Kada razvojni tim koji iskonski mrzite napravi novu igru, najlogičnija reakcija je da prođete pored nje kao pored turskog groblja. Međutim, ako vam je posao da igrate igre, veoma retko možete sebi da dozvolite luksuz da pojedine naslove bojkotujete, te tu kartu treba čuvati za posebne prilike. Jedan od malobrojnih timova koje lično toliko ne podnosim da neretko (na svaki pomen njihovog imena, tačnije) maštam o činovima brutalnog nasilja nad njegovim članovima je Future Games. To su oni momci koji su pre sedam godina napravili užasni Black Mirror, a ipak prodali više od tri primerka. Igrom slučaja, večeras smo za vas spremali detaljan spisak razloga zbog kojih ni slučajno ne biste smeli da potrošite svoj teško stečeni novac na ovaj naslov. Onda se, pre par dana, na tržištu pojavila nova igra istih autora, neslavno nazvana Alter Ego. Zahvaljujući činjenici da smo nepopravljivi romantici, pomenuti spisak je završio u fioci (za sad), te smo rešili da češkim tezgarošima pružimo još jednu šansu.
Jedne vedre jesenje noći, s kraja devetnaestog veka, u Plimut je pristigao brod. Bila je to sasvim uobičajena lađa za to doba, sa jednim manje-više uobičajenim dodatkom. Naime, mladi irski propalitet po imenu Timoti Mur je tokom plovidbe uhvaćen ispod palube kao slepi putnik. Kako švercovanje u javnom prevozu ni tada nije bilo na ceni, u luci ga je dočekao brkati pozornik, više nego rad da isproba novi pendrek na irčevim rebrima. Možda bi Tim sve ovo nekako i progutao (ipak je bio svestan da to što je uradio nije u skladu sa kodeksom ponašanja), da ga jedan od mornara nije opelješio do gole kože, uzavši čak i njegov cenjeni medaljon (uspomenu na roditelje). On se zaklinje na osvetu sirovini koja ga je pokrala, te skače u ledenu vodu sa doka, i beži kroz kanalizacioni otvor.
Posle kraćeg batrganja (sa sve lisicama na rukama), uspeva da se dokopa čvrstog tla. Prioriteti su mu jasni. Čim se osuši i uspe da skine ove prokletinje sa ruku, te nađe nešto odeće, mora naći pomorca kom je ostao dužan batinanje. Potom, u potragu za svojim drugom Brajanom, s kojim već duže vreme planira da pođe "trbuhom za kruhom", preko okeana. Plimut i ne obraća previše pažnje na mladu protuvu, jer ima i svoje probleme. Naime, lokalni plemić optužen za preko pedeset ubistava preminuo je u svom domu, ali ne prestaje da stvara nelagodu kod meštana čak ni tada. Čak i posle smrti Ser Vilijema, stanovnici nastavljaju da nestaju. Mnogi se protive konvencionalnoj sahrani, linč masa se okuplja, policija patrolira ulicama i agresivno rasteruje svet. U celu priču biva uvučen i nadobudni inspektor Briskol, tek pristigao iz provincije, naoštren da zasluži svoje mesto pod suncem. Kako to obično biva, planovi ove dvojice dijametralno suprotnih karaktera će se skoro istovremeno izjaloviti, a na kocku će staviti ono što najviše cene - prijatelje, karijeru, pa čak i sopstveni život.
Najveća mana scenarija je što strahovito varira u pogledu kvaliteta. Najveće blago kojim se Alter Ego može pohvaliti glede narativa su vešto profilisani likovi, naročito dvojica protagonista. S jedne strane imamo Tima, koji je odrastao u sirotištu, i celog života se snalazio kradući na sitno. Kao profesionalni džeparos, ne može se baš pohvaliti skrupulama, ali jednu granicu ne prelazi - ubistvo. Moramo pohvaliti autore što nisu probali da nam prodaju uobičajenu "on je čestit momak, ali ga je život naterao" priču. S druge strane je inspektor Briskol, čiji je najveći greh gordost. Posle tri godine službe u provinciji, dolazi u varoš pun sebe, s ciljem da se dokaže. Od samog početka gleda na druge s visine, smatrajući da ga posedovanje "značke" automatski stavlja iznad plebsa. Zamerka na račun Briskola svakako ide činjenici da je u jednom trenutku savršeno vispren i pronicljiv, dok je u drugom, kada to odgovara scenaristi, glup kao ćuskija.
Sa gledišta radnje, ovo delo pati od najčešće amaterske boljke - zbrzanosti. Više od dve trećine igre odlazi na građenje zapleta, tokom koga se ujedno i profilišu likovi, da bi se u poslednju trećinu nabrzaka strpao rasplet, a poslednjih pet sekundi i epilog. Istini za volju, rasplet jeste neočekivan i dobro osmišljen, a epilog sadrži fantastičan obrt. Međutim, sam zaplet je krajnje nevešto izveden, te pored toga što je šupalj na više mesta, i tera likove da se ponašaju kao potpuni idioti ponekad ("zarad priče"), ne daje ama baš nikakve nagoveštaje o poenti priče. Dve trećine igranja ovog naslova ćete provesti pitajući se "čemu sve ovo?", i očekujući da se nešto desi.
Što se tiče izvedbe, Alter Ego je manje-više klasična point&click avantura sa pogledom iz trećeg lica. Uža definicija bi glasila "Black Mirror umesto Black Mirror-a". Zaista, očajan dizajn je i dalje tu, uz par omanjih izmena. Igrač sada naizmenično upravlja dvojicom protagonista, Timom i Briskolom. Sve zagonetke u igri su inventarske, i iako su veoma lepo osmišljene i logične, većina njih je užasno realizovana (ako neko zna zašto moram da zahvatim vodu iz reke na drugom kraju grada, iako se pored mene nalazi savršeno funkcionalna česma, neka mi javi). Deonice sa Timom obiluju zagonetkama, dok se one tokom kojih se nalazite u ulozi Briskola svode na dijaloge i gledanje kroz lupu (nevešta kopija Frogwares-ovog "Šerlok sistema"). Kretanje između lokacije se odvija pomoću karte grada, koja vam dozvoljava da "skakućete" s jednog mesta na drugo.
Naravno, lični pečat češkog tima nije izostao. U pitanju je neopravdana količina nesuvislog šetanja, jer zašto biste, zaboga, nosili sa sobom nešto što vam nije neophodno? Neko će možda reći da je ovo savršeno logično, i bolje nego da u džepu možete da nosite madrac, ali imajući u vidu da bi igre Future Games studija bile smešno kratke da nije ovoga, mi ipak stavljamo pare na veštačko produžavanje. Najveći deo vremena u igri ćete provesti trčkarajući po gradu, jer ne možete da pokupite maltene ništa ako glavni lik ne zna gde bi ga upotrebio, iako vi možda znate.
I ovaj put je grafika u centru pažnje, sa prelepo oslikanim pozadinama, i jeftinim modelima. Dekadentni Plimut izgleda prosto fantastično, a autori nam u par navrata daju i uvid u staležne razlike prikazivanje bogatih imanja. Lokacije su zaista izvanredno osmišljene (uz izuzetak par enterijera koji su potpuno beživotni) i prelepo dizajnirane, ali ih je premalo. Modeli i animacije su jeftini, ali daleko od toga da bodu oči.
Još jedna stvar na kojoj se nije štedelo oko prezentacije je gluma. Pravo je uživanje slušati različite akcente sa područja Britanije, a posebno Timotijev čist Irski i Briskolov "aristokratski". Nažalost, sve pare namenjene za zvuk su otišle na glumce (a kada jednom čujete dikciju ovih ljudi, znaćete i zašto), te muzike maltene i nema (a bolje bi bilo da je uopšte nema). Dizajn zvuka je bolno siromašan, i svi pozadinski zvukovi deluju kao da su svučeni iz neke besplatne interenet arhive za početnike. Posebno jako paraju uši pokušaji da se napravi pravi stereo zvuk, naročito kada bat koraka dopire sa levog zvučnika, samo da bi se u jednom trenutku, kada protagonista pređe polovinu ekrana, u potpunosti prebacio na desni.
Očigledno je da gajimo ambivalenta osećanja prema ovom naslovu. Iako Alter Ego dobrim delom vuče igrača za nos, po završetku igre on ostaje bogatiji za jednu originalnu priču (ili barem deo nje). Nama je to bilo dovoljno da autorima barem delimično oprostimo neznanje i/ili bezobrazluk. Produkcijske vrednosti variraju u kvalitetu, od prelepih pozadina i fantastične glume, preko osrednjih modela i užasnog zvuka. Ipak, smatramo da je cena od trideset evra previsoka. Ljudi iz Future Games-a su u svakom pogledu još uvek mokri iza ušiju, iako se napredak primećuje. Ako vas pare svrbe, samo napred, male su šanse da ćete se pokajati. Ako, pak, cenite svoj novac, bolje da za iste pare uzmete The Whispered World ili Dark Fall 3.
Za kraj bismo hteli da vas pitamo, šta vi mislite o praksi razvlačenja igara u dužinu teranjem igrača da pešače stotine kilometara bez ikakve potrebe? Da li je mislite da ponekad dobar narativ opravdava ovakvo ponašanje, ili smatrate ovo smrtnim grehom? Da li je dobra priča dovoljna da vas natera da odigrate bilo šta?
Autor teksta, Pavle 'Ketchua' Đorđević, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.
Saradnik je mesečnika "Svet kompjutera" od marta 2008. godine do danas, a od početka 2010. jedan je od urednika mesečnika "Gameplay". Sredinom juna 2010. godine, počeo je da piše za TV emisiju PlayGames. Učestvovao je i u radu nekoliko internet prezentacija i projekata, uključujući Eniaroyah magazin.
Sve recenzije istog autora
jao, što ja volim kad je tako surovo...
OdgovoriIzbriši...Dobro je što sam posetio sajt pre no što sam i sam počeo sa recenzijom (ne ovde, naravno, već na forumu). Moram priznati - svaka čast, to se zove izjedanje avanture u (ham! mljac!) jednom zalogaju. A taman sam mislio da ćeš da se baciš na "15 Days", te da ću imati vremena da izgustiram ovaj. NISAM pročitao čitav tvoj opis osim uvoda, NITI ĆU, dok ne završim avanturu, no verujem da je odličan (poučen tvojim ranijim pisanijama). U svakom slučaju, čuvaj taj plamičak avanturistčkog duha... I nastavi da obaveštavaš ljude. U međuvremenu - dva podignuta palca, ili kako se to već boduje, od mene.
OdgovoriIzbrišiU stvari, jako je retko (i rizično) da neko od svoje (trenutne) životne filozofije napravi upečatljiv i simpatičan literalni stil...
OdgovoriIzbrišiЏозефин ми није јасна.
OdgovoriIzbrišiБраво Кечуа. Just rock'n'roll, верујем у тебе.
Летимичним погледом по сликама пре читања текста сам одмах повукао паралелу са Црним Огледалом. И већ у првом пасусу сам се слатко насмејао. Не знам зашто се теби не свиђа Огледало, по мени и није тако лоше. Мислим да ћу и овој игри пружити шансу, без обзира на недостатке које си навео.
За крај бих додао да ме ужасно нервира силовање играча од стране игара. Било бесомучно вучење за нос по мапи, било јефтини трикови да се на силу подигне степен тежине. Овде првенствено мислим на неке трке где додир са оградом значи окретање за 180%, али не и опоненте. Исто и за "шетње" за које сматрам непотребним. То ми је и била једна од мана у Огледалу.
@Forest: Fiftin Dejs je još pod znakom pitanja. Prvenstveno zato što od autora Overclocked-a očekujem još jednu igru koja igra mene, umesto obratno. Videćemo...
OdgovoriIzbriši@Deki: Imaćeš priliku da, jednog dana, pročitaš i zašto mi se ne sviđa Ogledalo. :)
Да ли то значи опис овде на Игрорами?
OdgovoriIzbriši...Pitaš šta mislimo o praksi veštačkog produžavanja igre namernim šetkanjem igrača. E pa - mislimo da je u pitanju boljka od koje pati 95 posto avantura, i da smo na to oguglali isuviše davno da bi tek sada, sa jadnim FutureGames-om, počelo da nam smeta. ;)
OdgovoriIzbriši@Dekip: Naravno. :) Pošto je Alter Ego uskočio umesto BM-a, ne znam kad će biti, ali biće.
OdgovoriIzbriši@Forest: Kako je 95% svega (pa i avantura) đubre, tvoju upornost/izdržljivost svakako nećemo uzeti kao olakšicu. :) Nego, završi li igru? Utisci?
Sve što si rekao - stoji, a od ličnih afiniteta igrača i individualnog praga tolerancije na nabrojane mane zavisi hoće li se nekome igra dopasti ili ne.
OdgovoriIzbrišiMeni lično se igra dopala (izgleda da sam sucker za ovaj njihov grafički stil, nikako da mi dosadi, a ne menja se već 100 godina ;) )
Завршио сам игру и нисам толико разочаран.
OdgovoriIzbrišiАли, нисам толико одушевљен гласовном глумом као ти. Као да смо играли различите игре.
Jedna od boljih avantura koje sam prešao. Priča mi se (za sada) dopada ali pod uslovom da naprave nastavak jer bi inače sve palo u vodu. Sviđa mi se što je akcenat na priči, zagonetke su super lake, tako da sam imao osećaj kao da gledam interaktivni film. Nekakvih mana nisam primećivao, osim jedne i to najupadljivije - Timove glume. Stvarno ne znam gde su našli ovog lika što mu daje glas, lik je totalno smoreno iščitao ove rečenice što je imao da je sa njegove strane unazadio igru. Srećom pa su ostali glumci manje-više dobro odradili posao. Što se tiče šetkanja po mapi... ne znam, uopšte nisam osetio da pravi veće smetnje ukupnom doživljaju. Overall, igra koju ne bi trebalo propustiti.
OdgovoriIzbriši