je Martin bio umešan makar malo. Pored sistema borbe, koji je zaista dobar.
Zbog toga, jeftinije je kupiti knjigu i pročitati je. Knjiga je takođe jedno "linearno" iskustvo, ali definitivno nije dosadna. Makar čitana i dva puta svaka bila.
The camera... oooh the camera!
OdgovoriIzbrišiOvo nekada treba probati
OdgovoriIzbrišihttp://www.rockpapershotgun.com/2012/05/28/a-mod-of-a-game-of-thrones-crusader-kings-ii/
http://citadel.prophpbb.com/topic520.html
Postoji i sličan mod za prvi deo od istih autora valjda. Ja sam par puta mislio da počnem da igram CK2 od kako je izašao ali ne uživam baš u tim Paradoxovim strategijama pa sam mislio da ću se smoriti iako sam za taj serijal čuo da je dosta dobar i pristupačan.
RockPaperShotgun je nahvalio igru i srdačno je preporučio svim fanovima dobrog RPGa http://www.rockpapershotgun.com/2012/06/01/wot-i-think-game-of-thrones/
OdgovoriIzbrišiEvo šta kaže čovek koji je veliki fan Martinovih dela i decenijama igra RPG igre
In short, it’s a troubled roleplaying game but also a really interesting and strong one. Every misfire is met by a triumph of some sort, and the one thing it is not is a lazy, perfunctory cash-in. It’s an epic that doesn’t quite have the budget to be an epic, but strives its hardest to be one nonetheless. It’s much more like the kind of experience I’d hoped for from Risen 2, which sadly turned out to be a stereotype-laden exercise in hollow jolliness. This is thoughtful, heavy with a sense of consequence and impressively nasty even despite stylistic and apparent budgetary failings. After the woeful Genesis, it’s also Cyanide very much making good on the huge license they lucked into.
Mislim da je i Link svestan da se pošteno ogrešio o ovu igru sa svojim tekstom.
"Priča je dobra, ali igra je bagovita" - u prevodu, zar ne?
OdgovoriIzbrišiVidiš Predraže, jedna stvar mi nije jasna kod te hvale koju navodiš. Nevezano za RPS, nego uopštene hvale za GoT RPG kao igru. Pored brobenog sistema, kojeg sam i sam pohvalio, svi (koji hvale igru) hvale priču i dižu je u nebesa. Većina pozitivnih utisaka hvali samo priču. U potpunosti se slažem sa tim stavkama. Ali, iz koje perspektive treba da gledamo na igru?
Cyanide je radio akcionu RPG igru, baziranu na Martinovom univerzumu. Dakle, igra je od tog francuskog razvojnog tima, rađena sedam godina, sa već postojećom pričom. Ta priča, koja je samo čika Martinova, postoji odavno! Dakle, šta su oni, Cyanide, kao razvojni tim uradili? Martin je napisao knjige, Martin je napisao scenario za seriju i birao neke glumce sam. Martin im je oberučke pomogao za priču igri. Što je popularniji, tim bolje po njega kao pisca. Priča je, u potpunosti, njegova. Dakle, pitaću opet, šta je Cyanide uradio za sedam godina? Kakvu su igru prezentovali?
Ljubitelj sam i ja "Pesmi Leda i Vatre", ali verujem da sam rekao surovu istinu. Stojim iza svojih reči, kao neko ko je čitao pomenute knjige i igrao nebrojano RPG igara (ili uopšte), te ne smatram da sam se ogrešio ovim tekstom o igru. Ljudima srdačno ne preporučujem da daju tih 40 evra. Hvalim Martina i njegove knjige, to trebaju ljudi da kupe ili da pogledaju seriju u krajnjem slučaju.
Igra nije razvijana ni blizu sedam godina i to je bio čisti PR... Običaj je da se tokom marketinga igre preteruje i između ostalog sa tvrdnjama o dužini razvoja. To i sam valjda znaš.
OdgovoriIzbrišiIgra je bazirana na Martinovom bogatom univerzumu ali ovo nije njegova priča. Igru nose potpuno novi likovi sa svojim pričama i sudbinama... Martin jeste odobrio ono što je Cyanide napisao ali ne verujem da je lično učestvovao u pisanju priča i dijaloga.
I šta sada ostane... Odlična priča, izbori na sve strane, dobar balans, izazovan i duboko taktički sistem borbe (ne znam zašto insistiraš na tome da je ovo akcioni RPG kada svi borbu porede sa Dragon Age i Baldurs Gate igrama pa čak RPS tvrdi da ovde ima i više taktiziranja)... Sve to zvuči kao vrhunski RPG i jednostavno ne vidim razlog za pljuvačinu.
A kada već govoriš o tome da li vredi platiti 40 evra za igru onda i mene teraš da budem surov: igra koristi steamworks što znači da i ako kupiš retail ili sa nekog drugog sajta osim Steama igru i dalje moraš da aktiviraš na Steamu i igraš preko njega. Sada lepo pogledaj svoj Steam nalog i reci mi da li vidiš ovu igru na njemu.
Neke press kopije se ne prikazuju javno na Steamu. Dobar primer su The Ball, Football manager, Sniper Elite v2, Shogun 2, ... Razlog je taj što imaju različit UID od redovne verzije, pa ih sistem vidi kao odvojene proizvode, a prednost je što mogu da budu dostupne novinarima nedeljama ili mesecima ranije, bez potrebe da se igra objavi za sve pre vremena. Posle objavljivanja igre, neke press kopije "isteknu" za mesec-dva, neke se pretvore u betu/retail.
OdgovoriIzbrišiHmmm. Vidiš to mi nije palo na pamet. Moguće je i ako je tako izvinjavam se.
OdgovoriIzbrišiNema frke, ali nema ni potrebe za bezrazložnim prozivkama i sumnjama. Često ljudi pitaju što mi nismo opisali neku igru a svi drugi jesu - odgovor je upravo - zato što nismo dobili press kopiju, a ne želimo da koristimo "sumnjive metode", pogotovo jer igranjem nelegalne verzije najčešće ne možeš da sagledaš celovit utisak.
OdgovoriIzbrišiRazlog što ispod nekih recenzija ne piše ko je ustupio igru (za one koji nisu čitali FAQ) jeste što dobar deo naslova kupujemo sami, ili nabavljamo kroz trejd, dobijamo od ljudi i slično.
@Predrag
OdgovoriIzbrišiJeste, Martinova je. Ne može to niko drugi da napiše, posebno ne Cyanide.
Witcher je rađen po knjigama, pa je opet daleko bolja i jeftinija igra od ove. Kada nešto "pljujem", razmišljam o čoveku koji će to da kupi sutradan, a ne o ljudima koji seku vene za Martinov univerzum.
Da izvrćemo priču oko nabavke igre i skrećemo sa teme je detinjasto, jer ti tražiš ubeđenje od mene i to ti ne mogu dati. Savet mogu, stoji gore, čitko napisan sa sve slikama. Pa izvolte, može da hejtuje ko god hoće, ali ne za stvari koje su očigledne.
Nije ovo uopšte tako loša igra kako su je neki napljuvali. Ko je voleo Dragon Age, Drakensang, NWN2 i slične igre neka obavezno proba i ovo. Odlično su preneli sumornu atmosferu iz knjiga, grafički je na nivou DA keca ako ne i nešto bolja, nisam susreo nikakve bagove i tehničke probleme, borba je dobro odrađena (još da postoji mogućnost da se propisno odzumira pa bi to sve bilo mnogo preglednije). Jedino ide na živce konzolaška kamera i UI. Ne znam šta još da napišem. U svakom slučaju najbolji RPG koji sam odigrao od početka godine.
OdgovoriIzbriši