Deathtrap, recenzija

Mađarski razvojni tim NeocoreGames, poznat po naslovima Crusaders: Thy Kingdom Come, King Arthur: The Role-playing Wargame i naravno, The Incredible Adventures of Van Helsing o kojoj smo mnogo pisali, početkom godine objavio je tower-defense strategiju nazvanu Deathtrap (smrtonosna zamka). Reč je o evoluciji mini-igre iz Van Helsinga. Naime, dok ste tamo vodili i unapređivali junaka u klasičnom hack&slash maniru, tukli beštije po različitim nivoima i slično, vaši saradnici čekali su vas u "bazi operacija", skrivenoj duboko u podzemlju glavnog grada izmišljene zemlje Borgovije. Baza je mogla da se unapređuje, da primi nove trgovce, ali i da se brani u toku jedne misije. Odbrana je jednostavna, Van Helsing koristi oružje da zaustavi mehaničke vojnike... ali može i da postavi smrtonosne zamke koje će ih usporiti ili potpuno zaustaviti. E pa, za potrebe ove tower-defense strategije upravo ova ideja je razrađena do detalja.

Radnja nije smeštena u Borgoviji već u "Mastilu", magičnom svetu između Borgovije i sveta tame. U Van Helsingu smo Mastilo koristili za brza putovanja između udaljenih krajeva i rešavanje pojedinih zadataka. Već tada smo videli da je reč o uništenom svetu naseljenom čudovištima. Sada je naš zadatak da se vratimo u to začuđujuće mesto i ponovo osvojimo i odbranimo nekada silne tvrđave, koje su branile prolaz do Borgovije. Postoji tri vida igre, kampanja za jednog igrača, preživljavanje, te sukob sa poznanicima u okviru mreže Steam. U kampanji treba da odbranimo petnaest tvrđava, zaradimo iskustvene poene, novac i predmete, te unapredimo svoje veštine i zamke. Svaka tvrđava može da se brani u tri nivoa težine, od čega zavisi broj zvezdica koje je moguće osvojiti, ali tu nije kraj, već postoji po četiri razreda za svaku tvrđavu, gde prvi predstavlja osnovnu odbranu, dok preostala tri nude specifične zadatke.

Igrači preuzimaju ulogu jedne od tri klase, zavisno od željenog stila igranja. Razlika između čarobnice, plaćenika i strelca je u aktivnim i pasivnim veštinama koje mogu da koriste. Dele se u tri grupe, borbene, veštine za zamke i veštine koje utiču na svet igre. Neke veštine ubrzavaju sakupljanje novca ili iskustvenih poena, druge ojačavaju prizvana bića ili zamke na određeno vreme. Sve mogu da se unapređuju u meniju glavne kampanje, a bodova za usavršavanje ima sasvim dovoljno da se nikada ne osećate ni prejako ni beznadežno. Na sličan način unapređuju se i zamke. Dele se u mistične i mehaničke zemlje i kule, a tu su i specijalne zamke koje prizivaju bića koja se bore na vašoj strani. Postoje tri razreda. Zamke iz prvog postaju dostupne tokom uvodnih misija, dok se one iz drugog i trećeg otključavaju ispunjavanjem određenih zadataka (npr. ošteti 500 neprijatelja otrovom) u toku igranja.

Unapređivanje zamki deli se na stalno i privremeno. Stalna unapređenja se ne gube između mapa i uglavnom se svode na brže pucanje ili skraćivanje pauze u prizivanju bića. Privremena unapređivanja se takođe otključavaju u glavnom meniju, ali na svakoj mapi zasebno moraju da se kupe trošenjem mane koja se koristi i za kupovinu novih zamki. Ovo tera igrača da razmišlja i taktizira, ali su potpuno unapređene zamke daleko vrednije za odbranu od osnovne verzije, tako da bi trebalo uložiti u njih kad god je to moguće. Ima tri vrste privremenih nadogradnji, a svaka dolazi u tri stepena i donosi različite bonuse, što ostavlja mnogo mesta za odluku prilikom trošenja bodova za unapređivanje. Na određenim mapama postoje jedinstvene zamke, poput rotirajućih noževa ili artiljerije, koje igrač ne može sam da gradi, a čijom kupovinom se prelazak te mape znatno olakšava.

Igranje mapa svodi se na postavljanje zamki i odbranu od "talasa" neprijatelja. Između talasa su pauze za trošenje zarađene mane na nove zamke. Postoje unapred određena mesta na mapi gde je moguće izgraditi "zemlje" ili "kule", što na prvi pogled deluje ograničavajuće i obećava dosadnu igru bez mogućnosti ponavljanja. Međutim, kad igranjem otključate više zamki, shvatićete da na svakom polju može da se izgradi do četiri različite vrste, te da različiti specijalni zadaci donose novi raspored polja za svaku mapu, što igranje čini zanimljivijim i izazovnijim nego da uvek možete da gradite baš onako kako biste vi hteli. Poslastica ove igre, slično naslovima Orcs Must Die, jeste mogućnost da svojim likom utrčite u središte akcije i pomognete zamkama da svoj posao obave kako treba, to jest da bacate magije ili mlatite džinovskim sečivom sve dok i poslednje čudovište ne padne na dva koraka od kapije koju branite.

Dakle, samo kampanja donosi petnaest mapa, a svaku možete da igrate do četiri puta u tri različita nivoa težine. Tu su i dodatne mape koje ne pripadaju glavnoj priči, ali se otključavaju prelaskom kampanje. Ni tu nije kraj, već ostaje mogućnost co-op i versus igranja na Internetu, te možda i najzanimljivije, pravljenje sopstvenih mapa koje ćete objaviti putem Steam Workshop sistema, kako bi drugi igrači mogli da ih isprobaju, komentarišu i ocene. Iako na prvi pogled deluje kao loše dizajnirana tower-defense igra, usled ograničenog broja mesta za gradnju zamki, Deathtrap je zapravo veoma zabavna igra koja kupcu donosi mnogo sadržaja, te pristup teoretski neograničenom broju mapa koje su kreirali igrači širom sveta. Ne treba zaboraviti ni igranje sa prijateljima, koje je uvek zabavno. Iz tog razloga, preporučio bih ovu igru svima koji vole da kasape nepregledne talase karakondžula.

Nikola Bulj