Future Wars, recenzija

Nemački tim Radon Labs osnovan je 1995. Setiće ih se po naslovu Drakensang koji je krik na usnama jednog od naših urednika. Elem, tek što su završili Future Wars firma je bankrotirala pa ih je kupila kompanija Bigpoint koja se bavi izradom igara koje se igraju iz pretraživača. Da je propast ishod osetljive situacije na tržištu, a ne lošeg rada svedoči potezna strategija Future Wars.

Ako ste igrali legendarne igre kao što su Nectaris, Battle Isle, Advance Wars ili neku od mnoštva sličnih, znate da im je najveća mana – to što se završe. Jednom kad pređete kampanju ostaje nekoliko utešnih scenarija. Future Wars donosi šesnaest nivoa koji prate pričicu o polaznicima vojne akademije, a tu je i četrdesetak scenarija. Uz igru dolazi editor koji omogućava da pravite mape, podešavate osobine jedinica, ponašanje AI-ja i sve drugo što modere zanima. 'Ajd što dolazi editor, nego se dobija i pregršt dokumenata koji će vam pomoći da i vi postanete moder.

Kao što ste mogli da pretpostavite (ako ste čuli za Nectaris, Battle Isle ili Advance Wars), Future Wars nije tipična potezna strategija. Žanr je tokom godina hipertrofirao, kao što će vam posvedočiti svako ko se usudio da pokrene Operational Art of War, Military History Commander ili Time of Wrath. Future Wars koristi vrlo jednostavna pravila, nudi pregršt osnovnih figura i spada u one igre koje se brzo nauče, a dugo savladavaju.

Mladi nadareni kadet Maks stiže u elitnu vojnu akademiju. Tu upoznaje drugara debeljucu Bada koji će mu pomoći da se uklopi u novu sredinu. U priči su i prsata profesorka u ružičastoj uniformi (gospođa Haubica), dežurni negativac nadmen i nečastan (Roj), drska lepotica (Una), te njen tatica – upravnik akademije (Fantom/General Frost). Svaki zadatak počinje kratkim uvodom, jednostavno animiranim uz kliširane i umereno duhovite razgovore.

Kada se prebacite na bojno polje, to znači da je aktiviran taktički simulator (TWS). Da je posredi samo ratna igra ne stvarni obračun svedoči i matriksovsko prelamanje stvarnosti. Sve se zatrese, a dok se grafika vraća u normalu, videćete žičane modele i drugo što ukazuje da je posredi simulator. Zanimljiv izbor... simulacija u simulaciji.

Grafika je ljupka, modeli su krupni i premda su jedinice istovetne za obe zaraćene strane, izgledaju različito. Tako, na primer, pešadija plavih liči na leteće robote, dok pešadija crvenih najviše podseća na vozila iz igre Dune (setićete se onih monocikala u kojima se kotrljaju Harkoneni); transportni avion plavih liči na hoverkraft iz Battle Isle-a IV, dok je kod crvenih poput cepelina (možda referenca na Red Alert?). Teren je veoma lepo iscrtan, jasno se raspoznaju putevi, ravnica, šuma, kamenjar, gradovi, fabrike i štab. Tu su i ukrasne pojedinosti kao što su animirana morska površina, jata galebova koja preleću bojište i drugo.

Kao što sam pomenuo, pravila su jednostavna. Jedinica može da se pokrene, zatim da puca. Naizmenično pucaju napadač, pa branitelj, posle čega nema više pomeranja. Transporteri izbacuju pešadiju, tako da je moguće ukrcati se, pomeriti transporter i iskrcati se. Pešadija koja je već u vozilu na kraju prevoza može da se iskrca, a zatim pomera i napada. Parametri jedinica su brzina (izražena u poenima koji se troše za savlađivanje terena), domet i zdravlje. Jačina napada skrivena je od igrača i veoma zavisi od mete kao i zdravlja. Netaknute jedinice pucaju punom snagom, dok ranjene nanose manje povreda. Zato igra daje prednost napadaču, što je važno upamtiti. Jedinica može biti napadnuta samo sa četiri strane odjednom (kvadratna mreža), pa je vešto korišćenje terena, zaklona, drugih jedinica i protivnapada ključno za pobedu. Pešadija zauzima zgrade (štab, grad, fabrika). Ukoliko je u punoj snazi za to će joj biti neophodno dva poteza ili srazmerno duže ako je posredi ranjena jedinica. Osvajanje štaba donosi pobedu, zauzimanje grada donosi novac, a zaposedanje fabrike omogućava da se u njoj proizvode jedinice određenog tipa. Svaka građevina na kraju poteza leči jedinicu koja se u njoj zatekla.

Jedinice se postepeno uvode u igru tako da poslednjih nekoliko nivoa nudi sve vrste trupa. S jedne strane to nije dobro jer tek što ste savladali igru, kampanja je gotova. S druge strane, u pokušavanju da u svakom scenariju zaradite tri zlatne medalje oduzeće vam dvanaestak časova, što je sjajno za malu slatku igru skromnih stremljenja. Pohvalio bih način na koji igra proračunava poene i dodeljuje medalje. Svaka stavka (brzina pobede, broj sačuvanih jedinica, broj novih jedinica, novac u banci, teritorija pod kontrolom) učestvuje u bodovanju određenim postotkom. Tako igra može da vas nagradi za munjevito rešavanje zadatka, zalihe novca ili količinu izgrađenih jedinica, ali da vas kazni zato što niste zauzeli nijednu građevnu ili ste izgubili sve početne jedinice.

Guardian je laka pešadija, najslabija jedinica u igri. Jeftini su i mogu da osvajaju građevine, ali inače su nemoćni čak i protiv druge pešadije. Trooper je teška pešadija. Žilavi su, ubitačni za borna kola (Patrol), a u napadu mogu da gadno opauče, raketnu artiljeriju i transportere. U grupi su upotrebljivi i protiv lakih tenkova. Patrol su borna kola, smrt za pešadiju, ali slabi protiv većine ostalih vozila. Hopper je transportno vozilo, veoma izdržljivo i pogodno za blokiranje prolaza kao i prevoz. U ostalim igrama ovog tipa oštećenja transportera prenose se na putnike, što u Future Wars-u nije slučaj. Zato je vrednost Hopper-a velika. 'Em može da prevozi pešadiju, 'em ih u potpunosti štiti makar i sam bio na ivici uništenja. Terrain Tenk je laki tenk dobar protiv lako oklopljenih jedinica, prilično brz, podjednako dobar u napadu i odbrani. Brute Tank je teški oklopnik ranjiv jedino na raketne lansere i druge teške tenkove. Raptor je jurišni helikopter ubitačan protiv pešadije i vazdušnih transportera, ranjiv na PVO. Dobar je i za lov na ranjene jedinice, a raketni lanser mu ne može ništa. Drop Ship ima istu ulogu kao Hopper osim što se brže kreće i ranjiv je na helikoptere. Stormraiser je samohodna PVO, smrtonosna ne samo za helikoptere već i za pešadiju i lako oklopljena vozila. Atomizer je artiljerija kratkog dometa. Može ili da se pokreće ili da puca. Launcher je raketna artiljerija. Osim povećanog dometa i snage u odnosu na Atomizer ima i nedostatak. Naime, ne može da puca na protivnike koji priđu bliže od tri polja. Atomizer-ov slepi ugao je svega jedno polje, zbog čega je Launcher superioran u odbrani, a Atomizer u napadu.

Future Wars nema brilijantan AI, ali se računarski protivnik dobro drži. Pazite svoju bazu, čuvajte fabrike, mudro birajte vrstu jedinice koje kupujete. Napad i odbranu ne rešava jedan juriš, već priliv pojačanja. Osvajajte neutralne građevine da ne biste izvisili za medalju. Zabavite se, kao što sam se i ja zabavio, pa stoga mislim da igra vredi 9 EUR koliko košta u GamersGate-ovoj virtuelnoj prodavnici.

Igru na testiranje ustupio GamersGate.com

Autor teksta, Ranko 'Game Master' Trifković, jedan je od tri osnivača i urednika Igrorama bloga.

Bio je glavni urednik mesečnika "Gameplay", bio je jedan od urednika mesečnika "The Gamer", glavni i odgovorni urednik časopisa "IT Market" i "Hobby Master", te novinar-saradnik u brojnim drugim izdanjima uključujući Digital!, PC Magazin i ActionTrip.

Sve recenzije istog autora