15. svi 2016.

Dark Souls 3, recenzija

Šta je to što Souls serijal čini toliko posebnim, tako privlačnim i odbojnim istovremeno, pa se igračka publika oštro razdvaja na tabore koji se međusobno gledaju sa zavišću ili podsmehom. Sa jedne strane obično su oni koji ove igre nisu probali, ili jesu ali im nisu posvetili dužnu pažnju. Najgore je ako su, preplašeni brojnim "prijateljskim ohrabrenjima i savetima", u avanturu sakupljanja duša ušli ukočeni i na ivici živaca, jedva čekajući da ih nešto neprijatno iznenadi kako bi mogli da nađu razlog da odustanu i uz ružne reči pominju svakoga ko je o igri ikada rekao nešto pozitivno. Sa druge strane obično stoji "git gud" ekipa, koja gledano spolja više liči na gomilu trolova koji jedva čekaju da neko trajno osedi ili razbije monitor, nego na posvećene igrače bilo kog drugog ostvarenja. Da li uopšte postoji nešto što ove igre čini nakovnjem na kojem se kuju junaci, neka pojedinost koja razdvaja dečake od muškaraca, ili je cela priča prenaduvana kako bi se uveličao podvig onih koji... nisu odustali?


Upravo tu krije se tajna. Sve najbolje igre, one koje se na neki način izdvajaju iz užegle kolotečine koju nam servira masovna produkcija i čine naše igračko iskustvo nekako svežim i dragocenim, u suštini zahtevaju od nas samo dve stvari. Setite se bilo kog primera, svoje omiljene igre, nekog kultnog klasika, nevažno je. Ako zanemarimo različitosti na polju priče, mehanike igranja, pogleda na svet i tako dalje, njihova neprolazna čar uvek se svodi na dva elementa koji se neizostavno ponavljaju u svakom od ovakvih ostvarenja. Prvi je neka osobena mehanika koju je neophodno shvatiti. Jednom kada se "provali fazon" do tada preteška igra postaje, ako ne baš laka, onda barem podnošljivo izazovna, ali svakako zabavna. Serijal Souls poseduje mnogo ovakvih trikova kojima pokušava da uspori ili čak zaustavi igrače. Tu dolazimo do drugog elementa, a to je da u trenucima kada ne želite da nastavite - kada se u vama sukobe razum i osećanja sa jedne strane i kažu vam da batalite sve i igrate nešto drugo, te gotovo nečujan glasić koji šapuće "Mogu ja to... nekako!" sa druge - ne smete da odustanete.


Ove dve stvari u najboljim igrama neizostavno se prožimaju, rade zajedno kako bi doživljaj igranja bio zanimljiv a izazovan; kako bi svaki neuspeh bio pomalo frustrirajući, ali dovoljno ohrabrujući da probate ponovo, sve dok stvari posmatrate iz prave perspektive. Koja je prava perspektiva za igranje ovog ostvarenja? Ona koja niče iz sveta igre naravno, iz njegove istorije i legendi, koja je savršeno uklopljena u svaki novi neuspeh i smrt, svaki povratak na ognjište. U igrama iz serijala Dark Souls smrt zapravo i nije neuspeh, već nova prilika da se znanja stečena u prethodnom pokušaju primene na sledeći. Smrt i život samo su dve strane istog novčića i nijedne se ne treba plašiti, već su obe korisne na neki svoj način u određenim situacijama. Zaista, od samog početka igre lik kojeg vodite odavno je mrtav i neuspešan na svom putu. Jedino ga neprolazno prokletstvo, koje bdi nad ukletim kraljevstvima od kako je prvi put nahranjena izvorna vatra, iznova budi iz toplog zagrljaja mraka i šalje u "život" kod najbližeg ognjišta čiju vatru hrane ljudske kosti. Na igračima je da tu svoju prednost iskoriste.


Pa šta ako svakom smrću gubite sve do tada sakupljene duše, koje ste tako pažljivo cedili iz palih neprijatelja kako biste se grčevito držali svoje ljudskosti, odagnali strašnu sudbu tupe, isprazne ljušture? Čak i ako ne uspete da se vratite po njih, gubitak duša nevažan je u ovoj igri koliko i gubitak trenutnog života. Samo je privremeno odlaganje neizbežnog napretka kroz umrle gradove, otrovne močvare i jezive katakombe. Neprijatelja uvek ima još, a sa njima i duša za sakupljanje. Čak i da nije tako, reč je o jednoj od retkih igara u kojima su veština i posmatranje protivnika i proučavanje njihovih poteza daleko važniji od statistika lika kojeg vodite, pa je tako oprezan i pažljiv početnik u velikoj prednosti nad veteranom koji se opustio misleći da ga unapređeno oružje i uvežbani mišići štite od svake napasti. Nema sigurnosti u igri Dark Souls 3 ni za koga, a to je dobro jer je pravedno. Igra ne nagrađuje upornost besomučnim poklanjanjem osobenosti i novih veština kojima će neko da dominira nad početnicima, već stvarnim znanjem o svetu i protivnicima, koje može da se primeni - ili zaboravi.


Koji je onda razlog da se odustane posle nekoliko uzastopnih poraza, ili još gore, pre samog početka? Istina je da ga nema. Nema opravdanja za izbegavanje da se zaviri u sumnjivo mračan hodnik koji očigledno ne vodi nikuda, niti da se napadne vidljivo nadmoćan protivnik samo da se kroz poraz uoče njegovi pokreti u napadu i odbrani, njegove jake strane i slabosti. Nema razloga za strah od kraljica što se kriju iza blede izmaglice u igri u kojoj je najveći neprijatelj upravo strah, usled kojeg se pada u paniku i neizostavno greši. Nema straha ni od grešaka, igrajte kako god želite, ne slušajte nikoga. Dark Souls 3 daje vam slobodu da razvijete svog lika u bilo kojem pravcu, od oklopljenog viteza, preko nečujnog strelca do lepršavog opsenara, uz bezbroj varijanti između, različitih specijalizacija za jedinstvene ili situacije koje se dešavaju svaki čas. Isprobajte svako oružje dok ne nađete savršeno, a onda i dalje isprobavajte kad vam nešto deluje korisno ili lepo ili iz bilo kog drugog razloga.


Navucite svaki prsten, skočite u svaku rupu, kotrljajte se u zidove i ćupove, ali pazite da na vreme uočite zamke... ili nemojte, sledeći put ćete znati gde su. Razgovarajte sa svim likovima i saznajte o svetu ili ih napadnite i ubijte ili budite ubijeni. Nema držanja za ruku. Nema likova bez kojih ne možete da završite igru. O da, možete sebi da zatvorite određene delove priče, onemogućite neki od više mogućih krajeva, ali sve to je nevažno jer ako izgurate, ako ne odustanete i pređete igru, svakako ćete je igrati ponovo, naći još vrednijih predmeta, otkriti previđene prolaze i likove, iznenaditi se novim potezima protivnika ili pokretima za koje niste ni znali da možete da ih izvedete. Učlanite se u družinu. Pomozite drugim igračima da lakše pređu kraljicu koja je i vas namučila, ili ih napadnite u najnezgodnijem trenutku. Pomozite igračima koje je neko drugi napao u najnezgodnijem trenutku. Koristite jedinstvene poteze koje u sebi krije svako oružje, ili ih potpuno zanemarite. Nema pravila, nema najboljeg načina. Postojite samo vi, igra, i jedna sigurna stvar. Umrećete. Nemojte da vas to plaši.


Pročitajte i prethodni tekst - Prvi utisak o igri Dark Souls 3
Primerak igre za test ustupio BANDAI NAMCO Entertainment. Igru možete nabaviti kod Computerland Games ili Steam.
Ako vam se ovaj članak dopada, podelite ga sa prijateljima: Twitter Facebook

2 komentara:

  1. Imam keca na stimu i nikako da instaliram sve se bojim jer sam citao svasta o tom da te lako ubiju ali posle ovoga mislim da cu joj dati sansu pa cemo videti

    OdgovoriIzbriši
  2. Odlican Opis pogotovo za srz serijala. Vidi se da je autor uzivao. ^^

    OdgovoriIzbriši

Pravi PC igrači uvek ostave komentar!